Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландар Миливоj Ранђић потписали су данас у Министарству културеУговор о суфинансирању обнове манастира Хиландар за 2011.годину. у висини од 30 милиона динара. Износ опредељен за ову годину је 60 милиона динара са могућим додатним средствима. – Овим актом држава Србиjа се обавезуjе да подржи обнову свете српске царске лавре Хиландара на Светоj Гори , jер jе изузетно важно да се не прекида континуитет његове обнове после пожара 2004. године. Први удар економске кризе jе 2009. године преполовио буџет Министарства, и зато jе скоро застала обнова манастира, али су из буџетских резерви ипак добиjена средства да се радови наставе. Већ прошле године jе обезбеђено 50 милиона динара и резултати нису изостали – истакао jе министар Брадић, похваливши све учеснике у обнови „што су представили шта jе урађено, и то илустровали снимцима, а посебно током прошле године, када jе и завршено средишње крило Великог конака коjи jе наjвише страдао у пожару“. Миливоj Ранђић jе захвалио Министарству културе и свим осталим институциjама и поjединцима коjи учествуjу у финансирању обнове, а посебно министру Брадићу што jе успео да убеди колеге у Влади да Хиландар не буде избрисан из буџета. Захваливши се народу у Србиjи и диjаспори што jе стао иза наjважниjег споменика српске баштине из средњег века, коjи jе на UNESCO-ову листу светске баштине уписан заjедно са 19 других манастира Свете Горе, Ранђић jе нагласио да jе “веома важно да Хиландар остане жив“. Он jе навео да “манастирско братство броjи 40 монаха, више него пре пожара, да jе подмлађено. Оно се брине да обезбеди приход и са тим циљем jе засађен виноград и уређена винариjа“. Ранђић...
Врање – У оквиру традиционалне манифестације „Светосавска недеља“ у галерији Народног музеја Врање, са благословом Његовог преосвештенства епископа врањског Г. Пахомија, отворена је изложба „Обнова Хиландара“. Врање је након Београда, Врњачке Бање, Краљева, Крагујевца, Лесковца и Ваљева, седми град који угостио ову поставку. Уз присуство представника Епархије Врањске и бројних посетилаца, на отварању су се присутнима обратили др Слободан Стаменковић, председник Скупштине града и др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Програм је украсио хор музичке школе “Стеван Мокрањац“ из Врања изванредним извођењем светосавске химне и песама о Светом Сави. Изложбу су заједнички приредили одбор Светосавске недеље 2011., Епархија врањска и Задужбина Светог манастира Хиландара. Поставка ће трајати до 21. фебрара...
Београд – Жири фестивала Прес Витез доделио је режисеру Горану Вукчевићу, са ТВ Војводина Нови Сад, награду за минијатуру „Светогорски записи – сенке минулих Светогораца“ у коме је он у кратком видео запису приказао начин сахрањивања и чувања посмртних остатака монаха у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Режисер Горан Вукчевић налази неисцрпну инспирацију за свој уметнички рад управо у Богородичином Врту испод Атоса, а ова минијатура је свакако потврда тога. Награда је додељена децембра 2011. године у категорији Специјална награда за режију „Ана Њемога Колар“, која је уједно и сећање на познату режисерку и сценаристкињу ауторских документарних филмова који су учествовали на многобројним међународним фестивалима у Монтреалу, Сијени итд. Фестивал је основан са идејом едукације о кроки документарној форми и жанру цртице а ради популаризације интерног и универзитетског образовања, креативности у свакодневном раду новинара као и свеопште промоције витештва у новинарској...
Београд – Задужбина Светог манастира Хиландара и компанија Телеком Србија представилe су синоћ у Српској академији наука и уметности пројекат „Телеком Србија за дигиталну ризницу Хиландара“ који представља део настојања да се богато културно наслеђе Хиландара сачува у електронској форми и учини доступним научној и широј јавности. Свечаном чину присуствовао је, у име Патријарха српског, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије. Подршка компаније Телеком Србија у виду информатичке и телекомуникационе опреме за манастир Хиландар и његову задужбину, дала је нови подстрек пројекту дигитализације хиландарског блага, започетом пре разорног пожара 2004. године. На тај начин, обезбеђени су кључни технички предуслови за формирање, складиштење и коришћење будуће дигиталне ризнице манастира Хиландара. „Захваљујући подршци Телекома Србија, трајно ће бити сачувано ово духовно и културно благо највишег реда, уписано у листу светске баштине. Када већ говоримо о очувању, морамо указати и на обнову Хиландара, чији је дигитализација интегрални део. Обновом је омогућено да 30% изгорелог дела поново буде у употреби, али цео тај пројекат може да се сведе на симболичне активности као последица кризе. Стога од понедељка покрећемо националну кампању – апел у виду прикупљања донација путем SMS порука и фиксног броја. Акција је покренута са благословом СПЦ“, рекао је Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара Генерални директор Телекома Србија, Бранко Радујко, рекао је да је компанији била посебна част да учествује у историјском подухвату обнове манастира Хиландара и дигитализацији баштине. Он је изразио очекивање да ће то бити подстицај осталој пословној јавности да допринесе истим настојањима. „Наша је обавеза да, као народ са богатом и дугом традицијом, сачувамо од заборава вишевековно национално благо и на прикладан начин похранимо оно што...
Хиландарски колач – хиландарски квасац Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању. Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства“, а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави“. Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара“. У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач“. У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац“. Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја. Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач“, веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног“ колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост! Веровање да справљање овог „Хиландарског колача“ и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац“ или „Хиландарски колач“ нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из...
Лесковац – У Народном музеју Лесковац ће у периоду од 08. до 25. новембра посетиоцима бити доступна изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Свечано отварање ће се одржати у суботу 12.новембра у склопу прославе крсне славе „Друштва пријатеља Хиландара Св. краљ Милутин” из Лесковца. Изложба је приређена са благослов Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, под покровитељством Министарства културе Р. Србије. Организатори су Задужбина Св. манастира Хиландар и Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца уз гостопримство Народног музеја Лесковац. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“ открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени,...
