03.10.2010.
Дечани, Пећка Патријаршија – У име Свете Горе, свечаном чину устоличења Његове светости патријарха српског г. Иринеја присуствовала је петочлана делегација Свештене општине Свете Горе. Делегацију су сачињавали високопреподобни игуман хиландарски, архимандрит г.Методије, високопреподобни игуман зографски, архимандрит г. Амвросије, јерођакон Доситеј из свештеног манастира Хиландара и јеромонах Пимен и јерођакон Атанасије из свештеног манастира Зографа. Првог октобра, у петак, делегација Свете Горе стигла је у манастир Дечани, где су усуботу ујутро на светој литургији служили игуман хиландарски и зографски уз саслуживање јерођакона оба светогорска манастира. Делегација је затим наставила свој пут и стигла у ставропигијалну лавру Пећку патријаршију. Топли дочек пружио им је Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. По свом доласку у Пећку патријаршију, светогорску делегацију примио је и патријарх српски г. Иринеј. Бдење је служио игуман зографски, архимандрит г. Амвросије, уз саслуживање јерођакона Доситеја (манастир Хиландар) и Силуана (манастир Григоријат). На свечаној литургији приликом устоличења Његове светости патријарха српског г. Иринеја служио је и игуман хиландарски, архимандрит г. Методије, као и игуман зографски, архимандрит г. Амвросије. Такође, на литургији су саслуживали јерођакони Доситеј и Силуан. Након свете литургије, на свечаном ручку у Дечанима, игуман манастира Хиландара, архимандрит г. Методије, обратио се патријарху српском и том приликом му даровао панагију са ликом Пресвете Богородице Тројеручице, као дар свештене монашке обитељи хиландарске. Светогорска делегација посетила је и манастир Грачаницу. Сестринству овога манастира игуман хиландарски даровао је икону Пресвете Богородице...
17.09.2010.
Крагујевац – Након Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.септембра 2010.године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу (прочитајте говор владике Јована ). Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“ открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару...
17.09.2010.
Крагујевац – Беседа Епископа шумадијског Г. Јована на отварању изложбе „Обнова Хиландара“ – Крагујевац, 16. IX 2010. године Особита ми је част и велико задовољство да се одазовем молби игумана хиландарског оца Методија да у граду Крагујевцу, у коме столујем као Eпископ, и као некадашњи игуман студенички, отворим ову изложбу. А Студеница је родила Хиландар, те се братство студеничко и хиландарско увек сматрало једним братством. На самом почетку, желео бих да кажем да се значај манастира Хиландара не може сместити, описати, исказати само у неколико књига, па ни изложбама. Његово постојање, опстајање и значај су толико дубоки, високи и широки, да су за његово раумевање потребни не само прошли него и будући векови и не само прошле и будуће генерације и братства манастира, његових поклоника и пријатеља, него много више од овде споменутог. Заиста, о манастиру Хиландару је много казано, написано и испричано. Али, он остаје наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Можда можемо рећи да сви Срби, и многи други, знају о њему понешто, али усуђујем се рећи, нико не зна све. Његова биографија јесте биографија наша и наше Цркве у свету и историји. Његов дух који траје осам векова подизао је и подиже наш дух у свим временима, како прошлим, садашњим, тако и будућим. Он нас уздиже да гледамо горе одакле долази Светлост и осветљава нашу таму; он нас упућује у царство Божије што и јесте његова мисија овде на земљи; он је прво храм Божији који сабира људе жедне и гладне Речи Божије која се у њему изговара више од осам векова, па је тек онда, храм културе, архитектуре, писменост и уметности, што...
18.11.2009.
Света Гора – Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим Хиландарац. По благослову Високопреподобног архимандрита Мојсија, игумана Светог манастира Хиландара, хиландарску делегацију сачињаваће преподобни јерођакон Доситеј и преподобни монах...
15.11.2009.
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку...
08.11.2009.
Крушевац – Питање “ Шта сам спреман да учиним за Христа“ и одговор на њега били су окосница разговора између јерођакона Доситеја ( Радивојевића ) хиландарског монаха и Крушевљана, у амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице. У навечерје празника Светог великомученика Димитрија, који посебно прославља град Солун, чији је он заштитник, после бденија у цркви, отац Доситеј је молитве смислено наставио духовним разговором са верницима. Указујући да су ретке и свечане прилике да хиландарски монаси држе предавања у Крушевцу, протојереј- ставрофор Драги Вешковац старешина Лазарице је у поздравном говору рекао: “… Ми смо благодарни што је дошао, а пре свега Савету стараца Светог манастира Хиландара, који су дали благослов, да отац Доситеј буде са нама. Сви ми православни Срби, ма где да живимо на овоме свету, треба да будемо повезани са манастиром Хиландаром. Ми крушевљани, мислим, још мало више, јер нас је задужио Свети кнез Лазар, јер је он ктитор припрате главне цркве у манастиру Хиландар…“ …“Овакав разговор треба да буде подстицај свима нама за један усрднији духовни живот. Ми сад живимо у доста тешком времену где су хришћани доста раслабљени, доста тешко где немамо светих примера, где је оскудица светих људи, где је оскудица живе речи Господње. У старо време, наши Немањићи и њихови настављачи, па и кнез Лазар који је овде столовао, сматрали су за највеће богатство за своју државу, ако имају свете људе, и посебно су се старали да зидају цркве, манастире, и то је је било гарант духовног и националног јединства. Данас су хришћани доста раслабљени, иду за угодностима. Тај комформизам је поприлично штетан за духовни живот. Просто се заборавља оно основно што је у нашој...
Страна 24 од 25« Прва«...10...2122232425»
