26.02.2009.
Београд, 26.02.2009. У сали Одељења уметности Библиотеке града Београда, данас у 19 сати, биће представљена нова књига мр Зорана Ракића „Цркве Светог Димитрија и Светог Саве српског у Хиландару”. Реч је о књизи у којој се аутор бави сликарством и архитектуром цркава страдалих у великом пожару 2004. године. О књизи говоре проф. др Сретен Петковић, доц. др Ненад Макуљевић и аутор. Књига је објављена у издању Матице српске и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске. Уредници су проф. др Александар Кадијевић и др Мирјана Живојиновић. Рецензије су написали академик Гојко Суботић и проф. др Сретен Петковић. Штампање књиге омогућили су министарства културе и науке Републике Србије и Задужбина Светог манастира...23.12.2008.
Београд – Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, делегација СПЦ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским Г. Атанасијем (Ракитом) дана 23/10. децембра 2008. лета Господњег посетила је Музеј примењене уметности где су их дочекали директор Музеја госпођа Иванка Зорић и аутор репрезентативне изложбе г. Душан Миловановић, музејски саветник. Кроз изложбу која је постављена на три спрата водио је сам аутор објашњавајући концепцију, поједине сегменте поставке и изложене експонате. У дужем и срдачном разговору током самог разгледања на посетиоце су снажан утисак оставиле инсталације које се тичу катастрофалног пожара 3/4. марта 2004. године као и просторија која треба да асоцира на актуелну обнову и потребу Српства да се активно у њу укључи. Предмети из хиландарских ризница приказани су фото путем, односно појединачно су приказане странице из репрезентативног каталога. Треба напоменути да је изложба плод тродеценијског рада Екипе Музеја примењене уметности на истраживању ризница манастира Хиландара, коју је све време предводио г. Душан Миловановић. Сам повод за изложбу управо и јесте почетак публиковања те изванредне грађе, а ових дана се очекује да из штампе изађе каталог са прве 302 јединице, а биће уприличена и промоција, о чему ће јавност благовремено бити обавештена. Очекује се такође да у следећих петнаестак година излази по један сличан том грађе. Такође, велики утисак је оставила и сама модерна поставка која на најбољи начин одсликава технолошке могућности нашег времена али и могућност домаћих стручњака да с њима баратају на изванредан начин. Дизајнер ове веома успеле поставке јесте млади архитекта ентеријера и први српски музеиграф г. Иван Мангов. Велики број изванредних фотографија, најеминентнијих српских фотографа приказан у различитим техникама такође је оставио изванредан утисак, па...12.12.2008.
Београд – У складу са недавно потписаним Споразумом о сарадњи Српске Православне Цркве и Војне Академије у Београду, јуче је започет циклус предавања и трибина из различитих области за студенте и слушаоце Војне академије и ученике Војне гимназије ради упознавања, очувања и неговања народне традиције и духовности. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије посетио је Војну академију у Београду и присуствовао првом предавању које је, на тему Хришћанска традиција и војска, одржао некадашњи питомац Војне академије и поручник по чину, а садашњи сабрат Свете Српске лавре манастира Хиландара – монах Доситеј. Предавању су претходиле поздраване беседе Епископа Атанасија, пуковника Драгутина Јовановића и пуковника проф. др Илије Кајтеза у којима је исказано задовољство и радост због успешно остварене сарадње између две водеће националне институције. Извор: Информативна служба...11.12.2008.
Београд – Монах Доситеј Хиландарац одржао је два предавања (9. и 10. децембра) у Војној гимназији у Београду на тему „Хришћанска традиција и војска”. Овим је најављен почетак серије предавања на Војној академији која су предвиђена недавно потписаним Споразумом о сарадњи између Војне академије и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Сусрет хиландарског монаха са професорима, старешинама и ђацима школе, коју је и сам завршио, био је изузетно свечан и радостан. Монах Доситеј је био питомац војне гимназије и академије и из чина поручника отишао је у монаштво. Након тога дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Тренутно похађа постдипломске студије на Богословском факултету у Солуну. Предавача је у име свих који живе и раде у Војној гимназији поздравио мајор Десимир Милићевић. У име председника Катихетског одбора Епископа Атанасија (Раките), ђаке, официре и професоре је поздравио ђакон мр Оливер Суботић. Са програмом активности за 2009. годину присутне је упознао ђакон Јован Бабић, вероучитељ у овој школи. Овај за Гимназију историјски сусрет бившег и садашњих ђака је увертира у свечано отварање серије предавања које ће се догодити на Војној академији у четвртак 11. децембра 2008....03.11.2008.
Београд – Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности, 6. новембра, отвара се репрезентативна изложба Ризнице манастира Хиландара, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба и двотомни (двојезични, колор) каталог настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Изложба ће бити отворена од 6. новембра 2008. до 15. јануара 2009. на три нивоа Музеја примењених уметности у Београду. После дугогодишњих истраживања и систематског пописивања најразнороднијег материјала из области примењене уметности, на који су чланови екипе наилазили, уследила је музеолошка обрада овог материјала који ће систематизован сукцесивно излазити у више свезака у наредним годинама. Овогодишњи објављени I том, може се разматрати као врста уводне свеске у којој је, ради бољег увида у свеукупни материјал у Хиландару, представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили, било да је реч о драгоценим примерцима или једноставним предметима за свакодневну употребу. Изложба Ризнице манастира Хиландара се састоји из више сегмената: документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција који се стилски, временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице; сегменти који су посвећени различитим видовима фактографије везане за манастир; посебни део посвећен обнови Хиландара; оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. На изложби ће бити представљени сакрални предмети, пореклом из Хиландара или са Свете Горе који су се стицајем различитих, историјских околности затекли у институцијама културе Србије. Међу њима ће бити представљено десетак рукописних књига (јеванђеља, минеји, зборници) пореклом из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије. Биће приказани и драгоцени предмети из колекција...25.06.2008.
Београд – Новине Београдског читалишта Библиотеке града Београда објавиле су летњи троброј (јун-јул-август 2008.) посвећен обнови и представљању библиотеке Светог манастира Хиландара. Тим поводом је 25. јуна у сали одељења уметности Библиотеке града, одржано представљање ове публикације на којој су учествовали главни и одговорни уредник Новина, Станиша Нешић, аутор неколико текстова, Срђан Стојанчев и сарадник из Задужбине Светог манастира Хиландара, Срђан Стефан Миленковић. У наставку можете прочитати део текста Станише Нешића, који је заједно са оцем Ромилом Хиландарцем, библиотекаром Светог манастира Хиландара и његовим сарадником Теодором Марковићем – Тодорићем, покренуо и припремио цео пројекат. Обнова кроз преображај Хиландар – обнова најзначајније српске библиотеке Овим ванредним бројем НБЧ и БГБ су се придружиле свеобухватној обнови Хиландара која је почела одмах након пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. уништио северни део манастирског комплекса. Први су сами Хиландарци, заједно са државом Србијом и СПЦ, и поред свих невоља у којима се Срби налазе, смело закорачили у ту обнову. Број институција и појединаца, из Србије и дијаспоре, а и из света, из дана у дан је растао и још увек нараста. Да није реч само о обнови сагорелог у пожару сведочи и овај број НБЧ. Реч је о свеобухватној обнови као преображају најзначајнијег српског цивилизацијског темеља. О томе убедљиво сведоче речи библиотекара Хиландара, монаха Ромила: „Свети Манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је Манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у Тајну Божије неизрециве лепоте. Тиме ћемо показати наше уверење да...