27.09.2017.
Хиландар – Беседе на празник Воздвижења Часног Крста за манастирском трпезом хиландарског игумана Методија и игумана Порфирија из манастира Светог Јована Претече у околини Верије (Веријски скит). Скит је познат по томе што се у њему подвизавао Св. Григорије Палама. Погледајте како је празник прослављен у Хиландару на фотографијама монаха Милутина...
27.09.2017.
...
01.02.2017.
Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар). Гост на овогодишњој слави је био Његово Преосвештенство епикоп јерисоски, светогорски и ардамеријски Г. Теоклитос. За славу су пристигли и монаси манастира Григоријата на челу са својим игуманом архимандритом Христофором, отац Михаило из манастира Велика Лавра, братија из хиландарске келије Светог Николе – Буразери и многи монаси са Свете Горе, гости из Србије и других земаља. Током службе, за десном певницом је појао хор Светог манастира Григоријата а за левом хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и хор Свети Симеон Мироточиви из Београда. У својој беседи за празничном трпезом игуман Методије се посебно обратио Митрополиту Теоклитосу, наглашавајући древне везе између Митрополије и Хиландара. Он је подсетио да је присуство Митрополита јерисоског дубоко уткано у историју Хиландара и непосредно везано за личност Светог Саве. Како је описано у житију, Светог Саву су светогорци, на челу са тадашњим протом Дометијем, сматрајући га у свему достојним, наговарали да узме свештенички чин. Сава се на почетку опирао али је касније, сматрајући то за вољу Божију, прихватио. У Хиландару је за ту прилику стигао Митрополит Јерисоса Николај који га је првог дана рукоположио за јерођакона а следећег за јеромонаха. То се све десило на почетку 13. века. Касније, вероватно 1204. , у Солуну је добио чин архимандрита на служби на којој је такође, уз још три митрополита, служио и Николај Јерисоски. Света Ава Јустин Ћелијски овако описује те догађаје у свом житију Светог Саве (Житија светих за јануар): Преподобни прот Дометије, човек пун благодати Светога Духа, веома...
14.01.2017.
Политикин божићни интервју са игуманом Хиландара архимандритом Методијем Највећа опасност за сваку заједницу, па и породичну, јесте отуђеност њених чланова, а са отуђеношћу су нераскидиво повезани себичност и саможивост Манастир Хиландар, задужбина Светог Саве и Светог Симеона, толико је уткан у српску духовност, историју, културу и традицију да ће међу Србима увек бити доживљаван као срцу блиска и добро позната светиња. Како у манастиру Хиландару данас живи око 40 монаха и десетак искушеника, како изгледа његов свакодневни, а како празнични ритам, за „Политику” говори игуман светогорске царске лавре, архимандрит Методије. – Оно што одређује свакодневни живот светогорских манастира, а самим тим и Хиландара, јесу заједничка богослужења. То нам сведочи и њихова архитектура – саборни храм је увек у средишту манастирских зидина. Богослужењем се започиње и окончава сваки наш дан или, боље рећи, његов видљиви део. Онај невидљиви започињу монаси личним молитвеним подвигом, засебно у својим келијама, када у зависности од својих могућности и духовног узраста устају сат или два пре почетка јутарњег богослужења. Јутарње богослужење у зимском периоду почиње у два сата по поноћи, у пролеће и јесен у три, а лети у четири и траје обично четири часа. По његовом окончању, следи заједнички оброк у манастирској трпезарији, где са братством обедују и сви поклоници који су тог дана у манастиру. После трпезе монаси одлазе на одмор, а после одмора обављају дужности или како их ми називамо – манастирска послушања. Сат или два пре вечерњег богослужења одлазимо у своје келије где се, читајући духовне књиге и сабирајући молитвом своју пажњу, припремамо за Њега. Ово богослужење траје један сат, после њега је други заједнички оброк и у наставку – повечерје,...
17.12.2016.
Подгорица – У склопу циклуса предавања у току Божићног поста, организованог од стране братства Саборног храма Христовог Васкрсења, 14. децембра 2016. године са почетком у 19:00 часова, у крипти Саборног храма , предавање на тему „Света Гора – Живот у Христу“ одржао је Високопреподобни игуман манастира Хиландара – архимандрит Методије. Долазак као и сама посјета игумана Методија Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења, побудило је велико интересовање вјернога народа у главном граду Црне Горе. Жељни топлог, богонадахнутог пастирског слова у овим данима Божићног поста, уз завидно велики број присутног свештенства и монаштва и вјерног народа уопштено, крипта Саборног храма је била пуна слушалаца, који су са посебном пажњом пратили излагање игумана Методија. У уводном слову, секретар Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереј Мирчета Шљиванчанин, пожелио је добродошлицу свима сабранима, па је и представио и најавио часног госта игумана Методија, захваливши му на доласку и на издвојеном времену, као и на великом благослову који нам доноси овдје у Црну Гору. А то је благослов Пресвете Богородице Тројеручице, баш као и благослов 800-годишње лозе Светог Симеона Мироточивог. Након благодарног и поздравног слова оца Мирчете, игуман манастира Хиландара – Архимандрит Методије је узео ријеч и тиме је отпочело предавање. Игуман манастира Хиландара Методије се у поздравном слову своје бесједе посебно захвалио на позиву и на топлом дочеку овдје у Подгорици – цијелом свештеном братству на челу са настојатељем Храма протојерејом – ставрофором Драганом Митровићем, као и свом вјерном сабраном народу. Поред многих аспеката и карактеристичности монашког живота на Светој Гори Атонској, помињући притом и богату историографију Свете Горе и истичући значај и правила многих монашких обитељи и манастира, игуман Методије се такође дотакао...
19.11.2016.
У организацији Епархије шумадијске, 17. новембра 2016., организован је семинар за монаштво на коме је главни предавач био игуман Хиландара старац Методије. У наставку доносимо транскрипт његовог предавања, као и транскрипт дискусије одржане у наставку игумановог излагања. Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара: „Ваше Преосвештенство, драги оци, у Христу саслужитељи, преподобни оци монаси, преподобне мати игуманије и монахиње! Хтео бих, пре свега, да изразим речи благодарности Вама, свети Владико, на позиву да будем гост у Вашој Епархији, и на овом великом благослову што сте ми дали могућност да се обратим Вашем монаштву. Заиста то сматрам благословом. Не као неку почаст, него као благослов, јер оваква окупљања монаштва дају велико охрабрење свима нама. Оно што радимо, око чега се трудимо свакога дана, тек када се саберемо, када разменимо наша духовна искуства, онда можемо да видимо да ли смо се добро подвизавали, да ли смо на прави начин разумели шта је то монашки живот. Такође, да се поучимо, и то не само они који слушају, већ и они који нешто прочитају – неки свој реферат – и касније, док одговарају на питања, и они виде да ли је тачно све то што су сами написали, или су, можда, негде и погрешили. И заиста је велики благослов и велика духовна радост за мене што сам, ево, данас овде са вама. Али, хтео бих, са вашим благословом, да испричам како је уопште дошло до ове идеје да се данас састанемо. Руска црква улаже велики напор у своје усавршавање, а посебно даје велики акценат усавршавању свог монаштва. Они имају једно посебно одељење при Светом Синоду Руске Цркве, председник тог одељења је један Архиепископ, а његови...
