01.02.2023.
Тренуци проведени у љубави надилазе временске и просторне границе и отварају двери недокучиве вечности и слободе. Мирис таквих тренутака повезује отворена и смирена срца, одбацује заборав и постаје неизбрисив траг преточен у аутентичан животни путоказ. Идентичан доживљај окусили су ученици наше школе, победници овогодишњег литерарног конкурса, узевши учешће у поклоничком путовању светињама Грчке, односно Свете Горе. Поменуто путовање, изданак сарадње Земунске гимназије и величанственог светогорског манастира Хиландара, реализовано је трудом, љубављу и благословом вископреподобног архимандрита Методија, хиландарског игумана, у периоду од 24. до 27. новембра текуће године. Вођени искуством вероучитеља Дарка Радовановића, мушки део групе уживао је гостопримство монаха у загрљају манастира Хиландара. Уследио је тренутак срдачног сусрета и душекорисног разговора са игуманом Методијем. Молитвено присуство дирљивим вишечасовним богослужењима употпунило је нашу потребу за божанском близином, гласном тишином и радосном тугом. Одушевљени ученици, имали су драгоцену прилику да посете манастирску библиотеку и ризницу, односно оживе и додирну прохујале векове славне и мученичке прошлости. Хиландар, најдивнија одежда наше националне културе, историје и духовности, овладао је нашим бићима, призивајући нас на будно и молитвено корачање уским и трновитим стазама спасења. Истовремено, обједињен јединством светогорског духа, женски део групе, радосно предвођен Маријом Нешовић, професорком енглеског језика, обилазио је небески град Уранополис и оклоне грчке светиње – остатке средњовековног манастира Зиг, хиландарски метох Каково, манастир Свете Лидије и невероватан манастир Ормилија – метох светогорског манастира Симонопетра. Ученице су уживале у искреним и поучним разговорима са монаштвом, упознавши се са стилом и начином њиховог живота. Задивљене подвигом монахиња, спознале су основ и суштину живљења – безобалну љубав. Посебан утисак на њих оставила је очинска посета хиландарског игумана. Такође, имале су прилику да присуствују пројекцији филма и изложби о аскетским и друштвеним вредностима и садржајима Свете Горе. Путовање је крунисано одласком у храм и причешћем. Убрзо затим, уследило је...
27.01.2023.
У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, у манастир су пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. Главни гост је био игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви за левом певницом. Кититорске славе манастира Григоријата и Хиландара се однедавно заједнички прослављају. Ту праксу је установио блаженопочивши игуман Георгије (Капсанис). Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, григоријатског ктитора, посећује ову атонску светињу. Након тога је хиландарско братство, како би утврдило ову духовну везу, на своју ктиторску славу позвало игумана Григоријата. Претходне две године ова пракса је била прекинута због пандемије. Након Свете литургије, уприличена је славска трпеза у манастирској трпезарији. У беседи за трпезом игуман Методије изразио је духовну радост јер је ова пракса настављена. Поздравио је и монахе који су дошли и из других светогорских обитељи, као и све поклонике. Такође, рекао је да је овогодишњи празник Светог Саве, хиландарског ктитора, почетак целогодишњег обележавања „малог јубилеја“, 825 година од оснивања Хиландара. На крају је замолио игумана Христофора да он и монаси манастира Григоријата ових дана посебно узносе молитве за спас српског Косова и Метохије, јер су се повећали притисци великих светских сила да се Србија одрекне ове своје најважније територије, где се, поред Пећке Патријаршије налазе и многе друге светиње. Замолио је и друге монахе Светогорце за ово. И игуман Христофор је заблагодарио Богу...
26.01.2023.
У препуној Галерији Природњачког музеја, у четвртак 26. јануара, свечано је отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Промоција „Хиландарског медицинског кодекса“, мање познатог широј јавности, од изузетног је значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује научне чињенице о том периоду српске историје. Рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, јединствени је зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе, а који се може сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. Најзначајнији спис рукописа је Фармаколошки спис, који садржи описе простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла, као и начине њихове припреме, примене и дозу. Кодекс представља и прво писано дело које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике. Оригинални примерак „Хиландарског медицинског кодекса“ и данас се налази у ризници манастира Хиландара, док се фототипско издање налази у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложба се организује уз благослов Српске православне епархије Милешево и уз посебно одобрење манастира Хиландара за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања. Обраћајући се присутнима, Славко Спасић, директор...
19.01.2023.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и литургијски прослављени су празници Крстовдан и Богојављење. На Крстовдан, након свете литургије, у манастирској порти вршено је водоосвећење. У складу са древном хиландарском традицијом, на Богојављење се, након литургије, са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом пошло у литију до крста на југоисточној страни манастира, где се врши водоосвећење. Део овогодишње атмосфере преносимо фотографијама монаха Милутина Хиландарца....
12.01.2023.
У среду 11.01.2023. године упокојио се Братислав Ранђеловић, председник и оснивач Друштва пријатеља Хиландара „Свети Краљ Милутин“ из Лесковца. Био је председник Друштва од његовог оснивања 1998. године и велики заљубљеник у Хиландар и Свету Гору. Упамћен је као хуманиста и „човек нежног срца“. Захваљујући њему и члановима Удружења, на десетине хиљада поклоника из Лесковца, Србије и иностранства посетило је манастир Хиландар. Увек се трудио да истакне духовну страну поклоничких посета манастиру, дајући себе у потпуности у свим подухватима које је Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца организовало. Иза себе је оставио супругу Невену, сина Луку, ћерку Марију и унука. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...
10.01.2023.
Председник Републике Србије г. Александар Вучић посетио је Свети манастир Хиландар током божићних празника. Ово је друга посета Александра Вучића Светој царској српској лаври Хиландару као шефа државе. У званичној посети манастиру био је током божићних празника 2021. године. Председник Вучић је на Свету Гору стигао на Бадњи дан, у пратњи сина Данила и народног посланика Ненада Поповића. У својој поруци, одмах након што је крочио на хиландарску земљу, председник је нагласио да је поносан на српски народ и на то што је обезбеђена подршка манастиру на годишњем нивоу кроз одлуке Скупштине Србије. „Поносан сам на чињеницу да смо сачували нешто што је биће и суштина нашег народа и хвала дивним монасима и искушеницима што чувају све оно што припада нашем роду“, поручио је Вучић. Председника је на манастирској капији дочекао игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, са братством. У вечерњим часовима, у хиландарском синодику, уприличен је састанак председника Александра Вучића и управе манастира на челу са игуманом Методијем. Током састанка је закључено да је држава Србија обезбедила сва потребна средства за завршетак обнове изгорелог дела манастира, чији се завршетак очекује средином 2024. године. Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, упознао је председника Вучића са свим што је урађено у последње две године. Поред пројеката обнове изгорелог дела и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, председник је потврдио да ће Србија помоћи и наредне значајне пројекте, потпуну реконструкцију ризнице са изградњом депоа, обнову источног конака у коме се некада налазила болница и објекта еклисијарнице. Било је речи и о подршци развоју манастирске економије која је важна за самоодржање манастира. Посебна пажња је посвећена пројекту изградње нове...
