20.11.2020.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина...
06.11.2020.
Уводна реч Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара на Међународном монашком симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, одржаног 30. и 31.10.2020. Када су престали прогони у Цркви Христовој појавио се један нови облик мучеништва, бескрвног – “мучеништва савести” – а то је монаштво. Многи синови и кћери сада слободне Цркве, нису били задовољни служењу Богу у свету и пожелели су да у свом животу остваре оне апостолске речи: покоравајући сваку помисао на послушност Христу (2. Кор. 10, 5) – ради тога монаштво и јесте “мучеништво савести” – то јест да достигну савршенство. То савршенство хришћанског живота се састоји у чистоти срца у које се усељује Дух Свети, а они који су то постигли, нису преузели тај подвиг из себичних разлога, већ поставши на овај начин изабрани сасуди Божији, они испуњавају две највеће заповести Христове: љубав према Господу и љубав према ближњима (Мк. 12, 30-31; Мт. 22, 40), којима због савршене љубави према њима, више не служе телесно, већ Духом. Али, треба још нагласити: ова служба, оних који су кроз монаштво достигли највиши степен духовног узраста, била је нешто без чега Црква у свету не би ни могла да одоли у борби са свим изазовима са којима се суочила кроз векове, јер су они били светиљка тела Цркве и њено здраво око (Лк. 11, 34) које је увек било способно да сагледа ствари на исправан начин и као светилници расуђивања давали су одговоре на најтежа питања, како се не би скренуло са спасоносног јеванђелског пута. Ради тога, веома је важно да Православна Црква, имајући увек на уму Спаситељеве речи: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме...
05.11.2020.
Поводом прославе великог јубилеја, 950 година Манастира Преподобног Прохора Пчињског, у Епархији врањској одржан је 30. и 31. октобра 2020. године Међународни монашки симпосион под називом „950 година Преподобног Прохора Пчињског“. У раду скупа учествовао је и Игуман Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије. На дводневном симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора узело је учешћа више митрополита, епископа, игумана и игуманија из десет земаља (Русије, Грчке, Кипра, Белорусије, Северне Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Бугарске, Румуније и Србије) и прочитано укупно 13 радова на теме устројства општежића, монашког подвига, проблема савременог монаштва и историје монаштва. Рад симпосиона започет је благословом Његове Светости Патријарха српског г.г. Иринеја, упућеног писмом, које је прочитао Eпископ врањски г. Пахомије, као домаћин скупа. Пленарно заседање настављено је поздравним словом Епископа врањског г. Пахомија, а уводну реч је дао архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара (Цео текст уводне речи). Пошто је игуман Манастира Преподобног Прохора Пчињског, архимандрит Методије, упознао учеснике са животом Преподобног Прохора, настављен је рад у четири засебна заседања: Прво заседање: Општежиће – откривење славе Царства Божијег које долази Друго заседање: Монашки подвиг – делатно испуњење апостолских речи: „Мени се разапе свет и ја свету“ (Гал 6. 14) Треће заседање: Одговор данашњег монаштва на Господње речи: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5.14) Четврто заседање: Монаштво као мерило духовне зрелости једног народа Појединим предавачима, који нису могли тих дана да дођу у Манастир Преподбног Прохора Пчињског, омогућено је да узму учешћа у раду симпосиона преко видео линка, као и да одговоре на различита питања учесника симпосиона. На крају рада симпосиона, учесници су усвојили Извештај о раду, закључке и предлоге, које вам у целости преносимо на крају текста (ПДФ документ извештаја) Планирано је...
03.11.2020.
Игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије учествовао је у недељу 1. новембра у прослави славе манастира Преподобног Прохора Пчињског. Претходно је 30. и 31. октобра био један од предавача на Међународном монашком симпосиону, одржаном у истом манастиру. Више о свечаности у манастиру преподобног Прохора Пчињског: Свети отац Прохор од ране младости, склони се од света и сујетљивости. У посту и зноју трудно се напреза, докле душу диже и с Богом је веза. Зверови му шумски другови бејаху, ангели га светли самотног чуваху. Светитељи Божји дивљаху се њему, јер их свети Прохор достиже у свему. А Господ му даде благодат обилну, власт над демонима, велику и силну. Моћ над болестима и разним мукама, да тужним помаже својим молитвама. Трудовима Прохор небеса присвоји, и небесног царства он се удостоји. Удостоји себе и другим помаже, да у царство дођу, који царство траже. Он пролазно баци и вечно прихвати, драгоцено благо – малом ценом плати. Чудотворац Прохор у небеском Рају, у небеском сада сав се блиста сјају. И помаже оне, који му се моле, Који Христа Бога верују и воле. Наш богомспасавани крај, Пчињски округ, изнедрио је многе учене и знамените људе и еминентне личности које су обележиле ток историје, како државе и Цркве, тако и самог нашег краја. Због многих од њих, Господу би требало захваљивати што нам их је дао и њихова нам дела оставио, нарочито због оних људи који су се својим животом просветлили и удостојили славе Божије, угодивши Њему и поставши наши посредници пред Престолом Господа Сведржитеља. Један од њих, због кога заиста можемо рећи да је Господ диван у светима Својим, је и – Преподобни Прохор Пчињски – један од најстаријих у диптиху Светих...
03.11.2020.
31.10.2020.
Игуман Свете царске српске лавре Хиландара учествује у Међународном монашком симпосиону поводом јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског. Вест о смрти митрополита црногорско-приморског Амфилохија затекла је окупљене монахе из земље и региона у манастиру Преподобног Прохора Пчињског где је почео монашки симпосион. Према речима владике Пахомија, догађаји теку својом динамиком уз осећај туге и огромног губитка због упокојења митрополита Амфилохија. Због сахране митрополита, која је најављена за недељу, Патријарх Иринеј неће присуствовати слави манастира Преподобни Прохор. „Међународни монашки симпосион“ одржава се 30. и 31. октобра, поводом прославе јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског. Епископ врањски Пахомије нагласио је да се активности на обележавању годишњице настављају, али да се због епидемије корона вируса симпозијум одржава у суженом облику. “Нису могли сви учесници да дођу, али ће они који нису дошли узети учешће онлајн. Сви су послали своје радове, а зборник ће бити штампан наредне године. Симпозијум има неколико тема, углавном из области монаштва, како историјски део, тако и место монаштва у цркви као телу Христовом, проблеми монаштва у данашње време и слично.“ На симпосиону учествује више Епископа и већи број монаштва из: Русије, Кипра, СветеГоре (ман. Хиландара и ман. Григоријата), Румуније, Белорусије, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Републике Српске и из Србије. Јеромонах Михеј, представник Белоруског егзархата Руске православне цркве овом приликом рекао је да су овакви симпозијуми за монахе веома важни и да на њима долази до размене искустава изнеђу манастира, игумана и монаха. “На тај начин можемо и боље и квалитетније да организујемо и монашки и хришћански живот. Врло је важно да напоменем да се и код нас у Белорусији до четири пута годишње организују овакви сусрети који имају велику духовну корист...
