27.03.2022.
На празник Преноса моштију Светог Никифора, Патријарха Цариградског, у суботу 26. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Светој царској српској лаври манастиру Хиландару, уз саслуживање Вископредобног архимандрита Методија, игумана Хиландара, и братије манастира. У поподневним часовима, преосвећени епископ Методије, заједно са хиландарским игуманом, посетио је руски манастир Светог Пантелејмона, где је служена доксологија у част његовог доласка, а у наставку је одслужено бденије. У трећу недељу Великог поста, Крстопоклону, на празник Преподобног Бенедикта Нурсијског 27. марта 2022. године, Владика будимљанско-никшићки Г. Методије и игуман Методије, служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Пантелејмона. У пратњи Његовог Преосвештенства био је протојереј Миајло Бацковић. Извор:...27.03.2022.
У понедељак 21. марта 2022. отворена је изложба под називом „Свети Сава Светогорац и Хиландарац. Савремени уметнички израз“ у Дому културе „Рафаел Михајлов“ у Великом Трнову. Изложбу су организовали Светогорски дом (Η Αγιορειτική Εστία) у сарадњи са Задужбином манастира Хиландара из Београда, Општином Велико Трново, Центром за грчки језик и културу Универзитета „Кирило и Методије“, и непрофитном уметничком организацијом „Икона“. Отварању изложбе присуствовали су Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, директор Светогорског дома Анастасиос Дурос, заменик председника општине Велико Трново за културу Нико Генчев, професор, оснивач и управник Центра за грчки језик и културу Димитриос Рубос, професор Богословске школе и члан организације „Икона“ Тодор Енчев, као и многобројни познаваоци и љубитељи уметности. Изложба је део градских свечаностима којима се слави спомен на Светих четрдесет мученика. Поводом овог празника игуман манастира Хиландара служио је литургију у градској саборној цркви. Са директором Светогорског дома присуствовао је вечери коју је приредио Митрополит великотрновски Григорије. По завршетку вечере, Игуман је Митрополиту даровао икону Богородице Тројеручице. Уочи празника Митрополит Григорије и архимандрит Методије служили су молебан поред гроба Светог Саве који се налази у цркви Светих четрдесет мученика у Великом Трнову, граду где је светитељ уснуо у Господу и био првобитно сахрањен. На изложби су представљена дела следећих уметника: Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, Константинос Вафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић, Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић (†), Драган Бартула, Мирко Ковачевић,...24.02.2022.
У оквиру дана годишњег помена и сећања на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, у галерији Културног центра Требиње јуче је најпре отворена изложба фотографија из живота Епископа Атанасија, под називом Твоје од твојих, коју је приредио тврдошки јеромонах Теофил Петровић. Овом приликом, поред аутора изложбе, обратио се и Епископ западноамерички Максим, као и Градоначелник Града Требиња, господин Мирко Ћурић. Непосредно по отварању поменуте изложбе, у великој позоришној сали, приређен је први, од три планирана, разговора, током којег су саговорници игумана Данила житомислићког, као модератора, били: Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Епископ диселдорфски и немачки Григорије, Епископ славонски Јован и Игуман хиландарски Методије. Самом разговору, током којег су исказана сведочанства и сећања на Владику Атанасија на простору Херцеговине, претходило је поздравно обраћање Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, уз приказивање видео записа, у којима су о Епископу Атанасију говорили Митрополит тверски и кашински Амвросије (Ермаков) и Аристотел Папаниколау, професор теологије на Универзитету Фордам. Високопреподобни архимандрит Методије говорио је о личним сусретима са владиком Атанасијем, његовим односом са Светом Гором, као и улози и утицају при поновном увођењу општежића у Хиландару 1990. године. Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com Видео: Херцег РТВ Фото: Јован Видаковић Видео целог разговора: Снимак излагања игумана Методија: Фото...17.02.2022.
Након отварања Хиландарског кутка у Општинској библиотеци у Медвеђи прошле године и Врање је добило данас Хиландарски кутак. Манастир Хиландар даровао је близу 900 наслова из области философије, теологије, историје и српске књижевности Јавној библиотеци Бора Станковић у Врању. Тим поводом данас је градоначелник Врања Слободан Миленковић приредио пријем за Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, који борави у Врању. Пријему су присуствовали и Епископ врањски г. Пахомије и мати Јефремија, игуманија манастира Свети Стефан у Горњем Жапском. Градоначелник Миленковић се овим поводом захвалио на донацији, истичући да ће она додатно обогатити књижни фонд Градске библиотеке. Додао је и следеће: „Захваљујем се архимандриту Методију, игуману манастира Хиландара, на вредној донацији и желим да кажем да сам као градоначелник почаствован што ће Врање још више ојачати духовну везу са нашом светињом. Кажем више, јер су наше везе нераскидиве и сежу далеко у прошлост. Опште је познато да је наш манастир Светог Николе, метох манастира Хиландара“. „Велика је духовна радост за нас из манастира Хиландара што смо могли да дођемо са малим уздарјем са Свете Горе и да вам га данас предамо. Нећемо се хвалити да су ове књиге саме по себи нешто вредне, али мислим да је њихова вредност више симболична, јер су једно време биле у фонду хиландарске библиотеке и можда су их монаси и носили у келије, читали нешто од ових књига, и поклоници такође који су боравили у манастиру. Тако да су оне једно време живеле као књиге библиотеке манастира Хиландара и сада, да би појачале духовну везу о којој смо говорили, предају се овде вама и вашим грађанима и поштованим читаоцима који ће их читати, и надамо се...14.02.2022.
У галерији „Мима Караџић“ Вуковог дома културе у Лозници отворена је 13.02.2022. прва самостална изложба ликовних радова Марије Ристановић из Трбушнице, ученице Средње економске школе. Изложба је продајног карактера и сав приход намењен је манастиру Хиландару који ће цео износ даровати у добротворне сврхе. Посетиоци ће имати прилике да виде 35 слика насталих у последње две године. Поставка садржи неколико портрета монаха, сликe животиња и пејзажа. Марија је самоука, интересовање за сликање је показивала од малена. За једну слику јој је потребан дан до два, зависи од инспирације и сложености онога што ради. Она због здравственог стања користи инвалидска колица, што јој није препрека да покаже раскошан таленат и ствара слике пуне енергије, живота и снаге. „Мене је фасцинирало колико је у овим сликама лепоте, љубави, страсти, енергије из једног овако крхког бића као што је Марија. Она заслужује дубоки наклон и поштовање, драго ми је да смо као установа део ове приче. Ова изложба је, иначе, продајног карактера и сва средства биће уплаћена на рачун манастира Хиландара што доста говори о нашој младој уметници, њеним родитељима и породици – казала је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу. Нешто више о њеним радовима рекао је магистар сликарства Драго Симић. „Део њених радова одише спокојством које доносе портрети духовника, портрети животиња пуни су неспутане енергије, слободе, свега што је Марији ускраћено. Њен приступ jе хиперреализам, а њена сензибилност за детаље које је урадила готово фотографски је нешто што је задивљујуће. Многи који завршавају факултете нису у стању овако нешто да насликају. Ради техником оловке, ту је и суви пастел, што су врло тешке технике које траже студиозност, прецизност, дубоко...30.01.2022.
У келији конака Скита Светог Василија – Хрусији, који се налази три километра северно од Хиландара, данас је око 18.30 по грчком времену избио пожар. Захваљујући брзој реакцији грчких ватрогасаца са једним возилом, као и хиландарске монашке ватрогасне службе са два ватрогасна возила, пожар је локализован и угашен до касних вечерњих сати. У пожару није било људских жртава, нити повређених. Пожар је проузроковала пећ на дрва. Ватра је захватила келију, међутим ватрогасци су спречили да изгоре кровна и међуспратна дрвена конструкција, па на конаку није дошло до обрушавања крова, нити се ватра проширила на приземље. Пожар се није проширио ни на остатак средњовековног утврђења и његове највредније делове: цркву Светог Василија, кулу и остатке палате из 14. века. Конак у коме је дошло до пожара датира из 1868. године. Тачне размере оштећења и материјалне штете биће накнадно утврђене. У изгорелој келији нису се налазили предмети са карактером културног добра. О Скиту Светог Василија Скит Светог Василија (познат и као Стари манастир, Свети Василије на мору или Пирг Хрусија) спада у део богатог хиландарског културно-историјског наслеђа на Светој Гори које се налази изван зидина самог манастира Хиландара. На том месту од раније је постојало мање утврђење – пристаниште које је у 14. веку Свети Краљ Милутин знатно проширио и утврдио на захтев хиландарских монаха, како би се заштитили од напада гусара са мора. Краљ Милутин је подигао јако утврђење – пирг (кулу) са црквом на врху посвећену Вазнесењу Христовом. Непосредно после њега, Стефан Дечански изградио је, или завршио започету, другу цркву која је посвећена Св. Василију. По предању за време цара Душана изграђена је палата у источном углу утврђења. Палата...