27.05.2012.
Солун, Хиландар – На националном штанду Србије, која је почасни гост 9. Међународног сајма књига у Солуну, представљено је издаваштво Светог манастира Хиландара и Хиландарске задужбине из Београда. У оквиру програма промоција, 25. маја је представљено издање на грчком језику књиге Преподобног Аве Јустина „Философске урвине“. Књига је изашла у библиотеци „Тавор“ коју уређује монах Ромило Хиландарац. О књизи су говорили игуман манастира Хиландара, Архимандрит Методије и преводилац, докторант на солунском Богословском факултету, мр Александар Стојановић. Посетиоцима је представљено преко двадесет одабраних наслова у издању Хиландара и Задужбине у оквиру дела штанда који је посвећен православној књизи. Посебно су издвојене збирке прича великог грчког писца Александра Пападијамандиса „Божићне и Васкршње приче“. Централно место овог дела националног штанда Србије заузимала је макета манастира Хиландара у размери 1:100. Уз књиге, дељен је посебан број Гласника Обнове Хиландара на грчком, „Хиландар, духовни мост између Грка и Срба“. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКОГ ИЗДАВАШТВА И КУЛТУРЕ Сајам је званично отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица. Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици су први пут представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије представљени су и великани...30.03.2012.
Београд – У оквиру Васкршњег сајма у Београду одржано је представљање манастира Хиландара, његове обнове, живота и издавачке делатности. О самом манастиру говорио је хиландарски сабрат јеромонах Доситеј. О обнови манастира од последица пожара 2004. године, говорио је архитекта Стевица Трипковић. Манастирска издања и издаваштвo Задужбине Хиландара, представио је оперативни уредник Никола Дробњаковић. Након представљања, сви посетиоци су добили пригодан поклон, илустровану публикацију „Осам векова српске...27.03.2012.
Београд – У сусрет великом празнику Васкрсења Христовог, са радошћу вас позивамо да посетите штанд Задужбине Хиландара на Васкршњем сајму књига који се одржава од 27. марта до 8. априла 2012. године у бившој згради робне куће „Клуз“ у Масариковој улици у Београду. Сајам ће радити сваког дана од 10 до 20 часова. Улаз је слободан. На штанду можете пронаћи преко стотину наслова из издавачке делатности Хиландара и Задужбине. Међу новијим насловима издвајамо: „СРПСКА МИНИЈАТУРА 16. И 17. ВЕКА“, Зоран Ракић, Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета у Београду,Филозофски факултет у Београду, Света српска царска лавра Хиландар, 2012. стр 356 „БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА“, Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос), Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. „ТАЈНА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ“, Епископ нишки др Јован (Пурић), Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. „БОЖИЋНЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) „ВАСКРШЊЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) „СЕДМА КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ“, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 320 Књиге које вас интересује можете пронаћи у каталогу: Књиге можете купити и у књижари Задужбине Хиландара +381113692651, 3692653; [email protected]...07.02.2012.
Атина – Архимандрит Методије, игуман Хиландара, учествовао је у Атини на представљању тротомног „Великог старечника врлинских Светогораца 20. века“, који је сачинио старац Мојсије Светогорац. Представљање је одржано у сали филолошког друштва „Парнасос“. Мојсије Светогорац, сабрат скита светог Пантелејмона који припада манастиру Кутлумуш и старац келије светог Јована Златоустог, веома је плодан аутор који је до сада објавио шездесет књига. О новој књизи говорили су Митрополит навпактски Јеротеј, игуман Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер Георгије Металинос, економ манастира Симонопетра архимандрит Јефрем и протосинђел Флоринске митрополије архимандрит Јустин Бардакос. На промоцији су били присутни Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, Митрополит Доротеј сироски, Серафим пирејски, Павле козански, Јоил едески, Варнава напуљски, Серафим кифирски, Епископ Гаврило диавлијски, оци светогорци и научници- богослови. Игуман Методије је посебно представио српске светогорске старце који су обухваћени овим великим и јединственим старечником – Георгија (Витковића), Никанора, Мирона и...01.02.2012.
Београд – У четвртак, 2. фебруара 2012. године у 12 часова, у Медија центру у Београду, Издавачко-информативна установа „Светигора“ представиће нову књигу из едиције „Немањићки манастири“ – „Манастир Хиландар“. Монографију ће представити Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, историчар уметности проф. др Аника Сковран, јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове манастира, и г. Миливој Ранђић, директор Хиландарске задужбине. Извор:...28.12.2011.
Епископ нишки др Јован (Пурић) – Тајна о пресветој Богородици, Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. Епископ нишки Јован рођен је 1965. у Мијачима код Ваљева. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. Академске студије је започео на Православном богословском факултету у Београду, а наставио их је и завршио на Духовној академији Руске православнецркве у Петрограду одбранивши научни рад из области византологије на темуИконоборство и иконопоштовање. Након студија једну годину je предавао у Богословији Св. Саве у Београду, а потом је 1992. замонашен у Манастиру Острогу. Од 1992. до 2006. године био је професор Богословије Св.Петра Цетињског, где је предавао православну догматику и црквено појање. Након Цетињске богословије постао је предавач на Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Као докторант Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 2009. одбранио је рад на тему Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог. Након јерођаконског чина рукоположен је, у манастиру Милешеви у чин јеромонаха од стране блаженопочившег патријарха Павла који га је 2004. године и хиротонисао, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, за викара митрополита црногорско-приморског са титулом епископа диоклијског. Уједно је као епископ диоклијски био и игуман Манастира Острога. На редовном Светом архијерејском сабору СПЦ у мају 2011. изабран је за епископa нишког, а у августу је уведен у трон од стране патријарха српског Иринеја. Епископ саратовски и балашовски Венијамин (Милов)рођен је 1887. г. у Оренбургу, у свештеничкој породици. Завршио је богословију у Вјатску као и Духовну академију у Москви. Године 1918. је замонашен а убрзо и произведен у чин архимандрита када је постао и игуман Покровског манастира у Москви. Од 1946. био је сабрат Тројице-Сергијеве лавре и предавач у Московској богословији и Духовној академији. У...