04.01.2014.
Хиландар – Ево, годину дана након издавања дуплог ЦД-а божићног пјенија Српског византијског хора „Христос у граду Вилејему“, издајемо и електронску књигу са нотама свих пјесама (у византијској неумској нотацији). Књига је у А4 формату, исписана црним и црвеним мастилом, са украсним вињетама, почетним словима и минијатурама по узору на старе византијске рукописе. Приредили смо је на начин за који сматрамо да је најподеснији за употребу на богослужењу, али и за учење. Принцип биљежења текстова је исти као и у нашој Антологији Божанствене Литургије, први том, што значи да се користи метод Симона Караса, биљеже се ритмови, привлеканија и исократима. Ово издање је још један зрео плод дугогодишње успјешне сарадње манастира Хиландара и г. Игора Зиројевића. Чињеница да се манастир Хиландар још увијек обнавља од страшног пожара, који је нанио огромну малтеријалну штету манастиру, није била сметња да се оствари наша заједничка жеља да се ово издање поунди нашој Цркви и свима заинтересованима потпуно бесплатно. Надамо се да ће ово издање бити још један скромни допринос изучавању и унапријеђењу богослужења код нас Срба и иначе код Словена. Издавач и аутор ВЕЗА ЗА...
04.01.2013.
Хиландар – Крајем 2012., у издању Светог манастира Хиландара, изашла је књига хиландарског јеромонаха Доситеја (Радивојевића) „Име Божије у руској теологији XX века“. Књига представља магистарски рад, одбрањен на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Оригинално је написан на грчком језику. Објављена су издања на српском и на грчком језику. У наставку можете прочитати поглавље са закључком рада: Именославно учење светогорских монаха се заснивало на пракси Исусове молитве и богослужбеном поштовању имена Божијег. Из таквог опита усвојена је формула „име Божије јесте сам Бог“, коју је раније формулисао свети Јован Кронштадски. Именославци су сматра ли да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекулације, него моли твени опит, у којем се име Божије не одваја од самога Бога. Имено славни израз „име Божије јесте Бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „Бог јесте име“. По учењу именославаца свако призивање имена Божијег је дејствено због присуства Божијег у свом имену, независно од психолошког настројења онога који га изговара. Противници именославља су приговарали да таква формулација чини Бога „за висним“ од свог имена. Израз „име Божије јесте сам Бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену Божијем, различито је прихваћен у именославно-монашкој, религиозно-философској и званичној црквеној средини. У току трајања спорова о имену Божијем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена Божијег. Једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предметом, неодељиво од предмета, које изражава суштину предмета. Други су у имену видели само знак који је придодат предмету, и који никако не утиче на суштину предмета. Светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о граница...
18.09.2012.
Солун – У сарадњи Светогорског центра (ΑΓΙΟΡΕΙΤΙΚΗ ΕΣΤΙΑ) и Светог манастира Хиландара, у уторак 18. септембра, уприличено је представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског „Философске урвине“ преведене на грчки језик („Φιλοσοφικοί κρημνοί“). У препуној књижари Светогорског центра у Солуну, сви посетиоци и учесници овог надахнутог догађаја могли су да се увере у снагу и аутентичност богословске мисли и дела Аве Јустина и његову универзалну вредност за целу православну васељену. Представљању су присуствовали представници Митрополита солунског Антима, игуман манастира Влатадон, архимандрит Никифор, многи свештеници, монаси, предавачи Солунског универзитета, као и велики број поштовалаца дела Аве Јустина. О личности и делу Св. Јустина и његовој књизи „Философске урвине“ у издању манастира Хиландара говорили су Епископ врањски Пахомије, хиландарски игуман архимандрит Методије, професор Богословског факултета из Солуна Хризостомос Стамулис, монах Атанасије Симонопетријски и преводилац књиге, докторант на Богословском факултету у Солуну, Александар Стојановић. На почетку вечери, присутнима се обратио игуман Хиландара архимандрит Методије. Пожелевши у име издавача добродошлицу, отац Методије се осврнуо на улогу Хиландара као споне и духовног моста између грчког и српског народа. Ново хиландарско издање, једно од најзначајнијих дела Светог Јустина Ћелијског, преведено на грчки језик, представља савремени пример и потврду преданости и посвећености данашњих хиландараца овом древном послању. Његово преосвештенство епископ Пахомије говорио је о својим сусретима са оцем Јустином, труду епархије да се сачува његов траг у Врању, у коме је светитељ и рођен. Владика Пахомије је упознао присутне са напорима да се обнови кућа Аве Јустина, срушена од стране комуниста, као и да се у њеном дворишту сагради први параклис посвећен овом светитељу. У свом обраћању, проф. Стамулис је одлично представио богословску, философску и широку мисао о....
28.12.2011.
Епископ нишки др Јован (Пурић) – Тајна о пресветој Богородици, Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. Епископ нишки Јован рођен је 1965. у Мијачима код Ваљева. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. Академске студије је започео на Православном богословском факултету у Београду, а наставио их је и завршио на Духовној академији Руске православнецркве у Петрограду одбранивши научни рад из области византологије на темуИконоборство и иконопоштовање. Након студија једну годину je предавао у Богословији Св. Саве у Београду, а потом је 1992. замонашен у Манастиру Острогу. Од 1992. до 2006. године био је професор Богословије Св.Петра Цетињског, где је предавао православну догматику и црквено појање. Након Цетињске богословије постао је предавач на Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Као докторант Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 2009. одбранио је рад на тему Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог. Након јерођаконског чина рукоположен је, у манастиру Милешеви у чин јеромонаха од стране блаженопочившег патријарха Павла који га је 2004. године и хиротонисао, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, за викара митрополита црногорско-приморског са титулом епископа диоклијског. Уједно је као епископ диоклијски био и игуман Манастира Острога. На редовном Светом архијерејском сабору СПЦ у мају 2011. изабран је за епископa нишког, а у августу је уведен у трон од стране патријарха српског Иринеја. Епископ саратовски и балашовски Венијамин (Милов)рођен је 1887. г. у Оренбургу, у свештеничкој породици. Завршио је богословију у Вјатску као и Духовну академију у Москви. Године 1918. је замонашен а убрзо и произведен у чин архимандрита када је постао и игуман Покровског манастира у Москви. Од 1946. био је сабрат Тројице-Сергијеве лавре и предавач у Московској богословији и Духовној академији. У...
23.11.2011.
Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос) – Тумачење божанствене литургије, Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. Митрополит Дионисије је рођен 1912. г. на егејском острву Андросу, од оца Леонида, свештеника. Завршио је гимназију и школу византијске музике у Атини, замонашио се 1934.г. и као ђакон служио у Атини, где је завршио и теологију, од 1945. служио је као јеромонах, архимандрит – протосинђел у Триполију – Пелопонез. 1949. позван је од Архиепископа Атинског и све Јеладе Спиридона за протосинђела атинског, где је 1952. изабран за епископа, помоћника Архиепископског. Од 1957 – 1997. био је Епархијски Архијереј – Митрополит Сервијски и Козански у Грчкој Македонији. Као викарни епископ при Јеладском Синоду издао је Мали требник са неколико од њега новосастављених чинова Освећења, и приредио је званично издање Архијерејског чиновника. Такође је написао и извесна Житија и Службе нових Светих, и неколико студијских радова из византијске музике, јер је у црквеној музици и појању био изузетно обдарен. Треба истаћи његове Архипастирске беседе, Поуке, Енциклике, упућиване клиру и народу, које је и објављивао у Епархијском часопису Изграђивање. У овом часопису су штампане и ове 52 Беседе – Тумачења СветеЛитургије, које се код нас први пут појављују на српском језику. Упокојио се у Господу 7. децембра 1997. Књигу која је пред нама можемо поделити на три дела. Први део је Увод Св. Јустина Ћелијског који је он написао 1978, у Поговору његовог превода Божанствене Литургије , други део је Поредак божанствене литургије Св. Јована Златоустог уз напомене епископа Атанасија (Јевтића), док трећи део сачињава предговор и 52 писане беседе, митрополита Дионисија, чији је циљ био да, поступно их делећи парохијанима,уведе, приближи и протумачи смисао њиховог заједничког учествовања...
31.10.2009.
Београд – На београдском сајму књига, у петак 30.10.2009.одржано је представљање књига из библиотеке „Хиландарски преводи и путокази”. О књигама су говорили: митрополит др Амфилохије Радовић, епископ др Атанасије Јефтић, јеромонах Серафим, сабрат манастира Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине...
