14.06.2008.
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском...
20.03.2008.
Хиландар – Сви светогорски манастири од давнина поседују земљу која се обрађује и доноси приходе неопходне за одржање монашких заједница. Пољопривредна производња, као и израда других аутентичних светогорских производа, од великог су значаја и данас. Када је Хиландар у питању, братство се у периоду после пожара 2004. године непрестано увећава, тако да сада броји преко 40 чланова.Такође, број посета је, што је карактеристично за целу Свету Гору, веома порастао. Када се додају радници Неимарске службе (упослени на Обнови Хиландара) и манастирске економије, као и многобројни поклоници, број људи који борави у Хиландару често прелази и стотину. Имајући све ово у виду, покренути су пројекти за унапређење манастирске економије. Њима би требало да се, са једне стране, обезбеде веће количине производа које сам мaнастир производи за сопствену потрошњу, а са друге, део производње за тржиштек ако би се прибавила додатна средства за обнову али и свакодневне трошкове. Одмах након пожара почели су радови на уређењу нове баште на површину од 2 хектара. Башта се налази на око 2 км северно од Хиландара и у њој се на органски начин гаји вoће и поврће. Уз башту се налази и маслињак који поседује сертификат грчких надлежних служби о органском начину гајења маслина. Будући да постојећи виноград нема капацитета да подмири манастирске потребе и да му је потребно подмлађивање, покренут је пројекат подизања новог винограда који ће у вeликој мери унапредити целокупно хиландарско газдинство. Након одмарања земљишта последњих 30 година, у Савином Пољу у близини нове баште и пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до арсане (пристаништа), поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова...
19.01.2008.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице, коју су носили јеромонаси уз појање богојављенског тропара и Часним Крстом, до крста који се налази крај ушћа два потока са југоисточне стране манастира.По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану. Икона Богородице Тројеручице се износи у литију само на празник Богојављења. Дан касније, на Јовањдан, неколико чланова братства је прославило своју славу, Светог Јована Крститеља,уз ломљење славског колача који је испекао манастирски пекар отац Милутин....
18.12.2007.
Београд – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице из поснице Светог Саве Српског у Кареји, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, биће донета у Србију и изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Свечани дочек са литијом уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Српског Павла, свештенства и верника београдско карловачке Архиепископије, биће уприличен у уторак 18. децембра у 17,00 часова на бденију уочи празника Светог Оца Николаја Мирликијског и Чудотворца у цркви Светог Саве. За време боравка Иконе у цркви Светог Саве свакодневно ће се служити Акатист Пресветој Богородици у 17,00 часова. Икона Богородице Млекопитатељнице Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним...
09.11.2007.
Солун – Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поводом обележавања 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог и славе манастира Хиландара, Ваведења Пресвете Богородице, посетио је Грчку и Свету Гору у периоду од 22/9. новембра до 05. децембра/22. новембра 2007. године. У пратњи Његовог Преосвештенства био је високопреподобни игуман Василије Рожић, настојатељ манастира Клисине. Првог дана посете, 23. новембра 2007. године, Епископ Хризостом посетио је град Солун, где се поклонио сенима српских јунака сахрањених на Српском војничком гробљу – Зејтинлику, моштима Светог Великомученика Димитрија у истоименој велелепној цркви као и друге знаменитости Солуна. Другог дана боравка делегација је кренула у Царску Лавру манастир Хиландар, где је Владика Хризостом у недељу, 25. новембра 2007. године, началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење братије манастира Хиландара. У поподневним часовима у светогорском манастиру Ватопеду уприличен је свечани дочек за делегације помесних Православних Цркава, које су се у овом манастиру окупиле поводом централне прославе 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог. Прослава се, по благослову Његове Свесветости Патријарха константинопољског и васељенског Г. Вартоломеја, одржава у манастиру Ватопеду где се међу бројним светињама чува и глава овог великог подвижника, реформатора и проповедника Цркве Христове. Са Епископом Хризостомом и његовим пратиоцем у манастир Ватопед пристигла је и делегација манастира Хиландара коју је предводио јеромонах Методије. Након свечаног дочека у манастиру Ватопеду служено је мало вечерње, а потом свеноћно бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит Петре Г. Нектарије са острва Крита. У овом свечаном и светом чину учествовали су изасланици следећих помесних Православних Цркава: Цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије,...
01.11.2007.
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир...
Страна 112 од 114« Прва«...102030...110111112113114»
