14.01.2017.
Политикин божићни интервју са игуманом Хиландара архимандритом Методијем Највећа опасност за сваку заједницу, па и породичну, јесте отуђеност њених чланова, а са отуђеношћу су нераскидиво повезани себичност и саможивост Манастир Хиландар, задужбина Светог Саве и Светог Симеона, толико је уткан у српску духовност, историју, културу и традицију да ће међу Србима увек бити доживљаван као срцу блиска и добро позната светиња. Како у манастиру Хиландару данас живи око 40 монаха и десетак искушеника, како изгледа његов свакодневни, а како празнични ритам, за „Политику” говори игуман светогорске царске лавре, архимандрит Методије. – Оно што одређује свакодневни живот светогорских манастира, а самим тим и Хиландара, јесу заједничка богослужења. То нам сведочи и њихова архитектура – саборни храм је увек у средишту манастирских зидина. Богослужењем се започиње и окончава сваки наш дан или, боље рећи, његов видљиви део. Онај невидљиви започињу монаси личним молитвеним подвигом, засебно у својим келијама, када у зависности од својих могућности и духовног узраста устају сат или два пре почетка јутарњег богослужења. Јутарње богослужење у зимском периоду почиње у два сата по поноћи, у пролеће и јесен у три, а лети у четири и траје обично четири часа. По његовом окончању, следи заједнички оброк у манастирској трпезарији, где са братством обедују и сви поклоници који су тог дана у манастиру. После трпезе монаси одлазе на одмор, а после одмора обављају дужности или како их ми називамо – манастирска послушања. Сат или два пре вечерњег богослужења одлазимо у своје келије где се, читајући духовне књиге и сабирајући молитвом своју пажњу, припремамо за Њега. Ово богослужење траје један сат, после њега је други заједнички оброк и у наставку – повечерје,...
17.12.2016.
Подгорица – У склопу циклуса предавања у току Божићног поста, организованог од стране братства Саборног храма Христовог Васкрсења, 14. децембра 2016. године са почетком у 19:00 часова, у крипти Саборног храма , предавање на тему „Света Гора – Живот у Христу“ одржао је Високопреподобни игуман манастира Хиландара – архимандрит Методије. Долазак као и сама посјета игумана Методија Подгорици и Саборном храму Христовог Васкрсења, побудило је велико интересовање вјернога народа у главном граду Црне Горе. Жељни топлог, богонадахнутог пастирског слова у овим данима Божићног поста, уз завидно велики број присутног свештенства и монаштва и вјерног народа уопштено, крипта Саборног храма је била пуна слушалаца, који су са посебном пажњом пратили излагање игумана Методија. У уводном слову, секретар Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереј Мирчета Шљиванчанин, пожелио је добродошлицу свима сабранима, па је и представио и најавио часног госта игумана Методија, захваливши му на доласку и на издвојеном времену, као и на великом благослову који нам доноси овдје у Црну Гору. А то је благослов Пресвете Богородице Тројеручице, баш као и благослов 800-годишње лозе Светог Симеона Мироточивог. Након благодарног и поздравног слова оца Мирчете, игуман манастира Хиландара – Архимандрит Методије је узео ријеч и тиме је отпочело предавање. Игуман манастира Хиландара Методије се у поздравном слову своје бесједе посебно захвалио на позиву и на топлом дочеку овдје у Подгорици – цијелом свештеном братству на челу са настојатељем Храма протојерејом – ставрофором Драганом Митровићем, као и свом вјерном сабраном народу. Поред многих аспеката и карактеристичности монашког живота на Светој Гори Атонској, помињући притом и богату историографију Свете Горе и истичући значај и правила многих монашких обитељи и манастира, игуман Методије се такође дотакао...
16.12.2016.
Београд – Представљање монографије одржана је 15. децембра 2016. године у 19 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. На промоцији су поред аутора говорили Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, академик Мирјана Живојиновић и проф. др Владимир Мако. Крипта је била испуњена публиком, што због заинтересованости за ово капитално дело професора Ковачевића, што због превелике љубави према нашој Светој Лаври, одакле српски народ црпи свој идентитет. Професор Мирко Ковачевић је пола века провео са браћом монасима, делећи са њима свакодневни живот и свакодневна искушења, а при том се, за све ове године бавио свеобухватним приказом манастира Хиландара у његовом укупном трајању, од најстаријих, претхришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора, која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота.Ово је дело које се бави научно-истраживачким радом, проучавајући, како време настанка сваког дела манастира: конака, цркава, параклиса, пиргова, келија, тако и њихов значај у одређеном периоду настанка. Аутор је обухватио својим животним делом, историју Свете Горе са најзнаменитијим манастирима и њиховим оснивачима на првих 100 страница књиге, док је осталих 500 страница посветио манастиру Хиландару. Дело садржи 900 фотографија које је професор начинио лично (изузев неколицине) и које говере свака на свој начин. Аутор је посебан печат оставио, на ово великом капиталном делу и пројекту, бавећи се пре свега архитектуром. У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и...
06.12.2016.
Света Гора – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј који се налази у историјској посети Светој Гори, посетио је јуче и Манастир Ватопед у пратњи Преосвећеног Епископа шумадијског г-дина Јована и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара. Манастир Ватопед има велики значај за историју наше цркве и нашег народа. „Наша је обавеза да долазимо у ходочашће Ватопеду, зато што је Свети Сава ту научио да једино кроз светост можемо да изградимо цркву и државу. Ми као народ смо наследници и ученици Светога Саве, а он је био калуђер и духовно чедо овог манастира. Наша историја, наша култура и наш народ били би много сиромашнији без Светог Саве, првог српског Архиепископа и без разумевања да у свакодневном животу треба да верујемо у бога и свој народ“ – рекао је Патријарх српски Иринеј. У Манастиру Ватопеду Свети Сава се искрено посветио монашком животу. Тај период његовог живота значајно је утицао у формирању његове личности и ту је пронашао узоре на основу којих ће организовати манастирски и црквени живот у Србији.Свети Сава и Свети Симеон су се после више година поново срели 2. новембра 1197. године управо у Манастиру Ватопеду и управо у овој светињи овој двојици светитеља јавила се идеја за оснивањем српског манастира на Светој гори – Манастира Хиландар. Извор: Телевизија...
03.12.2016.
Хиландар – Његова Светост Патријарх српски г-дин Иринеј стигао је у Манастир Хиландар где ће вечерас начелствовати свеноћним бденијем а ујутру и Светом Архијерејском Литургијом поводом славе Манастира Хиландар, Ваведења Пресвете Богородице. Патријарх је у Свету Царску Лавру Манастир Хиландар стигао у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г-дина Јована, министра просвете у Влади Србије г-дина Младена Шарчевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника Хиландарског лекарског друштва др Радисава Шћепановића и бившег министра правде г-дина Николе Селаковића. Патријарх Иринеј први је поглавар Српске Православне Цркве који ће на дан манастирске славе у Хиландару служити Свету Архијерејску Литургију. Свјатјејшег Патријарха српског заједно са братијом дочекао је високопреподобни архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара који је у свом поздравном говору рекао: „Када говори срце тада речи нису потребне – тако ми овде кажемо када нам дођу најдражи гости. Али пошто је предање Светогорских отаца такво да је ред када се заврши славословље у Цркви, да се каже и поздравна реч, тако и ми трудећи се да у Манастиру Хиландару сачувамо оно што смо наследили од старих отаца желимо да вам искажемо неколико речи добродошлице: Као прво Свјатјејши благодаримо што сте прихватили наш смирени позив и дошли овде заједно са нашим драгим Епископом Јованом, да начелствујете на свеноћном бденију и на Светој Литургији на празник Пресвете Богородице и њеног уласка у Храм. Ево овде, код иконе Пресвете Богородице Тројеручице где сада стојите, смирена молитва нашег братства је да вас сама Пресвета Богородица награди за тај Ваш труд и да вам она, као што је и до сада сигурно била, увек буде помоћница, и да Вас са све...
03.12.2016.
Тропар празника (глас 4.): “Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују...
