29.02.2024.
На свечаном пријему одржаном 29. фебруара 2024. године у Патријаршијском двору у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио орден Светог Саве трећег степена академику Мирјани Живојиновић из Београда. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве академику Мирјани Живојиновић додељује у знак признања за целоживотно постојано опредељење за живот у вери Светог Саве нарочито показан неуморним ширењем светосавске мисли и културе својим научно-истраживачким радом у Отаџбини и расејању. Уручујући високо одликовање Српске Православне Цркве, патријарх Порфрије је истакао: – За мене је велики благослов да у име Светог Синода могу да Вам уручим орден Светог Саве за Вашу љубав према својој и нашој Цркви и за посвећеност у раду о Светој Гори и нарочито о манастиру Хиландару. Света Гора је монашка држава, простор у којем живе само монаси. У духу модерног времена тешко је разумљиво и готово неприхватљиво да постоји неки простор и неко место у које не улазе жене, као што са друге стране имамо женске манастире у којима постоје простори у које не улазе мушкарци. У духу данашњег времена то је често апсолутно неприхватљиво и неразумљљиво. Када се размишља о Светој Гори и када се говори о монасима често се – због неспособности да се разуме о чему се ради, а као што рекох и неретко због тога што се не жели да то буде прихватљиво – бришу вредности и речи Јеванђеља, тј. оно што јесте воља и промисао Божји о човеку доживљава се као страно. Када говоримо о монаштву и Светој Гори ми говоримо о тежњи и...10.02.2024.
Поводом преноса верног преписа иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице у манастир Јасеновац у Епархији пакрачко-славонској, хиландарски игуман архимандрит Методије дао је интервју Телевизији РТВ Градишка. Игуман је говорио о повести саме иконе Богородице Млекопитатељнице, Јасеновцу као месту на коме се осећа живо присуство Мученика и још доста занимљивих тема везаних за манастир Хиландар, његово постојање и мисију у савременом свету. Извор: РТВ...08.02.2024.
Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара одржао је предавање у организацији Конзервативног клуба и Црквене општине Брчко, уз благослов Неговог Преосвештенства Епископа зворничко- тузланског г. Фотија. “Равнодушност и расејаност су највећи проблеми за духовни живот савременог човека, а решити се могу једино уколико се служи Богу. Није важно у ком времену живимо да бисмо служили Богу. Као што су наши стари служили Богу тако и ми можемо, јер Бог jе увек исти, само jе питање да ли имамо ту вољу“, нагласио je игуман Методије, који je синоћ одржао духовну трибину у препуној дворани Културно – административног центра Патријарх српски Павле. Истакао je да је циљ свих хришћана задобити благодат и наследити Царство Небеско, а за остварење тог циља могу се искористити духовна искуства светих отаца, Светог Саве и нових светогораца. “Манастир Хиландар је од почетка био веома значајан за српски народ јер се налази у заједници светогорских манастира, а био је и први српски универзитет. Преко Хиландара, Срби где год да живе, увек су везани за ово јединствено место. Тако je било у прошлости, тако jе и данас. To je место које баштини најважнија дела из српске духовности, али и историје, културе и уметности. Света Гора је јединствено место које се налази на полуострву и ту су представници свих православних народа. Немају сви своје манастире, али имају своје монахе“, рекао je игуман Методије. Истакао је и да би обнова делова манастира који су изгорели пре 20 година требала бити завршена половином следеће године и додао да ће бити и нових подухвата. Фото: Симић...05.02.2024.
У недељу, 4. фебруара у манастиру Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу, Високопреподобног архимандрита Методија са пратњом, дочекао је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, и упознао их са животом и обновом светиње. Другог дана боравка у Епархији пакрачко-славонској игуман Методије је са Преосвећеним владиком г. Јованом посетио је Владичански двор и Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу, а затим Манастир Пакру и храм Светих отаца Првог Васељенског сабора у Дарувару. Извор: Епархиja...05.02.2024.
У недељу, 4. фебруара, у спомен храму Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић, Свету архијерејску Литургију служио je Негово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког уз саслужење Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, његове свештене пратње, свештеника и ђакона бањалучке Епархије. По завршетку Литургије, служен jе парастос новомученицима Дракулића, Шарговца, Мотика и Рудника Раковац, који су невино пострадали од усташког покоља (линк) 7. фебруара 1942. године. Извор: Бањалучка...04.02.2024.
Свети манастир Хиландар је и ове године био покровитељ традиционалног добротворног Светосавског бала у Лондону, који је одржан 03. фебруара 2024. Манифестацију је организовала Српска хуманитарна организација Петар II Петровић, на челу са др Дејаном Марашем. Прикупљена средстава су у највећој мери намењена деци са Косова и Метохије. Скуп је отворио и благословио Високопреосвећени Mитрополит црногорско – приморски г. Јоаникије, који је боравио у Лондону на позив Фондације. Др Дејан Мараш је присутнима пренео благослове Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара и прочитао његово поздравно писмо у којем је, између осталог, рекао: „За све нас који не живимо у отаџбини, важна је поука коју смо добили од нашег Светитеља. А то је да чувајући „праву веру“ и чинећи добра дела, не треба да будемо затворени и самодовољни, већ отворени и према другим народима. Свети Сава је рушио препреке између нас и народа како Истока, тако и Запада. Он је доиста, попут Апостола Павла, свима био све, само како би их придобио (1Кор 9, 22). То је смисао његових непрестаних путовања. Да се граде мостови међу људима. Чувајмо веру, чинимо добра дела и градимо мостове како са нашим народом у матици и расејању, тако и са оним народима који су наши домаћини!“ Посетиоци бала имали су и ове године прилике да виде изложбу хиландарских фотографија аутора монаха Милутина Хиландарца. Ове фотографије, као и свилене мараме са мотивом из хиландарскe рукописнe књигe из 17. века, које припадају колекцији „Хиландарско наслеђе“, продате су на аукцији током вечери, ради племенитог циља због којег се манифестација и одржава. Током вечери служена су хиландарска...