Хиландар – Прослава празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25. јул по новом, грегоријанском или 12. јул по старом, јулијанском календару) у свештеној обитељи хиландарској, одржана је молитвено и литургијски, у складу са манастирским типиком и гостопримством које се увек пројављује када дође време великих празника и манастирских слава. Свеноћном бдењу, светој литургији и за славском трпезом присуствовао је велики број гостију из других светогорских манастира, као и поклоника коју су за ту прилику приспели у Хиландар. Почасни гост манастирског братства ове године је био Његово преосвештенство Епископ аматунски г. Николај из града Лемесоса (Лимасола) на Кипру. Хиландарци су овога пута узвратили гостопримство јер је последњих година игуман Методије са братијом у два наврата посетио Кипар, као гости Митрополита лемесоског Атанасија, бившег сабрата манастира Ватопеда, и епископа Николаја. Први пут су на Кипар ношене мошти светог великомученика Артемија, а други пут је однет верни препис иконе Тројеручице као поклон Митрополији лемесоској. Између Лемесоса и Хиландара постоји посебна духовна веза јер у овом граду постоји храм посвећен Богородици Тројеручици. Благочестиви супружници из Лемесоса, Хараламбос Хаџимихаил и његова супруга Христала, поклонили су део своје имовине тадашњем архиепископу и председнику Кипра Макарију, са наменом да се њеном продајом обезбеде средства за подизање храма Тројеручици. Када је прикупљено довољно средстава за почетак радова, 1977. на празник Тројеручице, постављен је камен темељац, а радови су завршени крајем 1980. Пре тачно тридесет година, 27. јула 1985., десило се једно чудо са копијом иконе Тројеручице која се налази у улазном делу овог храма. Непажњом је убачена неугашена свећа у једну корпу за отпатке у близини иконе, и када су сви већ били напустили храм, пламен се развио и захватио...
Бобрујск, Белорусија – Копија чудотворне иконе Богородице „Млекопитатељнице“ свечано је донешена 10. јула 2015. г. у саборни храм Светог Николаја у граду Бобрујск у Белорусији. Са благословом игумана Свете царске српске лавре Хиландара, високопреподобног архимандрита Методија и уз помоћ добротвора г. Константина Шавела, икона је израђена на Светој Гори и пренешена у Бобрујску епархију, где ју је дочекао Његово преосвештенство Епископ бобрујски и биховски г. Серафим са многобројним свештенством и верним народом. Током посете Белорусији и Белоруској православној цркви (Егзархату при Московској патријаршији) 2012. године , хиландарски игуман је храмовима у Минску са Свете Горе донео иконе Богородице Тројеручице и Млекопитатељнице. Сада је благослов Богородице, светогорске Игуманије и заштитнице стигао у виду њеног образа, који се од времена Светог Саве Српског чува у његовој келији „Типикарници“ у административном средишту Свете Горе, Кареји. Након свечаног уношења иконе и службе која је одржана у саборном Светониколајевском храму, владика Серафим је у својој беседи рекао: Икону која је пред нама живописали су хиландарски, српски монаси посебно за наш храм. Израду и пренос иконе је организовао донатор Константин Георгиевич Шавел, који је помогао и многе друге активности у нашој епрахији. Нека кроз ову икону која ће се чувати у бобрујском никољском саборном храму, узрастају деца: у љубави, вери, благочестију, пожелео је владика. Икони Богородице „Млекопитатељнице“ обично се обраћају мајке за помоћ у нези и васпитању мале деце. Веује се да она има посебну благодат која штити мајке и децу. Благослов верном народу игумана царске српске лавре са Атоса, архимандрита Методија, пренео је представник Задужбине манастира Хиландара Стефан Миленковић. „Желим вам, да као што већ 8 векова икона Богородице „Млекопитатељнице“ даје благослов и свој...
Бијељина – У сусрет Видовдану, крсној слави Трећег пјешадијског / Република Српска / пука Оружаних снага БиХ и војног храма у Бијељини, 18.6.2015. године, у порти Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, у касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, одржано је предавање на тему: „ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА – чувар мира и безбједности грађана“. Православно душебрижништвo Српске православне цркве у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ организовало је ово предавање како би нас подсјетило и указало да је у дугој државно-правној историји српског народа законским прописима истакнута важност очувања мира и безбиједности грађана. Примјерак свечаног издања Душановог законика које је према сачуваним светогорским преписима, Свети манастир Хиландар штампао у ограниченом тиражу, даровао је овом војном храму некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић на Богојављење 2015. године. Колико је Душанов законик значио за средњевјековну српску државу и њен положај у Европи, како је настао, који су му извори, како је утицао на друштвено и државно уређење, како је регулисао односе цркве и државе, колико је доприњео каснијем развоју правне државе поставивши темеље данашњем начелу подјеле власти на законодавну, извршну и судску, биле су теме овог предавања. У двочасовном програму учествовали су Његово Преосвештенствo Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, православни војни епископ у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ, Миладин Драгичевић, савјетник предсједника Републике Српске, проф. др Драгомир Кесеровић, декан Факултета за безбједност и заштиту Бања Лука и генерал Војске Републике Српске, доц. др Миле Шикман, начелник Управе за полицијско образовање МУП-а Републике Српске, мр Радислав Јовичић, министар унутрашњих послова Републике Српске 2013. и 2014. године, генерал-мајор Мирко Тепшић, замјеник начелника Заједничког штаба ОС БиХ, Никола Дробњаковић...
Кијев – Делегација манастира Хиландара на челу са игуманом Методијем, учествовала је на међународној научној конференцији „Атос и словенски свет“, која је одржана у Кијевско – печерској лаври, Кијев, Украјина, од 21. до 23. маја 2015. године. Конференција је била посвећена хиљадугодишњици руског монаштва на Светој Гори Атосу. Са благословом Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Г. Онуфрија , у организацији светогорског манастира Светог Пантелејмона (Русика) и Међународног института атонског наслеђа у Украјини, на конференцији је учествовало више од 70 научника и учесника из Украјине, Грчке, Русије, Бугарске, Србије, Хрватске, Литваније, Пољске, Чешке, Словачке, Румуније, Молдавије, Велике Британије, Француске, Италије, САД. Хиландарски игуман Методије је на отварању скупа био један од уводничара и то приликом је одржао поздравну беседу свим учесницима конференције. Током радног дела, своје предавање на тему „Хиландарска келија Светог Јована Златоустог на Светој Гори Атос“, одржао је јеромонах Доситеј (Радивојевић), сабрат манастира Хиландара. Више информација на руском језику на православном порталу Руски Афон (Русский Афон) www.afonit.info, који је и званична информативна подршка скупу. Изјава Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Светог манастира Хиландара, званичном информативном каналу Украјинске православне цркве: ...
Хиландар – У Хиландару је званично започела нова етапа обнове изгорелог дела манастирског комплекса. У недељу, 17. маја, након литургије и ручка, служен је молебан за почетак радова на обнови Белог конака. Молебан је служио игуман Методије уз присуство манастирског братства и радника који раде на обнови. Бели конак је најтеже оштећен од свих објеката. Налази се на источној страни пожаром захваћеног манастирског утврђења. Обновљен је 1598. године док изворно потиче из прве половине 14. века. Бели конак је четврти објекат који се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, док су у улазној зони, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака, радови још увек у току. Бели конак ће бити у потпуности обновљен током 2018....
Недељу дана пре и седмицу после Ускрса нема мајстора у Хиландару, који већ једанаесту годину настоје да манастиру врате некадашњи изглед. Пожар из 2004. није био први у историји ове светиње, ватра је прогутаЛа готово половину манастира давне 1722. „од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа”, како је остало запамћено. Изгорели су тада и параклиси и библиотека. И пошто је библиотека као последња обновљена 1970. на месту где је била два и по века раније, није много прошло до тог 4. марта када је пламен донео нову штету. Професор др Мирко Ковачевић остао је главни архитекта обнове Свете српске царске лавре Хиландара, иако је пензионисан. Неко ко је готово 45 година одан проучавању и заштити градитељског наслеђа, и посебно Хиландару у који је крочио 1972. као „шегрт” свог професора, и даље сваке године шест месеци проведе на Светој Гори. Виталан, свежег памћења, као да не хаје што је у Нишу рођен 1934, задовољан је што је више од половине обнове завршено или прецизније речено 60 процената. Са тројицом коЛега архитеката он је стручњак „који се пита”, као и сви остали тренутно на поменутом ускршњем одсуству. 1. 3ашто за мајсторе сезона траје шест месеци? Због празника током године а и летњих врућина за обнову остане отприлике толико, шест месеци. Радници раде неколико недеља па се врате кући на одмор. Кад „упече“ крајем јула и током августа опет се склоне и тако прође време а и нанижу се године. Сећам се да сам први пут у Хиландар стигао 1971. године као члан екипе коју је водио професор Ђурђе Бошковић, а усредсредили смо се тада на прављење документације, планова, мерењима, фотографисали јер...
