20.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, за гласило Синодалног одељења за манастире и монаштво РПЦ, „Манастирски весник“, говори о живој светогороској традицији, духовном животу у Хиландару и особеностима српског монаштва. У наставку преносимо интервју у целости: Архимандрит Методије (Марковић), игуман једног од најстаријих атонских манастира, српске обитељи Хиландар, говорио је за портал „Манастирски весник“ о наслеђу живе светогорске традиције, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу Хиландара и о томе чиме се одликује српско монаштво. Оче Методије, Ви сте данас најмлађи игуман на Атону. Какав је био Ваш пут на Светој Гори, који Вас је довео до овог одговорног послушања? На Атон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. Обављао сам нека послушања и већ 1995. године сам примио постриг у расофор. Идуће године – у малу схиму (мантију – како се каже у Русији), а 2005. године – у велику. Постриг је извршио архимандрит Мојсије (Жарковић), мој претходник на послушању игумана у Хиландару. Он се 2010. године преставио у Господу. То се десило за време Великог поста. А после прославе Васкршњих дана братија се окупила на изборе који су се одвијали у две фазе. „Кад манастирска братија не налази међу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, јер ће он бити свеснији својих слабих страна и носити немоћи других,“ – то сам рекао прихватајући игуманско жезло. Која послушања сте обављали пре него што су Вам браћа поверила најтеже – руковођење манастиром? Свако послушање има своје тешкоће. На пример, мени је својевремено било тешко послушање еклисијарха (црквењака). Касније сам водио рачуна о пчелињаку. А убрзо после тога сам добио благослов за канцеларијску службу, постао сам епитроп...
07.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, по древном обичају, на празник Благовести, преузео је на један дан игумански трон у братском Манастиру Ватопед. То се збива сваке године, када за славу Манастира Ватопеда – Благовести, хиландарски игуман симболично преузима игуманску част, а такође и ватопедски игуман то чини за славу Хиландара на празник Ваведења. Уз византијско торжество и благољепије, служено је празнично свеноћно бдење којим је началствовао Његово Висопреосвештенство Митрополит Неа Криније и Каламрије Г. Јустин уз саслужење игумана Ватопеда, геронде Јефрема и Хиландара, геронде Методија, као и великог броја других свештенослужитеља. Служба је почела у суботу служењем мале вечерње у 17 часова. Након тога је служено свеноћно бдење које почело у 19.30, на чијем крају је служена Света Литургија која је завршена сутрадан око 11 часова. За десном певницом су појали монаси из Скита Свете Ане, предвођени јеромонахом Јованом, док је за левом појала ватопедска братија. Саборну цркву Манастира Ватопеда, посвећену Благовестима, испунило је преко 650 гостију који су пристигли са свих страна, из Грчке, Италије, Немачке, Русије, Румуније, Србије, Бугарске, Грузије, са Кипра, итд. Током Литургије у ђаконски чин је хиротонисан ватопедски монах Филотеј. Манастир Ватопед је основан у другој половини 10. века. Он је други у хијерархији 20 светогорских манастира. Фото:...
05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...
27.02.2019.
У Хиландару је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Главни гост на панигиру је био новоустоличени игуман светогорског манастира Дохијар, Високопреподобни архимандрит Амфилохије, који је началствовао на свеноћном бдењу и Светој Литургији. На позив хиландарског братства, са својим игуманом су дошли и дохијарски монаси, који су током службе појали за десном певницом. За левом певницом били су хиландарски монаси заједно са појцима хора „Преподобни Симеон Мироточиви“, који су прославили празник свог небеског заступника, као и јубилеј 10 година од почетка доласка у Хиландар и појања о великим празницима. У Хиландар су пристигли монаси из других светогорских обитељи, у највећем броју из хиландарских келија, а у госте су дошли и монаси из Српске православне цркве, као и поклоници са свих страна. Приликом поздравне беседе, после свечаног дочека који му је приредило хиландарско братство, игуман Амфилохије је дирљивим речима подсетио на интересантне историјске везе између два манастира – од чувеног монаха Николаја, који је провевши монашке године у оба манастира, оставио у наслеђе и Дохијару и Хиландару драгоцене музичке рукописе који су његово дело, па до догађаја када је у Дохијар у другој половини 20. века дошло данашње братство ради обнове монашког, општежитељног живота, те им су им хиландарски монаси притекли у помоћ, набављајући брашно које им је било потребно прве године. За славском трпезом, која је уследила након завршетка Свете Литургије, двојица игумана су одржали беседе. У наставку доносимо звучни запис беседа на српском и грчком. Такође, текст беседе архимандрита Амфилохија можете прочитати у преводу Ђура Кнежића. Беседа архимандрита Амфилохија, игумана Свештеног манастира Дохијара о празнику Светог Симеона Мироточивог у Свештеном манастиру Хиландару, 13.02.2019. лета Господњег. Давна је и благословена пракса и традиција наше...
19.02.2019.
На седници Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић, одржаној данас у просторијама Министарства, усвојени су извештај о извршеним радовима у 2018. години и план радова за 2019. годину чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат стављен у функцију, да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији Трпезарије са кухињом, као и да су започети припремни радови на Дохији и Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија. Такође су се сложили да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе Петоварадин спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Министарство културе и информисања је за наставак радова на обнови манастира Хиландар за 2019. годину издвојило 80 милиона динара. Планом рада у 2019. години предвиђени су наставак радова на реконструкцији Трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на Дохији и Игуменарији са параклисима, који подразумевају ојачање, осигурање и демонтажу делова који су склони паду како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Седници су поред министра Вукосављевића присуствовали чланови Комисије: Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника, проф. др Владета Јанковић, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, Димитрије Стефановић, САНУ, проф. др Зоран Ракић с Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Владимир Тријић из Народне библиотека Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта, Драгољуб Тодоровић, архитекта, Владимир Булајић, сликар, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду....
16.02.2019.
На Сретење, Дан државности Србије, председник Александар Вучић, одликовао је Златном медаљом за заслуге проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. У образложењу за доделу признања, наведено је да је проф. Ковачевић на челу тима за Обнову Хиландара, која се успешно приводи крају и којој је значајно допринела обимна документација коју је Мирко Ковачевић прикупљао током четири деценије рада. На церемонији поводом Дана државности и уставности Србије, Сретења, председник Републике Александар Вучић уручио је укупно 62 одликовања заслужним појединцима и институцијама. ...
