24.09.2021.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је 23. септембра „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“. Законом се уређују начини пружања подршке и помоћи Републике Србије очувању културног и историјског наслеђа Хиландара. Како се наводи у закону, Република Србија, преко својих надлежних органа, пружа подршку и помоћ Хиландару, који од свог оснивања 1198. године, непрекидно постоји као самоуправна монашка установа која представља јединствени центар српске духовности, културе, образовања и традиције, представља непроцењиву вредност за српско културно и историјско наслеђе, и уписан је, заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске, у Листу светске културне и природне баштине Унеска. Текст закона: Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира...
24.09.2021.
Делегација Града Београда коју је предводиo заменик градоначелника Горан Весић и у којој су се налазили помоћник градоначелника Андреја Младеновић и главни урбаниста Марко Стојчић, стигла је 22. септембра 2021. на Свету Гору у посету манастиру Хиландар на позив братства манастира и игумана Методија. Током дводневне посете манастиру Хиландар делегација Београда разговарала је са игуманом Методијем о формалној сарадњи Града Београда с манастиром Хиландар. – Овогодишња божићна посета председника Александра Вучића манастиру Хиландар показала је да Србија стоји иза свог манастира на Светој Гори и велике светиње Српске православне цркве. На предлог председника Вучића доноси се Закон о очувању културног и историјског наслеђа манастира Хиландар. Закон ће бити најзначајнија помоћ српске државе овом манастиру после 1900. године, када је краљ Александар Обреновић потписао споразум са Српском православном црквом о финансијској помоћи Хиландару на основу којег су плаћени дугови манастира па је тако остао српски. Закон који ће Србија усвојити омогућиће Граду Београду да помаже манастир Хиландар. Како ће та помоћ да изгледа разговараћемо са игуманом Методијем – рекао је Весић. Грађанке и грађани Београда, који то желе, својим уплатама једном годишње годинама путем уплатница „Инфостана” помажу обнову манастира Хиландар, који је оштећен у пожару марта 2004. године. Другог дана посете делегације Београда манастиру Хиландар постигнут је договор са игуманом Методијем да Град Београд у наредним годинама финансира обнову ризнице манастира, рекао је заменик градоначелника Горан Весић. Он је у изјави за Беоинфо прецизирао да ће се такође изградити и депо у којем ће се чувати вредни артефакти из архиве манастира Хиландар. Да би то могло да буде урађено потребан је Закон о Хиландару, који се ових дана усваја у Скупштини Србије, подсетио је заменик...
19.09.2021.
Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, саслуживао је у недељу 19.09.2021. на Светој архијерејског литургији у Храму Светог Саве и свечаном чину хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) у чин Епископа мохачког, викара Епископа бачког. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 19. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) у чин Епископа мохачког, викара Епископа бачког. Хиротонија Епископа мохачког Дамаскина, викара Епископа бачког (фотогалерија 1) Хиротонија Епископа мохачког Дамаскина, викара Епископа бачког (фотогалерија 2) Хиротонија Епископа мохачког Дамаскина, викара Епископа бачког (фотогалерија 3) Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа мохачког Дамаскина Приступна беседа Епископа мохачког Дамаскина (Грабежа) Наречење архимандрита Дамаскина за Епископа мохачког Животопис Епископа мохачког Дамаскина (Грабежа) Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован; Преосвећена господа Епископи будимски Лукијан, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, бихаћко-петроваччки Сергије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, диоклијски и изабрани будимљанско-никшићки Методије, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, умировљени зворничко-тузлански Василије, умировљени канадски Георгије и умировљени средњоевропски Константин. Поред породице и пријатеља владике Дамаскина, многобројног свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве, свечаном чину хиротоније су присуствовали председник Покрајинске владе Војводине г. Игор Мировић, министар за иновације и технолошки развоj др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са традиционалним црквама и верским заједницама Републике Србије др Владимир Рогановић, представници традиционалних цркава и верских заједница, представници Војске Србије, чланови дипломатског кора и ...
18.09.2021.
Дана 18. септембра 2021. упокојио се др Милета Радојевић, саветник министра просвете за верска питања и некадашњи директор Канцеларије и Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије. Милета Радојевић је често посећивао хиландарско братство које га је увек примало са радошћу, као осведоченог пријатеља и трудољубивог хришћанина, који је увек чинио све да помогне обнову манастира. Неуморно је пратио сва дешавања у вези са Хиландаром, ослушкујући његове потребе и непосредно помажући многе активности. Неговао је и делатни однос са Задужбином Светог манастира Хиландара и Хиландарским лекарским друштвом из Београда, чији је један од оснивача. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...
18.09.2021.
Звучни запис предавања Прослава Великогоспојинских свечаности, која је започела празником Успења Пресвете Богородице и обележавана низом гостовања истакнутих и признатих културних радника, закључена је у петак, 17. септембра 2021. године. У препуном Саборном храму у Крагујевцу, одржано је предавање на тему „Монаштво – бескрвно мучеништво“, а предавач је био Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландара. Међу слушаоцима су били свештенство и монаштво Шумадијске епархије, али и других епархија наше Цркве, као и мноштво верног народа. Пре почетка предавања, архимандрит Методије је молитвено учествовао на вечерњој служби у Саборном храму којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Уводном речју, окупљеним слушаоцима се обратио водитељ програма протојереј Срећко Зечевић, који се уваженом предавачу и присутнима захвалио у име Епископа шумадијског Господина Јована и братства Саборног храма Успења Пресвете Богородице. Представљајући Високопреподобног архимандрита Методија, отац Срећко је истакао како је Цркви у Шумадији учињена велика радост, јер је у ову град Крагујевац игуман Методије донео благослов места где је свака стопа натопљена знојем подвижника, као и да је Хиландар наша лична карта, која нам говори ко смо и одакле потичемо. Високопреподобни архимандрит Методије је своје предавање отворио речима да је монаштво пронашло многе одговоре на животна питања, међу којима се налази и питање страдања: „Много је писано о овој теми и зато нећу почети од нуле, него ћу се на њих надовезати. Садашњи Епископ бачки Иринеј, још док је био јеромонах, написао је једну студију под називом „Монаштво и проблем страдања“. Он је користио доста навода из дела његовог духовног оца и учитеља Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског. Неке од тих цитата сам поставио као почетак, када...
13.09.2021.
Игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије саслуживао је на хиротонији новоизабраног Епископа хвостанског г. Јустина, викара Његове Светости Патријарха српског. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 12. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) у чин Епископа хвостанског, викара Патријарха српског. Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован; Преосвећена господа Епископи сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, буеносајреско-јужноамерички Кирило, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, моравички Антоније, стобијски Давид, ремезијански Стефан, диоклијски и изабрани будимљанско-никшићки Методије, топлички Јеротеј, умировљени канадски Георгије и умировљени средњоевропски Константин; изабрани Епископи мохачки Дамаскин, марчански Сава и хумски Јован; свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Цркве. Из приступне беседе Епископа хвостанског г. Јустина: По речима из Старечника:„Нисам монах, али сам видео монахе“, и то на Светој Гори, где сам повремено боравио и сретао људе који се моле и док спавају, раде и кад се одмарају, о себи немају лепе речи, нити о другима ружне. Зато ми је неописива радост, част али и благослов, што је данас на моју хиротонију дошао један од таквих – старац Методије, игуман свештеног манастира Хиландара, на чему му искрено и најсрдачније благодарим! Више на званичном сајту СПЦ...
