05.10.2014.
Јекатеринбург – Игумана Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами. У пратњи игумана Методије били су архимандрит Нектарије и монах Никанор Хиландарац. Сабрање монаштва започело је Светом литургијом којом је началствовао Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај из Грчке православне цркве. Председавајући скупа је био Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Кирил. У раду су учествовали архијереји: Митрополит керкирски, пакских и диапонтијских острва Нектарије (Грчка православна црква), Епископ нижњетагиљски и серовски Инокентије, Епископ каменски и алапајевски Методије (Митрополија јекатеринбуршка). У сали Поклоничког центра Ганина јама, где се одвијао радни део скупа, сабрало се око 150 монаха и монахиња – игумана и игуманија, монаха и монахиња из 18 манастира из Грчке, са Свете Горе, Србије, Подмосковља и Јекатеринбуршке митрополије. На скупу су разматрана питања савременог монашког живота: проблеми савременог монаштва и путеви ка спасењу, засновани на искуству светих отаца и савремених подвижника. Пажњи учесника представљени су текстови следећих предавача: Саопштење, достављено путем писма, архимандрите Јефрема, игумана манастира Ватопеда са Свете Горе Поздравно слово архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра са Свете Горе, такође достављено писмом Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај, „Особености савременог монаштва, проблеми и њихово превазилажење“ Игуманија Јефрема, манастир Пантократор, Крф (Грчка православна црква), „Монаштво: крстоваскрсни живот и смрт“ Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара, „Духовне основе општежитељног манастира“ Архимандрит Илија (Раго) духовник женског манастира Преображења Господњег, Терасон, Француска, „Монашки подвиг и проблем губљења духовне ревности. Светоотачке препоруке и опит савремених подвижника“ Архимандрит Пимен (Адарченко), намесник манастира Светих царских мученика на Ганиној јами, „Прелазак монаха из манастира...
15.09.2014.
Епархија западноамеричка, САД – На позив Његовог Преосвештенства епископа западноамеричког Г. Максима, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије боравио је у Сједињеним Америчким Државама крајем августа и почетком септембра 2014. године Непосредан повод за посету хиландарског игумана, у чијој су пратњи били монах Дамаскин Хиландарац и директор Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда, била је жеља Хиландараца да лично искажу захвалност епископу Максиму и верном народу Епархије западноамеричке на великој помоћи коју су пружили обнови манастиру након пожара 2004. године. Посета је уприличена током трајања „Епархијских дана 2014.“, духовно – културне манифестације чија је тема ове година била „Света Гора, Хиландар и ми“. Епархијски сусрети чији је домаћин био владика Максим, одржани су од 29. до 31. августа у граду Џексон, Калифорнија. Зa организацију су се побринуле парохије из северне Калифорније, на челу са протојерејем Стивеном Тумбасом. За својеврсно хиландарско ходочашће Епархијом западноамеричком су најзаслужнији сами верници. Наиме, као пример веома активног црквеног и друштвеног живота Епархије, 2011. године уз благослов и подршку владике Максима, Роналд Радаковић и његова супруга Мики, покренули су добротворни подухват прикупљања 300.000 долара за обнову Хиландара, с тим што би 100 појединаца донирало по 1000 долара током три године. Захваљујући том труду, настао је „Круг 100“ чији су дародавци већ након првих 6 месеци прикупили 100.000 долара. Милошћу Божијом, њихов племенити и несебични подухват довршен је 2014. када је целокупна помоћ предата Хиландару. Посета манастиру Светог Германа Аљаског у Платини У претпразништво Успења Богородичиног 27. августа владика Максим, заједно са својим гостима, игуманом Методијем, монахом Дамаскином и директором хиландарске Задужбине Миливојем Ранђићем, посетио је манастир Светог Германа Аљаског у Платини, који...
14.09.2014.
Београд – Под називом „Свети Василије на мору“ у Музеју Српске православне цркве отворена је изложба графика Вељка Михајловића. Циклус графика „Свети Василије на мору“ садржи 28 графика које дочаравају атмосферу и изглед старог манастира, унутрашњости, спољашњости и природе која га окружује. Утврђење, пирг Светог Василија, које се налази на морској обали са отворене источне стране светогорског полуострва, недалеко од Хиландара, вековима се одупире морским таласима али је и знатно оштећено том вековном борбом. Саградио га је краљ Милутин почетком 14. века, док је цркву Светог Василија саградио његов син Стефан Дечански. Боравећи много пута, још од студентских дана на Светој Гори, сликар Вељко Михајловић је пожелео да овековечи изглед и атмосферу Светог Василија и у исто време, да помогне његову заштиту и обнову. По благослову хиландарског игумана Методија и уз гостопримство монаха Данила, Вељко Михајловић је боравио 2013. године у Хиландару бележећи скицама и цртежима изглед и амбијент старог утврђења, стварајући предложак за будуће графике. Као први резултат уметничког рада организована је добротворна изложба цртежа „Свети Василије на мору“, у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, 25. јануара 2014. Сав приход прикупљен продајом цртежа био је намењен обнови старог манастира. На основу цртежа и многобројних скица, током 2014. године настао је циклус „Свети Василије на мору“ који садржи 28 графика, формата 41 х 52 цм (плоча 30 х 40 цм) штампаних у дубокој штампи у тиражу од 5 отисака. На веома посећеном свечаном отварању изложбе графика, у тек отвореној галерији Музеја Српске православне цркве, уз аутора, говорили су проф. др Владета Јанковић, монах Данило Хиландарац и управник музеја Владимир Радовановић. Прилог Студија...
05.09.2014.
Хиландар – Наш сабрат Атанасије, најмлађи хиландарски монах, упокојио се јуче у Господу. Замонашен је пре непуна два месеца на празник Светог Петра и Павла са још једним искушеником. Добио је на монашењу за свог небеског заступника Светог Атанасија Атонског. Свима је био све. И да орасположи и да заштити и да послуша. А име је изабрао “сам”. Ту највећу монашку тајну коју игуман чува до самог чина монашења, Господ му је открио раније. И житије Светог му је прионуло за срце. Светогорац, обновитељ монаштва, земаљски страдалник и небески заступник свих атонских монаха. Изгарао је отац Атанасије на манастирским послушањима још као искушеник. Најпре у трпезарији, касније у пекари, на месту просфорара и појца. Учио је грчки и трудио се у ватрогасној екипи, као возач и у неретким пожарима. На послушању ватрогасца га је и смрт затекла. Положио је отац Атанасије живот за ближње. Похитао да спасе грчке колеге који су се ватрогасним возилом са пута сурвали у дубодолину код скита Свете Тројице. По чудесном промислу свом Господ га је призвао само једну кривину ниже. Његово ватрогасно возило је на сличан начин слетело у исту дубодолину. И као његовог небесног заступника, Господ га је узео у своје наручје ту недалеко од свога дома, цркве Свете Тројице. Господе, упокој душу слуге свога монаха Атанасија. Хиландарски...
20.08.2014.
Келија Патерица, Кареја – У хиландарској келији Патерица поред Кареје, свечано је прослављена слава, празник Преображења Господњег. Након што се потрудио на подизању Манастира Богородице Хиландарске, Свети Сава се усрдно постарао да у седишту Свете Горе постави темеље пустињачког (еримитског) начина живота. Основао је четири келије: Келију Преображења Господњег звану Патерица, Посницу Светога Саве, келију Светог Јована Претече и келију Светог Јована Златоустога. А од прота Свете Горе на поклон је добио Буразерску келију Светог Николе. Реч келија има два значења: прво, монашка келија означава монашку собу у манастиру, а друго значење је издвојена зграда са неколико монаха у њој (На Светој Гори келија има до седам монаха са старцем келије на челу) и у оквиру келије је и црква. Келија је као мали манастир, али је у саставу неког већег манастира. Монах који духовно управља монасима једне келије се зове „старац келије“. По предању, Свети Сава је по оснивању манастира Хиландара, прво купио келију Преображења Господњег, која је од времена Светога Саве познатија по називу Патерица. По том истом предању, из келије Патерица је градио и Посницу Светога Саве у Кареји у којој се и подвизавао и у њој саставио Карејски типик који је постао образац пустињачког живота код српских монаха. Патерица је у то време имала статус малог манастира, (монидрио грч. μονύδριον), али је била у саставу Хиландара.У келији Патерица свети Сава је оставио игумански штап Светог Саве Освећеног по којем је и добио име, а по том игуманском штапу се келија највероватније и зове Патерица (од грчке речи патер што значи отац). Патерица има сугуби (двоструки) благослов двојице великих светаца, светог Саве Освећеног и Светог Саве I...
17.08.2014.
Хиландар – У саборном храму манастира Хиландара јуче је служен парастос погинулима у Церској бици. Парастос је одржан на стогодишњицу ове велике битке и победе српске војске над војно надмоћном Аустроугарском. Иако ван матице, хиландарско братство је увек у својим молитвама уз српски народ, у временима страдања и временима када се на њих сећа, чувајући као део свог непроценљивог наслеђа, молитвену успомену на пострадале сународнике, пострадале за веру и отаџбину. Слава им и вјечнаја памјат! Више о Церској бици, великој победи српске војске и првој победи савезника Антанте у Првом светском...
