08.03.2013.
Београд – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је јуче, 7. марта 2013. године, у Патријаршији српској у Београду Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. У пратњи игумана били су проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара. Том приликом Његова Светост је упознат са током обнове манастира пред почетак нове радне сезоне. У пожару који је пре 9 година избио у Хиландару изгорела је половина грађевина на северној страни манастирског комплекса. У обнови изгорелог дела која је започела 2006. године, до сада је обновљено и пуштено у употребу половина хиландарских конака. Упоредо са радовима на ватром оштећеном делу, врши се реконструкција и унапређење целокупне манастирске инфраструктуре. Уз све посебности и ограничења која одликују овакву врсту радова на Светој Гори, изгорели део манастира би могао да буде убновљен за 5 до 6...
10.02.2013.
Њујорк – Са благословом Његовог преосвештенства епископа источноамеричког г. Митрофана у Њујорку је јуче свечано отворена изложба „Хиландар, наслеђе и обнова“. Отварању су, поред владике Митрофана, присуствовали – игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, председник Владе Србије Ивица Дачић, који се налазио у службеној посети Сједињеним Америчким Државама, епископ Њујоршке епархије Епископалне цркве г. Ендрју Дичи, представник Грчке америчке архиепископије, специјални саветник Председника скупштине Уједињених нација Вука Јеремића, Дамјан Крњевић, као и велики број званица, парохијана, Срба и њихових пријатеља који живе у Нјујорку. У делегацији манастира Хиландара се уз игумана налазе епитроп, јерођакон Арсеније и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Присутнима су се обратили премијер Дачић, архимандрит Методије и Бане Вујиновић у име Саборне цркве Светог Саве која је организовала изложбу у сарадњи са Задужбином Светог манастира Хиландара из Београда. Поставка ће бити отворена до 5. маја 2013. у парохијском дому цркве Светог Саве на Менхетну (15 W 25th Street). Изложба приказује репродукције богатог хиландарског наслеђа и информације о обнови Хиландара у 21. веку. Циљ изложбе је да посетиоцима пружи могућност основног упознавања са слојевитим и мултидисциплинарним садржајем хиландарске баштине и значајем њеног очувања у данашње време. И поред веома лошег времена и прохујале снежне олује „Немо“, на отварању се окупио велики број посетилаца. По оцени свих присутних, изложба о Хиландару представља велики догађај у духовном и културном животу српске дијаспоре и мисији коју спроводи наша црква на Менхетну, на челу са старешином Ђоканом Мајсторовићем. У недељу, након Свете литургије, организован је добротворни ручак за манастир Хиландар на коме је прикупљено око 20.000 долара. Посебно вредан прилог дала је г-ђа Радмила Милентијевић, угледни историчар и писац,...
18.12.2012.
Краљево – Дана 5/18. децембра 2012. године, на празник преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово преосвештенство епископ жички Хризостом. Током свог ревносног служења на њиви Господњој, владика Хризостом је провео и 20 година у манастиру Хиландару. Хиландарски игуман архимандрит Методије је имао благослов и прилику да се у петак, 14.12. у име братства манастира Хиландара лично опрости од владике Хризостома, који ће заувек остати у срцима и молитвама светогорских монаха са којима се подвизавао две деценије. Животопис владике Хризостома: Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, гдје је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, гдје је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павла (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, гдје је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) цијеле Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог...
04.03.2012.
Илајн, Аустралија – У недељу, 4. марта 2012. године, када Једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова торжествено слави велику и славну победу Православља над иконоборством и осталим јересима, Митрополија аустралијско-новозеландска имала је повода за двоструку радост. Наиме, на овај велики дан, како је већ наговештено, по први пут је свечано, празнично-литургијски, на локалном нивоу (док се званично – саборски не уведе у Диптихе Светих) у манастиру светог Саве Српског у Илајну, обележен празник преподобног старца Никанора Хиландарског и аустралијско-новозеландског. Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј заједно са преподобним монаштвом и часним свештенством, уз присуство великог броја верног народа Божијег, одслужио је Св. Архијерејску Литургију у храму светог Алимпија Столпника, где се иначе налазе мошти новопросијавшег старца Никанора. Епископу, на овај велики дан, саслуживали су високопреподобни архимандрит Лазар (Царан) настојатељ свете Обитељи, високопреподобни архимандрит Теодор (Бојовић) игуман манастира, високопречасни протојереј-ставрофор Никола Билић, протојереји Момчило Вукша, Драгољуб Пантелић, пречасни јереј Михаил Балој и високопреподобни архиђакон Силуан (Мракић). У препуном храму, поред гроба светог Старца, света Литургија протицала је у једном савршеном, могло би се рећи, есхатолошком миру. Епископ је у својој надахнутој беседи подсетио народ на значај празника – тријумфа Православља над иконоборачкој јереси, савршеној литургичности поста, као и о радости која је обасјала Пети континент у лику и личности Старца Никанора. Владика је у беседи нагласио како се прослава Светог Старца Никанора за сада обележава само на локалном нивоу а литургијски само у манастиру Светог Саве у Илајну. После свечане литије око храма, у којој су ношене свете Иконе, по устаљеном предању, саборно је прочитан Синодикон из 843. године. Након тога, пререзан је славски колач у част и славу преподобног...
10.02.2012.
Манастир Светог Стефана, Врање – На празник Преподобног Јефрема Сирина, 10. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском уз саслужење високопреподобног игумана Царске лавре манастира Хиландара Архимандрита Методија и протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика. Хиландарски игуман је са благословом епископа, у оквиру литургије одржао богонадахнуту беседу. Преподобни Јефрем Сирин је и заштитник настојатељице манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана, игуманије Јефремије, па је тим поводом архимандрит Методије по завршетку Свете литургије извршио резање славског колача и освећење жита. После Свете литургије, за све присутне приређена је трпеза љубави у конаку манастира Светог Стефана. а пригодном беседом о животу Светогораца, отац Методије пренео је благослов Свете Горе. Беседа игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, изговорена на Светој литургији у манастиру Светог Стефана: Данас нам богоносни Јефрем, та незалазна звезда Цркве Христове, и велико светило свих монахујућих, предлаже духовну трпезу. Ходите насладимо се мислено од ње сви, истовремено вапијући Христу и Спаситељу: Господе, који си утврдио и прославио свога угодника, његовим светим молитвама подај нам велику милост, као благ и човекољубив.(1) Преосвећени владико, драги оци и у Христу саслужитељи, преподобне мати игуманије, и у Христу сестре монахиње преподобне, драга браћо и сестре! Заиста је у праву Црква Христова која оваквим и сличним речима прославља Божије угоднике, називајући их незалазним звездама, јер као што је небо украшено звездама тако је и Црква Христова украшена Божијим угодницима. Али она их речима химнографа назива и незалазним зато што материјалне звезде некада видимо, а некада се сакрију од нас. Међутим, угодници Христови, светитељи, какав је био и преподобни...
29.12.2011.
Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у...
