20.10.2014.
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 20. октобра 2014. године на Свету Гору. Будући да патријарх Павле у том својству првојерарха Српске Цркве није долазио на Свету Гору, а да је и патријарх Герман Атос посетио давне 1978. године, показује се да је ово прва посета Српског Патријарха Светој Гори после пуних 35 година. Устаљени светогорски поредак обавезује све поглаваре помесних Православних Цркава да по самом уласку на тло Свете Горе посете седиште Свете Горе, Свештену општину у Кареји. Патријарха је пред историјском протатском црквом, која чува чувену чудотворну икону Богородице „Достојно јест“ и коју је осликао најзнаменитији византијски иконописац Панселинос, дочекао Протос – Управитељ Свете Горе отац Симеон из свештеног манастира Дионисијата (мандат на годину дана добијају представници најстаријих пет светогорских манастира: Свете Лавре, Манастира Светог апостола Павла, Хиландара, Ватопеда и Дионисијата). Уследила је доксологија и посета Епистасији, Управи Свете Горе, која броји двадесет представника, по једног из сваког од манастира Свете Горе. Преподобни отац Симеон поздравио је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја речима добродошлоце, на које је Патријарх узвратио, подсећајући на везаност породице Немањића, Саве и Симеона, као и других чланова светородне лозе, који су на мудрости Свете Горе, монашке философије живота и византијског законодавства, устројили Православну Цркву у Србији и српску државност, везујући је дугорочно за идеал Вечног Живота и Непролазног Царства Божјег. Незаобилазна станица у посети Кареји увек је испосница Светог Саве, место где је према предању настао Карејски типик Светог Саве и где се и данас чува светитељево завештање да је боље сунце да стане, него ли да престане читање Псалтира, који се овде прочита цео у току дана. То...19.10.2014.
Солун – Данашња света Литургија, којом је на Неапољу, у Солуну, началствовао Патријарх српски г. Иринеј, била је круна његове посете западном Солуну, Митрополији неапољској. Саслуживали су Епископ лангадски г. Јован, изасланик Светог Синода Јеладске Цркве, Епископ зворничко тузлански г. Хризостом, Епископ жички г. Јустин и домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, свештеници и ђакони Српске и Јеладске Цркве, у препуном Саборном храму Светог Јована. Данашњи дан, заправо је више од саме круне и њене симболике, јер Литургија отвара и сама врата Царства Божјег, и сви присутни осетили су данас управу ту жељу да овај дан вечно траје, као незалазни дан Царства Божјег, као ученици Његови на Праображење када су пожелели да се настане у близини Његовој. И храм Светог Јована данас је блистао, преиспуњен том Божанском светлошћу, која све преображава, укидајући границе и нације, сијајући у срцима и на лицима присутних верника. Митрополит Варнава је на крају свете Литургије поздарвио Патријарха и његову пратњу и у њиховом лику сав српски народ, подсећајући на све што смо заједнички прошли задњих деценија. Потом је поклонио Патријарху икону на којој је изображена Света Ипомони (=трпљење, име које је у монаштву понела и српска принцеза Јелена Драгаш, мајка последњег византијског цара) и пожелео му благословен одлазак на Свету Гору, са молбом да и тамо, у врту Пресвете Богородице, принесе молитвено свећу воштаницу пред чудотворним иконама Мајке Божје “Достојно јест” у Протату и Тројеручице Хиландарске, за све верне његове Митрополије и све благоверне. Свјатјејши Патријарх је узвратио поклоном и бираним речима захвалио домаћину на Авраамовском гостопримству подсећајући на још даље и дубље, историјске и духовне везе које спајају Србе са градом Светог Димитрија и...18.10.2014.
Солун – Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан. Место ћутања и завета, “место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су као жртве живе уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. То је истакао и Патријарах српски г. Иринеј описујући и објашњавајући значај вере, отаџбине и слободе. “Вјечнаја памјат”, брујало је јуче са усана многобројних Срба и Грка уз појање нишког хора “Бранко”. Нека је вечан помен српским херојима Великог рата и нека их Господ настани “у месту светлом, месту цветном, у месту одмора и покоја”, да почивају поносни, као хиландарски чемпреси који их окружују на гробљу увек беспрекорно уређеном. А за његово уређење и чување деценијама се бринуо добри чика Ђорђе Михајловић. Колико смо само пута из његових уста чули познате стихове “Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог, заједничког гроба“… И заиста, јуче су сви застали и одали почаст и човеку који се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Саво брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место. Ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога. Патријарх Српски му је јуче свечано уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод, за несебичну љубав према ближњима, према Православној Цркви. Са једног стратишта пут нас је јуче одвео до другог. Одслужен је парастос и у селу Хортијатис,...17.10.2014.
Солун – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 17. октобра у Солун, у тродневну посету Митрополији неапољско-ставрупољској, која је поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, уприличила посету Српског Патријарха, будући да се на њеној територији у оквиру Савезничког гробља налази део на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата. Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије је присуствовао је тродневним свечаностима у Солуну. Након Солуна, Патријарх ће посетити Свету Гору и манастир Хиландар. У пратњи Његове Светости су Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин, протојереј Гајо Гајић и ђакон Игор Давидовић. Домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, дочекао је првојерарха Српске Првославне Цркве на аеродрому и отпратио до Саборног храма Светог Јована на Неапољу, где је приређен величанствен дочек. У присуству многобројног верног народа, представника Владе Републике Грчке, локалних и политичких власти, Војске, омладине и ученика оближњих школа служено је славословље. Патријарха српског Иринеја су поздравили министар Македоније и Тракије г. Орфанос, градоначелник Неапоља, генерални конзул Републике Србије у Солуну г. Синиша Павић, као и Митрополит неапољски г. Варнава, који је истакао историјску везу српског и јелинског народа, посведочену нарочито у последњим искушењима кроз која смо пролазили. Он је подсетио на речи чувеног јелинског сликара и иконописца: “Љубав која не прође страдање, није љубав”. Подсетио је, потом, да је српска принцеза Јелена Драгаш била мајка последњег византијског цара, позваши све да чувају историјске и братске свезе љубави и пријатељства. Свечаној доксологији присуствовао је и архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Српски Патријарх је благословио присутни народ и отпоздравио речима захвалности у име свег српског народа и пуноће Српске Православне Цркве, на чијем се челу налази. Данашњи програм...15.09.2014.
Епархија западноамеричка, САД – На позив Његовог Преосвештенства епископа западноамеричког Г. Максима, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије боравио је у Сједињеним Америчким Државама крајем августа и почетком септембра 2014. године Непосредан повод за посету хиландарског игумана, у чијој су пратњи били монах Дамаскин Хиландарац и директор Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда, била је жеља Хиландараца да лично искажу захвалност епископу Максиму и верном народу Епархије западноамеричке на великој помоћи коју су пружили обнови манастиру након пожара 2004. године. Посета је уприличена током трајања „Епархијских дана 2014.“, духовно – културне манифестације чија је тема ове година била „Света Гора, Хиландар и ми“. Епархијски сусрети чији је домаћин био владика Максим, одржани су од 29. до 31. августа у граду Џексон, Калифорнија. Зa организацију су се побринуле парохије из северне Калифорније, на челу са протојерејем Стивеном Тумбасом. За својеврсно хиландарско ходочашће Епархијом западноамеричком су најзаслужнији сами верници. Наиме, као пример веома активног црквеног и друштвеног живота Епархије, 2011. године уз благослов и подршку владике Максима, Роналд Радаковић и његова супруга Мики, покренули су добротворни подухват прикупљања 300.000 долара за обнову Хиландара, с тим што би 100 појединаца донирало по 1000 долара током три године. Захваљујући том труду, настао је „Круг 100“ чији су дародавци већ након првих 6 месеци прикупили 100.000 долара. Милошћу Божијом, њихов племенити и несебични подухват довршен је 2014. када је целокупна помоћ предата Хиландару. Посета манастиру Светог Германа Аљаског у Платини У претпразништво Успења Богородичиног 27. августа владика Максим, заједно са својим гостима, игуманом Методијем, монахом Дамаскином и директором хиландарске Задужбине Миливојем Ранђићем, посетио је манастир Светог Германа Аљаског у Платини, који...04.08.2014.
Скопље – У молитвеном присуству Епископа стобијског и местобљуститеља струмичког г. Давида, у манастиру Успења Пресвете Богородице у близини Скопља, на празник Светог пророка Илије, свету Литургију је служио архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара на Светој Гори. Епископ Давид је, овом приликом, срдачно заблагодарио архимандриту Методију на узвратној посети и у свом обраћању, између осталог, изјавио да данас Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован са жаром, духом и снагом Светог пророка Илије свима сведочи веру Христову. Архимандрит Методије је истакао да се на светој Литургији посебно помолио за што скорије ослобађање архиепископа Јована из затвора и подсетио да Црква није храм од цигала, већ да је Црква у људима који учествују у Литургији, изразивши наду да ће архиепископ Јован бити ослобођен а народ заједничарити у Литургији Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Литургијско сабрање је својим певањем улепшао протопсалт Никола Поп Михајлов и хор „Мојсије Петровић“. Извор: Православна Охридска...