29.01.2024.
У Солуну је 28. јануара 2024. освећена и свечано отворена Српска допунска школа „Свети Сава” у новим просторијама, при Канцеларији Манастира Хиландара у Солуну, коју ће похађати укупно 94 ученика. Школа је свечано отворена у присуству министра без портфеља задуженог за дијаспору Ђорђа Милићевића, архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландар, конзула Србије у Солуну Јасмине Милачић и управника Канцеларије Манастира Хиландар у Солуну протојереја-ставрофора Александра Павловића. Врпцу су заједно пресекли игуман Методије и министар Милићевић. Откривена је табла на којој пише – Свети Манастир Хиландар са очинском љубављу дарује ову школу у славу и част Светом Сави. Игуман са својим братством у Солуну 27. 1. 2024. Министар Милићевић је директорки школе Антонини Миљковић уручио донацију – лектире и букваре за све ученике. Он је, указавши на то да је важно сачувати наш идентитет и језик, рекао да је отварање ове школе, у организацији Генералног конзулата Србије у Солуну и манастира Хиландар, значајан корак у том смеру. Према његовим речима, не само што ће пружити нашој деци у Грчкој додатно образовање, ова школа ће бити и место где ће они неговати свој језик, културу и традицију, али и гајити патриотски дух. Министар је поручио да је омогућавање нашој деци да, где год да живе, уче свој матерњи језик наша заједничка обавеза. Он је напоменуо да је Кабинет министра, кроз сарадњу са Министарством просвете, чинио све да помогне у њиховом раду, и подсетио на то да је ђацима допунских школа широм Европе подељено више хиљада књига – ћириличких буквара и лектира. Свети Сава, чије име носи ова школа, оставио је дубок и неизбрисив траг у нашој историји. Његова дела и мисао и...
27.01.2024.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, првог Архиепископа српског. Главни гост је био игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом Литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси за левом. Кититорске славе манастира Григоријата и Хиландара се однедавно заједнички прослављају. Ту праксу је установио блаженопочивши игуман Георгије (Капсанис), који је са братством манастира Хиландара неговао веома блиске односе. Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, григоријатског ктитора, посећује ову атонску светињу, док гиригоријитски игуман долази на празник Светог Саве Српског. Фото: монах Милутин...
25.01.2024.
У оквиру серијала Водич кроз установе културе, а у сусрет Савиндану, у краљевачкој библиотеци представљен је рад Задужбине Светог манастира Хиландара. Ова културна, добротворна и образовна установа основана је 2002. године са мисијом „сведочења православних хришћанских вредности и одговорности за опште добро у савременом друштву и изазовима које оно намеће”, те „бриге о духовној, културној, уметничкој и историјској баштини Светог манастира Хиландара и Свете Горе и њеном представљању, улози и очувању у савременим околностима”. Задужбина води обнову Манастира Хиландара, након великог пожара 2004. године, има богату издавачку делатност, бави се добротворним и хуманитарним активностима. О свему томе на програму у Краљеву говорили су Миливој Ранђић, директор Задужбине, Гордана Гаврић, уредник научних и стручних издања, и Дејан Ристић, уредник богословских издања. Миливој Ранђић је присутне упознао са практичним питањима организације Задужбине, њеног статуса у вери засноване установе која обавља важне послове од националног интереса. Он је нагласио да Задужбина поред високо образованих стручњака запошљава и велики број физичких радника, најразличитијег усмерења, јер се једино на тај начин може реализовати велики задатак обнове српске светиње која ужива статус грчког културног споменика и има посебан административни и територијални положај. Ранђић је говорио и о занимљивим примерим из историјата Свете Горе који на најбољи начин потврђују углед и престиж српске царске лавре. Гордана Гаврић је говорила о издавачком подухвату Задужбине – објављивању књиге „Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова”, која је добила важне награде: „Владимир Ћоровић”, Награду Матице српске за најбоље дело у области историје „Иларион Руварац” и Награду Ђурђа И. Јелинића, коју додељује Државни архив Србије. Гордана Гаврић је публици представила и издавачки план Задужбине за наредни период, посебно нагласивши књигу...
13.01.2024.
Светогорски манастири, током своје, преко хиљаду година међусобно испреплетане историје, пролазили су кроз успоне и падове, помажући се међусобно а понекад и долазили у сукобе због поседа и статуса. Манастире Каракал и Хиландар везује личност Светог Саве Српског који је у одсутном тренутку помогао Каракалу да опстане, откупивши манастирске дугове. Пројављујући ову древну везу, на позив игумана Светог манастира Каракала архимандрита Филотеја, хиландарски игуман архимандрит Методије, началствовао је панигиром ове свештене обитељи. Поред храмовне славе – Петровдана, манастир празнује и Преподобномученика Гедеона Каракалског (празнује се 30.12. по старом календару). У Каракалу се налази део моштију Преподобномученика Гедеона, који је у њему и замонашен. Мученички је пострадао исповедивши веру Христову, 1818. године у месту Турнову у Тракији. У својој беседи добродошлице игуману хиландарском, архимандрит Филотеј је навео део житија Светог Саве које је написао Свети владика Николај, у коме се описује догађај када је Свети Сава помогао братији њиховог манастира. Изразио је дубоку захвалност и потврдио да ће се сећање на ово доброчинство заувек помињати у Светом манастиру Каракалу. СЛОВО ДОБРОДОШЛИЦЕ АРХИМАНДРИТУ МЕТОДИЈУ ИГУМАНУ СВЕШТЕНОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА Поводом славе Преподобномученика Гедеона Каракалског Свети Игумане дичног и часног, свештеног, светогорског, великог Манастира Хиландара, који је похвала православне вере, Српске земље и народа, господине Методије. Желимо Вам добродошлицу и са највећом радошћу дочекујемо Вас у овом, такође светогорском, Свештеном манастиру Каракалу. Топло Вам благодаримо, Свети Игумане, јер сте радо прихватили наш смирени позив да началствујете на званичној слави Свеславног Преподобномученика Гедеона Каракалског, који је похвала овог Свештеног Манастира и братства, које светло слави свештени спомен овог Мученика, као своју другу славу. Обавештавамо Вас, иако Ви то знате, да наш Свештени манастир Каракал...
07.01.2024.
Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја, Тебје клањатисја, Солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти Востока, Господи, слава тебје! Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава...
22.12.2023.
Годишњу награду Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године за научни рад из области архивистике и историје додељена је др Срђану Пириватрићу, др Смиљи Марјановић Душанић и др Даници Поповић, уредницима тематског зборника „Свети краљ Милутин: владар на раскршћу светова” у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Жири за доделу награде био је у следећем саставу: Др Мира Радојевић, дописни члан и управник Архива САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института. Образложење за доделу награде прочитала је председница жирија, проф. др Мира Радојевић, која је и уручила награде добитницима. Књигу можете купити онлајн на Ананас...
