25.07.2022.
На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице хиландарско братство прославља и један јубилеј. На данашњи дан се навршава 25 година од рукоположења игумана Методија у чин јеромонаха. Рукоположио га је на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице 1997. године тадашњи Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом. У Хиландар је дошао 1994. године. Блаженопочивши хиландарски игуман Мојсије га је постригао у монашку схиму, под именом Методије. Угледни хиландарски старац и духовник Агатон, био је његов дугогодишњи духовни руководитељ. Десетак година обављао је послушање манастирског епитропа, а последњих година је по одлуци игумана био и његов заменик. Као духовник, преузео је духовно руковођење млађе братије од којих је већину привео монашком постригу. Након упокојења игумана Мојсија 2010. године, устоличен је као игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара. ...
25.07.2022.
Братство Свете царске српске лавре Хиландара прославља своју Небеску Заштитницу и Игуманију, Пресвету Богородицу Тројеручицу. Празник започиње торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви, а завршава се наредног дана Светом Литургијом, након чега следи славска трпеза. Ове године братство прославља празник без присуства гостију, јер посете манастиру нису дозвољене због појаве неколико случајева оболелих од ковида 19 у Хиландару. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. Након овог чудесног исцељења, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и...
29.06.2022.
У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских – Видовдан. Служба је започета свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом, након које је уследила празнична трпеза. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице. Они већ десету годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Гости у Хиландару су били и свештенослужитељи, монаси и богослови из Епархије далматинске Српске Православне Цркве. Фото: монах Милутин...
07.06.2022.
После краће болести данас се у Господу упокојио Душан Дуле Миловановић, историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста и један од најбољих познаваоца Хиландара и светогорске културе. Душан Миловановић ће бити сахрањен у понедељак 13.06. у 14 часова на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Опело почиње у 13.30 часова. Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, општина Велика Плана. Основну школу и гимназију завршио у Смедеревској Паланци и дипломирао 1975. године на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности. Радио je на Студију Б, а од новембра 1976. године био је стално запослен као музејски саветник у Музеју примењене уметности у Београду, до пензионисања, маја 2014. године. За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. године, водио Екипу истраживача ризничког материјала у Хиландару и на Светој гори, да би се од прикупљене грађе публиковано преко 40 радова. Редитељ је и косценариста популарног серијала „Хиландарске приче“ у продукцији РТС-а, снимљеног 2005. године, који је у великој мери допринео да се гледаоцима приближи Хиландар и његова непроценљива ризниоца духовног и културног блага. Аутор је монументалне изложбе (2008/09.) под називом „Хиландарске ризнице“ у Музеју примењене уметности, са двотомним каталогом. Одржао је преко две стотине предавања о Хиландару, историји, примењеним уметностима у референтним институцијама у земљи и иностранству. Сарадник је већег броја српских научних, стручних и патриотских институција у Србији, Српским земљама, у Расејању и иностранству. Рецензент многих стручних, научних и литарарних радова. Озбиљно ангажовање везано је за Косово и Метохију, у виду одржавања великог броја предавања, изложби, присуству скуповима и боравку по разним пословима у Митровици, Пећи, Истоку, Призрену, у Дечанима, Грачаници, Пећкој Патријаршији, Девичу, Гориочу, Будисавцима… Лета 2009....
26.05.2022.
Новосадски редитељ Горан Вукчевић недавно је посетио Свету Гору по тристоти пут. Том приликом му је игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије уручио јубиларни сребрњак, израђен у ограниченој серији од стотину примерака, поводом седам векова од упокојења хиландарског ктитора Св. краља Милутина. Горан Вукчевић путује Атонским полуострвом више од три деценије. Од кад је први пут крочио на тло ове монашке републике, она га је непрестано привлачила к себи. У манастир Хиландар први пут је дошао 23. октобра 1990. године. Тада је отпочело његово светогорско путовање које и даље траје. Као још несвршени студент Факултета драмских уметности упутио се ка Атосу са својим братом и једним колегом с факултета, без неке нарочите представе шта их тамо чека. Тада још увек чак није био ни крштен. Хиландар у то доба није било лако посетити. Још при првом доласку, по његовим речима, осетио је неизмерну радост и жељу да остане на Светој Гори и посвети се монашком животу, али је такође био и усмерен ка својој професији које није желео да се одрекне. Најпре је посетио Кареју, затим манастир Ивирон за који је заувек остао везан и на послетку Хиландар. По његовим речима, био је потпуно фасциниран Хиландаром. Тада се пред другом двојицом својих сапутника помолио да дође на Атос још стотину пута. У наредним годинама је тако и било, посете су се низале, десетине су прерасле у стотине. При свакој посети Хиландару пио је воду са бунара Светог Саве уз молитву да се поново врати. Долазио је више од 10 пута годишње, а ове године бележи и свој тристоти улазак на Свету Гору, као својеврсни јубилеј. Атос је посећивао...
25.05.2022.
Свету царску српску лавру манастир Хиландар јуче је посетио новоизабрани викарни Eпископ новобрдски Иларион (Лупуловић). Фото: Милутин...
