08.09.2023.
Жири за доделу награде „Владимир Ћоровић“, поводом 25. научног скупа историчара у Гацку, саопштио је да је донео једногласну одлуку да награда, за 2023. годину, буде уручена Задужбини Хиландара, за књигу под називом “Свети Краљ Милутин. Владар на раскршћу светова”. Шеснаест угледних стручњака и истраживача српског средњег века одазвало се на позив Задужбине Светог манастира Хиландара да на свеобухватан и сликовит начин представе личност краља Стефана II Уроша Милутина, његову владавину и наслеђе. Прилози су посебно писани за ову прилику и ову књигу, осмишљену као зборник монографског типа, поводом 700 година од упокојења Светог краља. Књига је добила и награду Матице српске, у Новом Саду. Награда „Владимир Ћоровић“ ће бити додељена и уручена издавачу 21. септембра, на свечаној академији Научног скупа историчара, у Гацку. Више о књизи на страници пројекта: https://www.hilandar.org/sveti-kralj-milutin/ Извор: РТРС...
27.08.2023.
Свету царску српску лавру Хиландар, 26. августа 2023. године посетио је Епископ марчански Г. Сава. Дочекао га је Високопреподобни архимандрит Методије са братством. У недељу, на празник Светог пророка Михеја Другог, началствовао је Светом Литургијом. Фото: монах Милутин Хиландарац...
27.07.2023.
У Задужбини Светог манастира Хиландара у Београду, на празник Сабора Преподобних Отаца Хиландарских, прослављена је слава фондације. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача извршио је јереј Владимир Марковић, старешина храма Светог Петра и Павла у Топчидеру, уз саслужење ђакона Ненада Идризовића....
26.07.2023.
Братство Хиландара прославило је празник своје Небеске Заштитнице и Игуманије, Пресвете Богородице Тројеручице торжествено и у присуству већег броја гостију. На позив братства у манастиру је боравио Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, који је средином осамдесетих година био и сабрат Хиландара. Владика Алексеј је у живој свези са Светом царском српском лавром већ 51 годину. Први пут је са групом ученика као богослов посетио Свету Гору 1972. Предводио их је њихов професор, потоњи Патријарх Иринеј. Манастирском панагиру присуствовали су и представници неколико светогорских манастира, као и монаси из скитова и келија и свештенослужитељи из СПЦ. Као посебан гост, први пут је у посети Хиландару био ЊКВ Филип Карађорђевић. Свеноћно бдење и Света Литургија, којом је началствовао владика Алексеј, служени су по светогорском типику, након које је уследила празнична трпеза. За десном певницом појао је старац Дамаскин из Новог скита са својим монасима. За левом певницом је појала братија из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. Након празничног ручка, по повратку у храм, по светогорском обичају, поје се многољетије архијереју. Овог пута су појци, са великим одушевљењем, појали многољетије и принцу Филипу. Не тако давно, на Светој Гори појање многољетија члановима православних владарских породица било је нешто уобичајено али последњих деценија за то нема повода. Због тога су искористили ову прилику и са радошћу обновили древну традицију. Фото: монах Милутин Хиландарац...
03.07.2023.
Чланови државне Комисије за Хиландар боравили су 1. и 2. јула у Светом манастиру Хиландару. У делегацији су били епископ јегарски г. Нектарије, г. Никола Селаковић, министар за рад и запошљавање у Влади Републике Србије и директор управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. др Владимир Рогановић, као и остали чланови комисије. На јучерашњој литургији у Хиландару Никола Селаковић је изговорио Символ вере, а Владимир Рогановић Молитву Господњу Оче наш. Повод посете је седница која се данас одржала у хиландарском метоху Каково, којом је председавала председница Комисије за Хиландар, потпредседница Владе Србије и министарка културе, гђа Маја Гојковић. Истакла је да држава са посебном пажњом води бригу о обнови и неговању наслеђа у оквиру Светог манастира Хиландара, каква није постојала у неком претходном периоду и да ће 2024. године свакако бити завршена обнова. Гојковић је рекла да је важно да смо у међувремену добили посебан Закон који је посвећен сталној бризи о манастиру Хиландару и да је изузетно важно било за национални идентитет и за нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али да мора да се настави са бригом о Хиландару на један трајни, системски начин. Размотрен је досадашњи ток радова на реконструкцији манастира Хиландара, пострадалог у пожару 2004. године и утврђена даља динамика радова. Заменик председника Комисије Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је предводио чланове Комисије у обиласку радова на манастиру Хиландару како би се уверили о досадашњем току радова, рекао је да се радови одвијају планираном динамиком, да су у овом тренутку под великим радовима комплекс Дохије и Игуменарије и да би овим...
28.06.2023.
У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и молитвено је прослављен јубилеј – 825 година од оснивања манастира Хиландара. Свечана прослава отпочела је свеноћним бденијем. Служба је била недељна, заједно са службама Светом Сави и Светом Симеону, као оснивачима и ктиторима манастира. Посебни гости у Хиландару били су Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда и Високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице. На богослужењу на којем је началствовао архимандрит Јефрем, ватопедски монаси су појали за десном, а хиландарски за левом певницом. Прослави је присуствовало братство хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“, као и монаси из других хиландарских келија. По завршетку Литургије игуман Методије је рекао у беседи: „Народ који не поштује своју историју показује да не брине о својој будућности, јер поштујући своју историју постављамо најбољи пут којим треба да идемо у будућности. У ова тешка времена, како за цео свет, а посебно за наш српски народ, желимо да се сетимо славних дела из прошлости, из наше историје, али не само ради сећања већ да би се подсетили Божијег пута којим су ишли наши славни Немањићи, да би се и ми потрудили да их пратимо на том путу.“ „Обично се сматра да је православном Светом Сави и Светом Симеону било лако јер су од почетка везани за Константинопољ, међутим историја показује да то није било баш тако. Њима то није било дато, они су се борили да тако буде. Због тога је значај одласка Св. Саве у Свету Гори много већи него што се нама чини“, додао је игуман Тихон. Беседећи након славске трпезе, Игуман Јефрем истакао је да је ово велики догађај и за српски народ и за Свету Гору:...
