19.01.2007.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење....18.09.2006.
Хиландар – Освећењем параклиса Св. архиђакона Стефана у хиландарској келији на брду Самарија, надомак хиландарске арсане (луци), молитвено је прослављена обнова ове монашке насеобине. Богослужењу су присуствовали и председник Владе Србије, Војислав Коштуница, Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и остали чланови државне делегације који су боравили у дводневној посети Хиландару. Келија потиче из времена након 1757. године, али није тачно датована. Одлуком Свештеног Сабора стараца, које је донешена пре пожара, радови су били предвиђени за 2004. годину. Независтан извор наменских средстава за реконструкцију омогућио је да се радови одвијају без повезаности са средствима за Обнову. Ипак, у јуну 2005. године, Свештени Сабор је све радове у простору од линије Хрусија – Арсана – Самарија (од обале са источне стране) до висоравни Прото Неро (Πρώτο Νερό) изнад јужног дела манастира, утврдио као активности на остваривању Обнове Хиландара. Извршена је реконструкција цркве Светог архиђакона Стефана, конака за смештај монаха, заштита објеката од подземних и површинских вода и уређење прилазног пута и околног простора. Црква је осликана нових живописом јер у њој није било остатака старијег а нема ни података да га је раније икада било. Нови...14.05.2006.
Хиландар – У недељу, 14. маја братство Светог манастира Хиландара је имало изузетну част да укаже гостопримство протоепистату – проту Свете Горе, преподобном монаху Павлу са пратњом. ( више о организацији управе на Светој Гори). Радост је увеличана чињеницом да је ово прва посета светогорског прота Хиландару – осим у случајевима када је на том положају био хиландарац – после више од једне деценије. Током кратке посете, као домаћини, заменик игумана и први епитроп Хиландара, јеромонах Методије и јеромонах Стефан (који последњих година обавља дужност прота када је ред Хиландара), упознали су драгог и поштованог госта са богатом баштином манастира као и са током обнове након великог пожара 2004. године. Отац Павле је обишао реконструисани конак Сенаре, поставку у реновираној Ризници, као и Конак из 1814. године, први од објеката оштећених у пожару који управо почиње да се обновља у пуној мери. Протоепистат Свете Горе, преподобни монах Павле је изразио задовољство начином на који се одвија обнова и захвалност Господу што је манастирско братство успело да се избори са искушењима, не реметећи вековни поредак и молитвени живот у Хиландару. На одласку, домаћини су уваженом госту пожелели срећан, успешан и Богом благословен завршетак мандата на месту прота, који му истиче ових дана и повратак у његов манастир Велику Лавру, позивајући га да увек када за то буде имао времена и благослова буде гост Светог манастира...06.05.2006.
Хиландар – У време велике обнове Светог манастира Хиландара након пожара 2004. године, манастирско братство доживљава још једну, унутрашњу и духовну обнову. Као плодови овог утврђивања у вери и поретку који тече непрекидно од времена Светога Симеона и Светога Саве, у Хиландару су обављена два нова монашења. На празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвете, 16. (3. по јулијанском календару) априла 2006., замонашен је отац Симон. Након тога, на празник Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, 6. (23. априла) маја 2006. замонашен је и отац Иларион. Братство Светог манастира Хиландара сада броји 36 монаха и 4...19.04.2006.
Хиландар – Након реконструкције објекта Ризнице која је започета 2000. године, први делови изложбене поставке хиландарског блага постали су доступни посетиоцима. У току лета 2006. радови ће бити настављени формирањем депоа икона и опремањем собе за излагање рукописног наслеђа. У сталну поставку изложбе у две просторије на другом спрату ушло је 30 ремек-дела иконописа насталих у временском распону од XII до XVII столећа, фрагмент живописа XIII века, као и дела примењене уметности – глиптике, златарства, дубореза, црквеног веза и део драгоцене нумизматичке колекције манастира. У хиландарској ризници се чува близу 1600 икона, 1150 рукописа, од тога 600 на пергаменту, 170 повеља, 82 инкунабуле и 40 окованих Јеванђеља. У њој се налази и још око 300 других предмета и драгоцености. Поставку првог дела изложбене радова у хиландарској Ризници спровела је 11. до 19. априла 2006. група стручњака у саставу: сликар-конзерватор мр Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности у Београду, историчар уметности мр Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, архитекта Зоран Јовановић, Народни музеј у Београду и техничка лица Јанко Јанковић и Димитар Јеленков из Народне библиотеке Србије. О Ризници: Хиландарска библиотека се до средине двадесетог века налазила изнад трпезaрије, на западној страни манастира. Мада је била пространа, није била подесна за трајну заштиту драгоцености. Била је изложена сталној опасности од ватре, као што je био пожар из 1722. године када је изгорео југоисточни део манастира. Због тога је са унутрашње стране источних манастирских зидина, непосредно уз источну страну Саборне цркве, 1970. године, по пројекту Слободана Ненадовића, направљена посебна зграда названа Нова библиотека, или Ризница. Све до 1964. године, на том месту је постојала зграда која је имала приземље...27.02.2006.
Београд – У недељу, 4. марта 2007. године са почетком у 12 часова, у манастиру Раковица ће бити одржан парастос проигуману манастира Хиландара, архимандриту Никанору, који се упокојио 4. марта 1990. године у Сиднеју у Аустралији. Као и сваке године од престављења (смрти) овог мисионара православне вере, његови поштоваоци ће се окупити на већ традиционалном сабору у спомен на калуђера којег многи сматрају „неугаслим хиландарским кандилом“. Света литургија у манастиру Раковица почиње у 8 часова. О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева – где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву – хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има неких подела које штете Цркви. Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара „да мири завађену браћу“, иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. Један је Бог, једна Србија, један пут – светосавски и једна црква – православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је. За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде...