07.04.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије учествовао је у прослави храмовне славе светогорског манастира Ватопеда – Благовести. По древној традицији, на дан славе братских манастира Ватопеда и Хиландара, игумани почасно уступају место један другоме. То се збива сваке године, када за славу манастира Ватопеда – Благовести, хиландарски игуман симболично преузима игуманску част, а такође и ватопедски игуман то чини за славу Хиландара на празник Ваведења. Светом Литургијом началствовао је Његово Блаженство Архиепископ аустралијски г. Макарије, Васељенске Патријаршије. Десну певницу предводили су архимандрит Херувим Циноглу и архиђакон Хризостом из Митрополије Трике, Грчке Православне Цркве. За левом певницом појала је ватопедска братија и учитељ музике Георгије Константину. Извор и фото:...
29.02.2024.
На свечаном пријему одржаном 29. фебруара 2024. године у Патријаршијском двору у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио орден Светог Саве трећег степена академику Мирјани Живојиновић из Београда. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве академику Мирјани Живојиновић додељује у знак признања за целоживотно постојано опредељење за живот у вери Светог Саве нарочито показан неуморним ширењем светосавске мисли и културе својим научно-истраживачким радом у Отаџбини и расејању. Уручујући високо одликовање Српске Православне Цркве, патријарх Порфрије је истакао: – За мене је велики благослов да у име Светог Синода могу да Вам уручим орден Светог Саве за Вашу љубав према својој и нашој Цркви и за посвећеност у раду о Светој Гори и нарочито о манастиру Хиландару. Света Гора је монашка држава, простор у којем живе само монаси. У духу модерног времена тешко је разумљиво и готово неприхватљиво да постоји неки простор и неко место у које не улазе жене, као што са друге стране имамо женске манастире у којима постоје простори у које не улазе мушкарци. У духу данашњег времена то је често апсолутно неприхватљиво и неразумљљиво. Када се размишља о Светој Гори и када се говори о монасима често се – због неспособности да се разуме о чему се ради, а као што рекох и неретко због тога што се не жели да то буде прихватљиво – бришу вредности и речи Јеванђеља, тј. оно што јесте воља и промисао Божји о човеку доживљава се као страно. Када говоримо о монаштву и Светој Гори ми говоримо о тежњи и...
27.02.2024.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Игуман Методије са братством дочекао је дан уочи славе игумана Светог манастира Каракала, архимандрита Филотеја са каракалским монасима. У беседи коју је игуман Филотеј произнео у цркви, заблагодарио је игуману хиландарском и братији на гостопримству и изразио је радост јер заједно славе Преподобног Симеона Мироточивог, који заједно са сином својим, Светим Савом, архиепископом српским, представља понос овог историјског Светог манастира, али и уздање и благодат побожног српског православног народа. Обновио је сећање, и након осам векова, на доброчинства Светог Саве према светогорском манастиру Каракалу. Навео је део житија Светог Саве које је написао Свети владика Николај, у коме се описује догађај када је Свети Сава помогао братији њиховог манастира: „У историјату вашег Светог манастира, Свети игумане и поштовани оци, који је написао Свети Николај Велимировић, наводе се следећи историјски подаци који сведоче о великим доброчинствима према Светом нашем манастиру Каракалу. Стефан, велики жупан, послао је значајну своту новца Сави да га раздели за покој душе њиховог оца. Свети Сава га је употребио у најбоље сврхе, спасивши три славна светогорска манастира, Свети манастир Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Манастир Каракал је имао значајан дуг према Великој Лаври, а будући да није могао да плати, како не би изгубили своју независност, братство Каракала молило је братство Лавре да им укаже милост. Они су, међутим, преузели манастир Каракал у своје власништво и протерали игумана и братство. У несрећи која их је задесила, монаси Каракала обратили су се за помоћ Светом Сави. Када је Свети Сава чуо за њихове недаће одмах је у целости исплатио њихов дуг према Великој...
21.02.2024.
Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање деце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.02.2024. следећом објавом: Свети манастир Григоријат У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ „Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи, наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату. „Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука. Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили. Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод. Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство. Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“. Видели смо и...
19.02.2024.
На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару. Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године. Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено. Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском...
16.02.2024.
Уважени јапански професор историје уметности на Окајама универзитету у Јапану, византолог и велики пријатељ Србије, Сава Сузуки Мичитака, упокојио се у 73. години, на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2024. године. Рођен је 18. октобра 1950. Крстио се у Хиландару и добио име Сава. На званичној страници Универзитета Окајама, на ком је предавао историју уметности и српски језик, пише његово име – Мичитака Сава Сузуки. Проучавао је, између осталог, средњовековни иконопис и фрескопис. Седамдесетих година је први пут дошао у Београд, говорио је: – За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа. Када сам први пут крочио на тло Европе, из Јапана сам дошао бродом, па возом. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А онда сам дошао у Србију и открио да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела.“ Крштење у Хиландару Постао је православни хришћанин пре 20 година у Светој царској српској лаври Хиландару и добио име по његовом ктитору, Светом Сави. Ово је био његов први долазак у српску светогорску светињу. – На Хиландар нисам отишао са планом да се крстим. Али док сам тамо боравио, пожелео сам да то урадим – присећа се Мићитака Сузуки. – Мислио сам да нисам спреман, јер нисам знао молитве, ни да се правилно прекрстим. Ђакон ми је рекао: „Вера у Бога је довољна. Све остало ћеш научити“. На поклон је донео монографију „Хиландар“ Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића коју је превео на јапански језик....
