11.12.2022.
Високопреподобни архимандрит Методије присуствовао је, са делом братства Светог манастира Хиландара, 24. по реду фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама“. Фестивал је отворен 4. децембра 2022. године и одржава се у Атријуму Народног музеја Србије. Хиландарски монаси су присуствовали другој фестивалској вечери, одржаној у недељу 11.12.2022. године, на позив хора „Сабор српских светитеља“ из Бање Ковиљаче и његовог диригента протођакона Зорана Кокановића. Те вечери наступио је и хор „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда предвођен диригентом Милицом Тишмом. Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу града Београда, Народни музеј Србије, Радио Београд, Радио „Слово Љубве. Фестивал није такмичарског карактера, циљ му је промовисање аутентичног црквеног хорског појања и очување традиције. Значајан простор у програму заузимају дела домаћих аутора. Извор и фото: narodnimuzej.rs;...
10.12.2022.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 10. децембра 2022. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Доситеја за Епископа липљанског, викара Патријарха српског. Саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и преосвећена господа епископи врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион и јегарски Нектарије, у молитвеном присуству изабраног Епископа топличког архимандрита Петра, главног секретара Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарија, игумана хиландарског архимандрита Методија, многобројног свештенства, свештеномонаштва и верног народа. Свечаном чину наречења присуствовало је и део братства Светог манастира Хиландара, чији је архимандрит Доситеј био сабрат. Пред Његовом Светошћу Патријархом и архијерејима, високодостојни архимандрит Доситеј је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве који га је на редовном заседању одржаном од 15. до 20. маја 2022. године изабрао за Епископа липљанског, викара Патријарха српског. Уследило је вечерње богослужење на којем је началствовао наречени Епископ липљански. Извор:...
06.12.2022.
На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Доситеја (Радивојевића), настојатеља манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, за викара Патријарха српског са титулом Епископ липљански. Хиротонија изабраног Епископа липљанског биће обављена у недељу, 11. децембра 2022. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 10. децембра 2022. године са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Доситеј (Радивојевић) рођен је у Љигу 1971. године од оца Мирослава Радивојевића (ковача) и мајке Наде (домаћице), девојачко Тошнић. Детињство је провео у селу Славковици, а основну школу завршио је у Љигу 1986. године. Војну гимназију у Београду завршава 1990. године. Током школовања у Војној гимназији често посећује манастир Ваведење који се налази у непосредној близини школе, где прима основна сазнања о монашком животу. Након завршене Војне гимназије у Београду, даље школовање наставља на Војној академији Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Рајловцу код Сарајева, која је због ратних дешавања премештена у Београд, где наставља даље школовање. Звање официра у чину потпоручника стиче дипломирањем на Војној академији 1995. године, и започиње официрску службу у Краљеву. Током службовања у краљевачком 450. ракетном пуку веома често одлази на богослужења у манастир Жичу. Након три године официрске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и 1998. године одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар. Братству Српске царске лавре Немањића, манастира Хиландара, приступа 19....
04.12.2022.
Братство Свете царске српске лавре Хиландара свечано је прославило своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Након две године у којима се прослава одвијала у посебним условима због ограничења наметнутих пандемијом корона вируса, ове године је слава торжествено прослављена. Гост манастирског братства је био изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије. Као и сваке године, по древном обичају који је установљен још од времена Светог Саве, почасно игуманско место је на један дан преузео игуман Светог манастира Ватопеда, Високопреподобни архимандрит Јефрем. Такође, пристигли су монаси из других светогорских обитељи, свештенослужитељи и поклоници из Србије и других земаља. На празничној служби којом је началствовао Владика Пахомије, за десном певницом је био старац Дамаскин из келије Светих Бесребреника у Новом Скиту са братијом, док су за левом певницом појали хиландарски монаси и појци из хора „Преподобни Симеон Мироточиви“. Након Свете Литургије, у манастирској трпезарији послужена је славска трпеза. Истог дана увече, служен је парастос ктиторима и приложницима манастира. Звучни запис беседа за славском трпезом: Задужбина Хиландара / Hilandar Foundation · Беседе на Празник Ваведења Пресвете Богородице у Хиландару 2022. Целокупни звучни запис појања на панигиру: Задужбина Хиландара / Hilandar Foundation · Појање у Хиландару на Ваведење Пресвете Богородице 2022. Фото: монах Милутин...
29.11.2022.
Хиландарски кутак Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању, богатији је за још 70 књига из издавачке продукције Задужбине Хиландара. Са благословом Високопреподобног архимандрита Методија, дар манастира Хиландара библиотеци је предала мати Јефремија из манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана из Врања. Овим поклоном се употпуњује вредна збирка у Хиландарском кутку врањске Библиотеке, која садржи уметничка, религијска, филозофска, историографска дела, али и најбоља литерарна остварења великана српске књижевности. Са даривањем књига из библиотеке хиландарске светогорске светиње, отпочето је 17. фебруара 2022. када је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре манастира Хиландара, у присуству највиших функционера града Врања предвођених градоначелником Слободаном Миленковићем, донирао више од 800 монографских публикација и осам наслова серијских публикација. Том приликом свечано је отворен Хиландарски кутак, део библиотеке који Врањанцима омогућава да читају вредне и значајне књиге дароване из библиотеке највеће српске светиње. Библиотека „Бора Станковић“ се примањем донације обавезује да чува, стара се и одржава нову библиотечку збирку, презентује и популарише грађу коју она садржи, у складу са савременим библиотечким стандардима и тиме доприноси очувању српског културног наслеђа. Врањски библиотекари су почаствовани оваквим гестом и избором да буду сапутници и сарадници Хиландара, места одакле је српска књига потекла и куда непрестано увире. Ова поклон збирка је немерљиво богатство за ову установу и посебан изазов за истраживаче. Извор:...
28.11.2022.
“Основе живописања” дочекују своје друго издање као један од најомиљенијих и најкориснијих сликарских приручника – како у Србији тако и шире. Између два српска издања, књига је објављена на румунском и на бугарском језику, стекавши тиме бројне читаоце на три језика, како међу самим живописцима тако и у најширој академској публици. Оно што је у овој књизи најдрагоценије уметничком читалаштву су, наравно, бројни и беспрекорно репродуковани примери конкретних сликарских поступака, методолошки организовани како би поступно увели читаоца у живописачку праксу, те педагошки преиспитани кроз деценијско наставно искуство на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Будући пак да је уметност иконе одувек била и остала дубоко теолошки мотивисана и промишљана, детаљно теоријско тумачење и преиспитивање сликарских поступака и иконографских форми које кроз њих настају показало као врло важан аспект педагошког процеса усмереног ка формирању целовито образованих иконописаца. Пошто, из ових разлога, теоријским аспектима књиге није посвећено мање пажње него практичним, садржаји који су у њој представљени су се – спрам своје мултидисциплинарне теоријско-уметничке интерпретативне ширине и отворености – показали корисним, како теоретичарима из уметничких, богословских или историјских области, тако и свим оним читаоцима који желе подробније да се упознају са древним и савременим живописачким искуствима и праксама. Аутор: Тодор Митровић Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију Број страна: 294 Година издања: 2022. 🛒Купи:...
