Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца...
Београд – Поводом изложбе „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, инжењери „Центра за заштиту светогорског наслеђа – Кедак” одржали су предавања у свечаној сали Српске академије наука и уметности. Уводну реч о Кедаку и његовој улози у Обнови Хиландара дао је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнова, који је уједно и представио сву тројицу предавача. На крају предавања, гостима се захвалио академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ. Предавања су одржали: · Астериос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета у Солуну, МА рестауратор Univ.Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директор Техничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја наПолитехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Први пројекат обнове изгорелог дела Светог манастира Хиландара: Северни конак (1814.) –...
Галерија Српске академије наука и уметности Кнез Михаилова 35 24. март –2. мај 2010. Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу игостопримствоСрпске академије наукаи уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, 24. марта 2010., говорили су председник САНУ, академик НиколаХајдин, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и министар културе Републике Србије Г. Небојша Брадић који је уједно прогласио изложбу отвореном. Поставка садржи уводни део са приказом Свете Горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814.) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање „Центра за заштиту светогорског наслеђа – КеДАК из Солуна. Садржај је приказан тродимензионалним макетама, плановима, фотографијама, видео материјалом и предметима донешеним из Хиландара који сведоче о пожару али и Обнови. Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове. Архитекта поставке је Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре. Предавања грчких стручњака: 25. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ биће одржана предавања грчких стручњака „Центра за заштиту Светогорског наслеђа”: · Стергиос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета уСолуну, МА рестауратор Univ. Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директорТехничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења зарадове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја на Политехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији...
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често...
Хиландарски метох Мило Арсеница – Велико невреме са обилном кишом изазвало је поплаву на хиландарском метоху Мило Арсеница. Киша која је падала 9. и 10. фебруара проузроковала је велике одроне и бујице воде са муљем који су погодили читав предео око места Јерисос, где се налази и метох. Ниво воде у дрвопрерађивачком погону достигао је 41 цм. Машине, део дрвне грађе, готових иполуготових елемената из столарске радионице, нашли су се у води. Цело околно имање, а нарочито маслињак, потпуно је поплављено. Услед невремена, метох је остао без струје и воде. Највећа штета је причињена шуми на метоху где су скоро сви шумски путеви потпуно уништени одронима које је проузроковала бујица. То значи да је зимска сеча за ову сезону потпуно немогућа. Биће потребно најмање две недеље да се шумски путеви делимично прокрче. 11. фебруара, вода је почела да се повлачи у канале који служе за регулацију водотокова. Из Хиландара је послата помоћ у виду механизације и материјала како би се живот и рад на метоху што пре нормализовао. Проблеми на метоху, који је са својим капацитетима веома важан за обнову Хиландара, одразиће се негативно и на темпо производње елемената који се уграђују у обновљене...
Хиландар – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења, по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског. Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ. Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене...
