29.06.2021.
У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен Празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских, Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор манастира Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина. Служба је започела свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом након које је уследила празнична трпеза. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска своноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице, на челу са својим председником Драганом Павловићем, који традиционално прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства. Фото: монах Милутин...
16.06.2021.
Свештено братство Манастира Хиландара, у данима које обасјава Вазнесењска благодат Господа нашег Исуса Христа, молитвено се припремајући за празник Силаска Духа Светога на Апостоле, усрдно се моли за оздрављење Високопреподобног архимандрита Јефрема, игумана братског Светог и великог манастира Ватопеда. Ватопед и Хиландар су нераскидивим нитима везани још од времена Светог Саве и његовог оца, Преподобног Симеона Мироточивог, када су управо из Ватопедске лавре започели оснивање српског Хиландара, умножавајући благодатне плодове монашког подвига, као пчеле које након изласка из кошнице сакупљају миомирисни нектар по благословеним пољима Богородичиног врта. Од тих времена, два братска манастира, у заједници свих светогорских обитељи, гаје међусобну несебичну љубав, делећи тихе радости али и страдања кроз векове, помажући се и носећи заједничко бреме. На челу са Високопреподобним архимандритом Методијем, хиландарски монаси позивају верни народ српски да спомене у молитвама игумана Јефрема, осведоченог пријатеља нашег народа, увек спремног да духовним саветом и конкретном подршком буде уз Хиландар и српски православни род. Молимо се Господу Богу нашему, лекару душе и тела, чијом се раном сви исцелисмо, уз молитвено посредништво Пресвете Богородице, пред иконом Њеном Тројеручицом, да старцу Јефрему подари исцелење од телесне болести и подари му укрепљење да настави подвиг духовног руковођења нашим братским Манастиром Ватопедом. У Светој царској српској лаври Хиландару, 3/16. јуна л. Г....
12.05.2021.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић боравио је на Светој Гори, у посети манастиру Хиландару, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. „Изузетна је част бити на Светој Гори, на којој се налази чак двадесет православних манастира, и поклонити се светима у Хиландару – месту које представља једну од наших најважнијих светиња и српско историјско и културно наслеђе непроцењиве вредности“, рекао је Мировић. Председник је захвалио игуману архимандриту Методију и монаштву на добродошлици, те им је у разговору најавио наставак подршке Покрајинске владе обнови манастирског комплекса, који је страдао у великом пожару 2004. године. Он је указао на то да на обнови манастирског комплекса, у континуитету од 2004. године раде конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који свој посао обављају на најбољи могући начин – сликари, дрворезбари, позлатари и столари – при чему стручни тим најчешће броји десет чланова, а у зависности од обима посла, и до 15 конзерватора. У разговору су усаглашени оквири за даљи наставак сарадње на санацији, уз оцену да је то приоритет због значаја који тај манастир има за читав наш народ. „И убудуће ћемо подржавати пројекте обнове најзначајнијих културних и верских споменика у нашој земљи и иностранству, како бисмо очували српско културно и споменичко наслеђе”, навео је председник Мировић. У делегацији су били и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић и директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа....
21.04.2021.
“Уочи највећег хришћанског празника Васкрса посетио сам манастир Хиландар и уверио се да радови на обнови ове, једне од најстаријих и највреднијих српских светиња, протичу у најбољем реду. Када сам за Божић, заједно са председником Вучићем посетио Хиландар, председник је тада обећао Игуману Методију и братији манастира да ће Република Србија уплатити у целости средства неопходна за обнову Хиландара. То обећање је испуњено”, рекао је министар у Влади Републике Србије и заменик председника државне Комисије за обнову Хиландара Ненад Поповић. “Пожар који је избио у марту 2004. године прогутао је северну половину манастира. Изгорело је шест конака од укупно девет. То је био пожар разорнији од пожара у Нотр Даму. Хвала Богу на томе што нико није страдао, као и да није страдала ни ризница, ни црква. Од 14. века није било овако великих радова на Хиландару”, рекао је Поповић. Поповић је подсетио да је манастир Хиландар српска установа која од 1198. године до данас има непрекидни континуитет. “Подршка Хиландару је подршка очувању наше историје и сећања на вишевековно трајање српске државе и Цркве. То је подршка и за нашу будућност, коју градимо развијајући се као модерно, успешно и демократско друштво, али на чврстим стубовима наше православне вере и велике државне идеје слободне и независне српске државе, коју су градили наши највећи владари”, рекао је Поповић. “И сваки од њих, када се год враћао Хиландару, и када год је помагао Хиландар, градио је јаку, слободну и успешну Србију. То је визија и председника Александра Вучића”, закључио је министар. Извор:...
19.04.2021.
Аутор и уредник: др Љиљана Милошевић
08.03.2021.
У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће. О. Атанасије је написао једно писмо хиландарским старцима, где им је пренео расположење Светогораца. Тако је и он умногоме утицао да се и у Хиландару врло брзо донесе одлука о преласку на древни поредак општежића – на дан Преподобне Ангелине српске (30.7/12.8.). Устоличење новоизабраног игумана о. Пајсија било је исте године за Покров Пресвете Богородице (1/14. 10.) На архивској фотографији снимљеној тог дана је о. Атанасије који је служио Свету Литургију, док је са десне стране представник Велике Лавре који предаје игуману Пајсију игумански жезал и представници Свештене Општине. Након пожара 2004. г. тадашњи умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије је, ради подршке хиландарском братству, те године после Васкрса, боравио неколико седмица у Хиландару, учествујући на свакодневним богослужењима и чак и на неким послушањима, као што је косидба у маслињаку о којој сведоче фотографије тадашњег монаха Доситеја Хиландарца, настале 29. априла 2004. године. Боравак у Грчкој и на Светој Гори је искористио да, од великог броја својих пријатеља које је тамо имао, прикупи и прилоге, како за обнову Хиландара, тако и за помоћ пострадалим косовскометохијским светињама пострадалим у мартовском погрому исте године. Хиландарско братство се непрекидно моли за покој његове душе, уједно верујући да су добили још једног молитвеног заступника пред Престолом...
