16.05.2010.
Хиландар – Са византијском торжественошћу и благољепијем, у складу са светогорском традицијом, данас је устоличен нови игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара, архимандрит Методије. Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и нови гувернер Свете Горе г. Аристос Касмироглу. Чин су својим присуством увеличали и игумани манастира Студенице архимандрит Тихон и манастира Пиве, јеромонах Никифор. Владу Републике Србије представљао је конзул у Солуну, Милан Димитријевић. Говор новог игумана је оставио веома јак утисак на све пристутне. Игуман Методије је беседио око 45 минута из срца, на беспрекорном грчком, дирнувши све присутне када је говорио о везама Србије и Грчке али и о љубави коју негује Света Гора према свом канонском епископу, Васељенском патријарху. „Ускладу са типиком Свете Горе”, рекао је „епископ не присуствује устоличењу игумана, али пошто на свакој нашој служби спомињемо патријархово име, онда је и он сада међу нама” Након тога се обратио новом гувернеру Свете Горе, рекавши да су истовремено преузели своје дужности и пожелео наставак добре сарадње коју су имали и до сада, он са позиције заменика игумана, а управник са позиције заменика управника. Игуман Методије се захвалио и грчкој држави на подршци манастиру који је претрпео разорни пожар пре неколико година и свим институцијама које су подржале пројекат обнове, а нарочито Кедаку-у (Центру за заштиту светогорског наслеђа). Такође је нагласио на важност повезаности, љубави...09.05.2010.
Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке...18.04.2010.
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ...22.03.2010.
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често...24.01.2010.
Хиландар – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења, по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског. Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ. Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене...15.11.2009.
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку...