12.05.2024.
Задужбина Хиландара / Hilandar Foundation · Беседа на Св. Василија Острошког, хиландарског игумана Методија,...
04.05.2024.
Радосно певајући и славећи Васкрсење Христово, желимо вам срећне и Тројичним Богом благословене васкршње празнике, уз највеличанственији поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!...
02.05.2024.
Фото: монах Милутин...
20.04.2024.
Недавно је изашло треће издање књиге прича биографског карактера, Додир, монаха Теодосија Хиландарца. Књигу можете наћи у следећим књижарама: Задужбина Светог манастира Хиландара, Милована Глишића 1а, Сењак, Београд (9-16 часова радним даном); Продавницама СПЦ у Београду; Делфи; Службени гласник; Библос, Риге од Фере 2, Београд; Алиса у земљи књига, Трг Јована Цвијића 12б, Лозница; Ризница, Тржни центар Видовић, Јеврејска бб, Бања Лука. Поручивање преко интернета: https://delfi.rs/knjige/207986-dodir-knjiga-delfi-knjizare.html https://biblos.rs/knjizara/dodir/ https://ananas.rs/proizvod/dodir/1142211 Поручивање телефоном на број 011/715-91-40. Плаћање се врши поузећем. У свом осврту на књигу о. Теодосија, историчар уметности Вучина Бурић, рекао је следеће: ДОДИР У ДУШУ У години која ми је, када је о читању реч била плодна као ретко која до сада, на крају сам просто као награду и круну овог читалачког задовољства, дошао до књиге прича, монаха Теодосија Хиландарца, „Додир“ и читајуићи ове приче, признајем, додирнуо сам саму лепоту! Лепота ових прича је у њиховој једноставности, без сувишних момената, без патетике и тешких речи, Теодосије нас уводи у магични свет детињства, одрастања и сазревања, у идиличне мотиве Мачве која се пред његовим очима мењала, а опет у много чему остајала иста. Ове приче и кад доносе снажне емоције и узбудљива дешавања, делују тако умирујуће, скоро терапеутски. Казивање монаха Теодосија је тако питко и пријемчиво, а тако уверљиво и сугестивно, живописно и омамљујуће. Свака прича носи низ слика и призора нежних нарација које обликују наш доживљај и чврсто везују пажњу читаоца. Има ту животне радости и весеља, али и опорих сцена, горких залогаја, туге и бола, како то већ живот уме да режира, а Теодосије је свему дао меру и смисао. Мачва је верно и суптилно представљена, са пуно љубави...
27.02.2024.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Игуман Методије са братством дочекао је дан уочи славе игумана Светог манастира Каракала, архимандрита Филотеја са каракалским монасима. У беседи коју је игуман Филотеј произнео у цркви, заблагодарио је игуману хиландарском и братији на гостопримству и изразио је радост јер заједно славе Преподобног Симеона Мироточивог, који заједно са сином својим, Светим Савом, архиепископом српским, представља понос овог историјског Светог манастира, али и уздање и благодат побожног српског православног народа. Обновио је сећање, и након осам векова, на доброчинства Светог Саве према светогорском манастиру Каракалу. Навео је део житија Светог Саве које је написао Свети владика Николај, у коме се описује догађај када је Свети Сава помогао братији њиховог манастира: „У историјату вашег Светог манастира, Свети игумане и поштовани оци, који је написао Свети Николај Велимировић, наводе се следећи историјски подаци који сведоче о великим доброчинствима према Светом нашем манастиру Каракалу. Стефан, велики жупан, послао је значајну своту новца Сави да га раздели за покој душе њиховог оца. Свети Сава га је употребио у најбоље сврхе, спасивши три славна светогорска манастира, Свети манастир Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Манастир Каракал је имао значајан дуг према Великој Лаври, а будући да није могао да плати, како не би изгубили своју независност, братство Каракала молило је братство Лавре да им укаже милост. Они су, међутим, преузели манастир Каракал у своје власништво и протерали игумана и братство. У несрећи која их је задесила, монаси Каракала обратили су се за помоћ Светом Сави. Када је Свети Сава чуо за њихове недаће одмах је у целости исплатио њихов дуг према Великој...
19.02.2024.
На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару. Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године. Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено. Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском...
