23.02.2017.
Хиландар – У Светој лаври Немањића, манастиру Хиландару, 21. фебруара по новом календару, прослављена је ктиторска слава, Преподобни Симеон Мироточиви. Празник се по календару прославља 26. фебруара, али пошто ове године он пада на Недељу праштања, датум прославе је померен у складу са Хиландарским типиком Светог Саве који у 35. глави налаже: „И ово треба да знате, јер много пута догађа се ова успомена у време Великог поста: ви појте (славите његов празник) пре поста…“ Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство Епископ фракфуртски и све Немачке г. Сергије. Током службе за десном певницом су појали монах Јаков, протопсалт Протатског храма у Кареји и братија хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом певницом су под руковођењем јереја Александра Павловића, свештеника Неапољско – ставропољске митрополије, појали хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда. За манастирском трпезом, након поздрава и увода игумана Методија, владика Сергије је одржао беседу коју можете прочитати у наставку: ХИЛАНДАРСКА БЕСЈЕДА Епископ франкфуртски и све Њемачке Сергије У Светој царској српској лаври Хиландару, 8/21. фебруара л.Г.2017. Преподобни оче игумане, драга браћо монаси најсветије Хиландарске Лавре, драги пријатељи Свете Горе Атонске, драга браћо у Христу Господу нашему, велика нам је част што смо данас овдје са Вама, на овом светом мјесту одакле је почело све. Јер овдје се ми, наши свети преци и наша будућа покољења, уписујемо, уписивали смо се и уписиваћемо се надаље ако милостиви Бог да у Књигу живота, а потом и у књигу великих народа свијета. А све то благодарећи нашем оцу св. Симеону Мироточивом монаху. Мало је народа у историји људске цивилизације који би могли да изваде на стол једно овако...
16.02.2017.
Хиландар – Празничним бдењем Света царска српска лавра Хиландар прославила је празник Сретења Господњег. Након Свете Литургије служено је Благодарење у спомен на 25 година од „Литургије помирења“ којом је окончан дугогодишњи раскол у СПЦ. Свештена обитељ хиландарска вековима представља место служења Богу и свом роду. У њој се огледала судбина српског народа, хиландарски монаси су преузимали значајне улоге у доба оснивања српске цркве и државе, хиландарске зидине и непрекидно богослужење постајале су уточиште и последња одбрана српског националног бића и чувар вековног наслеђа. На Сретење Господње служено је празнично бдење са Светом литургијом. Празник је био и прилика да се подсети на важан догађај од пре 25 година, када је благодаћу Божијом и трудом архијереја и отаца наше цркве али и верног народа, зацељен раскол у Српској православној цркви који је трајао од 1963. до 1992. године. Тим поводом, након Свете литургије служен је чин Благодарења а након њега прешло се за трпезу на којој је беседио Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Призивајући благослов објављеног Богомладенца у јерусалимском храму и честитајући празник свима присутнима, игуман Методије је беседу посветио догађају од пре 25 године којим је зацељена велика рана на телу Српске цркве, у коме је велику улогу одиграо и блаженопочивши старац Никанор, тадашњи проигуман манастира Хиландара. До раскола је дошло на тлу Америке када је напетост између Патријарха Германа са Светим архијерејским сабором у Београду са једне стране и Епископа америчко – канадског Дионисија са друге, довела до одлуке о његовом рашчињењу, коју је он одбио. Из Београда су дошле оптужбе о његовом непримереном понашању, док су у дијаспори тврдили да црквене власти у матици нису...
02.02.2017.
Београд – На седници Комисије за Хиландар одржаној 02. фебруара 2017. у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2016. и досадашњем напретку Обнове Хиландара, као и план радова за 2017. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 70 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, што је за десет милиона више у односу на 2016. годину. Најважнији Инвестициони програми у 2017. години обухватају завршетак обнове Белог конака и почетак радова на обнови Југозападне стране (која подразумева реконструкцију уништених конака Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар започео, као и реконструкцију трпезарије краља Милутина) и конзерваторско-рестаураторске радове на троновима у Саборној цркви. Бели конак претрпео је највеће разарање од свих објеката страдалих у великом пожару 2004. године и његова архитектонско-конструктивна форма је у потпуности девастирана. Пројектом обнове предвиђено је да се сви постојећи елементи максимално сачувају и презентују тако да се може направити разлика између оригиналних и новоизграђених делова објекта. Завршетком обнове Белог конака крајем ове године биће готови радови на изгорелим објектима северне и источне стране манастира и биће комплетно реконструисана целина од Великог конака, преко Конака из 1814, Улазне зоне, закључно са Белим конаком..На тај начин биће обновљено, опремљено и предато у употребу готово 75 одсто корисне површине уништене у великом пожару. Чланови Комисије су констатовали да су у 2016. години у обнови Белог конака у највећој мери завршени груби грађевински радова, израда инсталација и реализација главних ентеријерских радова, као и да је у обнови Улазне зоне извршено преко 95 процената радова предвиђених пројектом обнове. Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића као председавајућег,...
01.02.2017.
Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар). Гост на овогодишњој слави је био Његово Преосвештенство епикоп јерисоски, светогорски и ардамеријски Г. Теоклитос. За славу су пристигли и монаси манастира Григоријата на челу са својим игуманом архимандритом Христофором, отац Михаило из манастира Велика Лавра, братија из хиландарске келије Светог Николе – Буразери и многи монаси са Свете Горе, гости из Србије и других земаља. Током службе, за десном певницом је појао хор Светог манастира Григоријата а за левом хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и хор Свети Симеон Мироточиви из Београда. У својој беседи за празничном трпезом игуман Методије се посебно обратио Митрополиту Теоклитосу, наглашавајући древне везе између Митрополије и Хиландара. Он је подсетио да је присуство Митрополита јерисоског дубоко уткано у историју Хиландара и непосредно везано за личност Светог Саве. Како је описано у житију, Светог Саву су светогорци, на челу са тадашњим протом Дометијем, сматрајући га у свему достојним, наговарали да узме свештенички чин. Сава се на почетку опирао али је касније, сматрајући то за вољу Божију, прихватио. У Хиландару је за ту прилику стигао Митрополит Јерисоса Николај који га је првог дана рукоположио за јерођакона а следећег за јеромонаха. То се све десило на почетку 13. века. Касније, вероватно 1204. , у Солуну је добио чин архимандрита на служби на којој је такође, уз још три митрополита, служио и Николај Јерисоски. Света Ава Јустин Ћелијски овако описује те догађаје у свом житију Светог Саве (Житија светих за јануар): Преподобни прот Дометије, човек пун благодати Светога Духа, веома...
25.01.2017.
Нови Сад – Председник Покрајинске владе Игор Мировић примио је данас директора Задужбине манастира Хиландара Миливоја Ранђића и директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапу, и том приликом уручио решење о помоћи од седам милиона динара за уређење ентеријeра Синодика у манастиру Хиландару, страдалог у великом пожару 2004. године. Председник Мировић је указао на значај, који има обнова овог српског манастира смештеног на Светој Гори, седишту чак 20 православних манастира, а који представаља важан део на само религијског већ и културног идентитета наше земље. „Ово је помоћ заштити нашег културног наслеђа, и уједно један од наших важних задатака“, истакао је Мировић. Поред разговора о активностима које ће бити спроведене на уређењу простора Синодика, смештеног у Конаку из 1814. године, који уједно представља и веома значајно место окупљања братства, размењена су мишљења и о плановима даље обнове једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности кроз векове. Извор:...
15.01.2017.
Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о изузетно вредној српској рукописној књизи, вероватно с краја 14. века. Била је у поседу једног грчког колекционара, чији је деда био трговац и који је до драгоцене књиге дошао негде у Русији. Власник ју је прво понудио Атинској националној библиотеци, али они нису били заинтересовани да је откупе. За њу су, затим, чули стручњаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из Русије су их обавестили да се на тржишту појавила књига више него вредна пажње. Када је утврђено да се без сумње ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. Они су, међутим, пропали из процедуралних разлога. Грк више није желео да чека и већ је био спреман да рукопис понуди некој од аукцијских кућа у Лондону. Тада је на сцену ступио Хиландар – манастир који има убедљиво највећу ризницу рукописних књига, када је реч о српским светињама. Тако је царска лавра на Светој Гори први пут ушла у подухват ове врсте, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландар. – Желели смо да та књига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. Посебно смо поносни на чињеницу да ју је Хиландар купио од сопствених средстава, не из донација или прилога, већ од новца зарађеног од продаје манастирског вина. На питање колико је коштао откуп књиге од грчког колекционара, Ранђић каже да, мерено значајем рукописа, цена није висока, али да се радило о суми која би за сваки...
