28.06.2024.
У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских – Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина. Служба је започета свеноћним бдењем а завршена је Светом Литургијом, након које је уследила празнична трпеза. На литургији се освећују два кољива, једно празнично, а друго за парастос свим косовским јунацима од 1389. који се служи пре вечерње службе, на сам дан празника. Гост манастирског братства за празник био је Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству. И ове године, као и претходних једанаест, Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Чување Христовог гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места...
19.06.2024.
Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић посетио је 18. јуна Свети манастир Хиландар. Том приликом је изјавио да је са колегама и братством манастира Хиландара, са великом радошћу, обишао манастирски комплекс, нагласивши да је велики благослов налазити се на овом светом месту. Он је поручио да је Хиландар темељ и колевка наше духовности, као и да Република Србија препознаје значај његовог очувања. Приликом посете, председник Владе Републике Србије је са игуманом Хиландара архимандритом Методијем обишао комплекс манастира који је у највећој мери обновљен од последица великог пожара 2004. године. Председник Владе је посебно упознат са текућим пројектима обнове, радовима на конаку Дохија, који ће бити готови до краја године и радовима на конаку Игуменарија, чијим се завршетком следеће године, завршава обнова изгорелог дела Хиландара. Упоредо са радовима на изгорелом делу манастира у оквиру Обнове Хиландара, реализују се и други подухвати који обезбеђују бројне потребе за одржање српске задужбине на Светој Гори. Тако је делегација на челу са председником Владе обишла и новоизграђену хибридну соларну електрану која, иако није довршена, већ сада, из свог фотонапонског дела, обезбеђује велики део електричне енергије којом се снабдева Хиландар. Уз помоћ средстава Републике Србије, у току овог лета, завршиће се уградња батерија захваљујући којима ће се енергија складиштити за ноћни режим рада. Тиме ће се након три деценије у потпуности напустити снабдевање струјом засновано на непрекидном раду дизел агрегата. Размотрени су и планови за предстојећу реконструкцију хиландарске ризнице и изградњу депоа – трезора, који је неопходан за одговарајуће обезбеђење највеће српске збирке икона, српских и византијских повеља и хрисовуља, као и рукописних и старих штампаних књига. Тим поводом, председник Владе је обишао постојећу зграду...
16.06.2024.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, заједно са ученицима и професорима Призренске богословије, посетио је Манастир Хиландар. Традиционално, једном годишње, ђаци Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, са својим епископом и професорима, посећују манастир. На радост хиландарског братства, са благословом владике Теодосија, призренски богослови су у прилици да се упознају са богослужбеним животом лавре Немањића, духовним наслеђем Свете Горе и местом одакле је Свети Сава започео своју мисију успостављања Српске цркве. Епископ Теодосије началствовао je Светом Литургијом у недељу 16. јуна, уз саслуживање хиландарске братије и професора Призренске богословије. Фото: монах Милутин...
14.06.2024.
У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је јутрос након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наследила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским. Примопредаји су присуствовали Гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Фото: Rafail Georgiadis –...
14.06.2024.
У пуном атријуму цркве Светог Спаса у Призрену, на Спасовдан, 13. јуна, изведена је поетска дуодрама ”Царе Душане, тражим помиловање”. Дело је настало по тексту чувене поеме Десанке Максимовић, коју је адаптирала глумица Марија Бергам. Пројекат је подржала Задужбина Светог манастира Хиландара. Ова поетска дуодрама замишљена је као сусрет личности цара Душана и песникиње Десанке. Они се срећу у Цркви Светог Спаса у Призрену, где кроз један активан поетски дијалог, изаткан од стихова из Десанкине збирке ”Тражим помиловање”, сукобљавају своја уверења – песникиња искајући милост за све несавршене, а цар истрајавајући у својој доследности строгим законима које је он сам прописао. У аутентичном амбијенту атријума цркве Светог Спаса, у оквиру Спасовданских свечаности, Марија Бергам и Ђорђе Марковић, уз музичку пратњу Милоша Николића, успешно су одиграли ову поетску дуодраму, и на јединствен и нов начин донели пред публику раскошну и потресну поезију и дух наше славне песникиње Десанке Максимовић, обележавајући тако јубилеј 60 година од првог објављивања Десанкине збирке песама “Тражим помиловање” у издању Матице српске. Овом јубилеју, Винарија манастира Фенек, посветила је два специјална вина – Тамјанику “Песникиња” и Прокупац “Душан Силни”, по ликовима из Десанкине поеме. Дегустација вина у граду и манастиру цара Душана, Светим Арханђелима, дала је посебну ноту прослави Спасовдана и обележавању јубилеја у царском Призрену. Студенти Факултета драмских уметности направили су аудио-визуелни запис догађаја, који ће бити на располагању ученицима средњих школа, којима је збирка песама ”Тражим помиловање” обавезна...
13.06.2024.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и молитвено је прослављен празник Вазнесења Господњег – Спасовдан. Прослава празника отпочета је празничним бденијем. Светом Литургијом началствовао је Високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница и изабрани Епископ моравички. У манастиру је, поред бројних гостију, боравила и делегација Удружења Краљевина Србија, које делује под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића. Прошле године су са Престолонаследником и оснивачем и почасним председником Удружења, Бојаном Старчевићем, такође посетили манастир за Спасовдан. Фото: монах Милутин...
