У оквиру тродневног боравка у српској престоници, професори и ђаци Богословије из царског Призрена посетили су Задужбину Светог манастира Хиландара. У зграду Задужбине ушли су певајући тропар Светом Сави Српском. Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић, пожелео им је добродошлицу и говорио о историјату и разноврсној делатности хиландарске Задужбине. Изразио је своје посебно задовољство због сусрета са призренским богословима: „Дивим се вама, младим српским јуношама, будућим мужевима, јер сте на посебној стражи. Дивим се и вашим родитељима и њиховој храбрости. Зато, децо, имајте нас у молитвама, јер су ваше молитве јаче од наших, пошто Бог оне који нису млаки више воли. Поклањам се вашој храбрости и молим вас да ту искру, без обзира шта живот доноси, а доноси и успоне и падове, вазда чувате у срцу. То ће вам бити основа за ваше лично спасење, спасење породица, које ћете, да Бог да, имати, и спасење народа Божјег, који ће вам бити поверен“. Г. Ранђић даривао је професоре и ђаке књигама које је објавила хиландарска Задужбина. Протосинђел Исидор, заменик ректора Призренске богословије, заблагодарио је на аврамовском гостопримству и даровима, преносећи благослове и поздраве Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, в.д. ректора Призренске богословије. Истакао је да ова посета хиландарској Задужбини представља увод и најаву, посебно ђацима првацима, за посету Светом манастиру Хиландару. Подсетио је да призренски богослови сваке године обилазе Свету Гору и Хиландар, као и да је архимандрит Методије први хиландарски игуман који је посетио Богословију у царском Призрену. Некадашњи професор Призренске богословије, а сада уредник богословских и светоотачких издања манастира Хиландара, г. Дејан Ристић, обратио се својим колегама и некадашњим ученицима, истичући органску везу манастира Хиландара, Призренске богословије и свих српских...
У четвртак, 7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства Митрополита бањалучког Г. Јефрема, одржана је прва седница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске. Седници су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит бањалучки Г. Јефрем као домаћин, председник Комисије Марко Ромић (Кабинет председника Републике Српске) и чланови Комисије – Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава (Епархија бањалучка), протођакон Радојица Жагран (Епархија бањалучка), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање), проф. др Срђан Душанић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Седници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). У марту ове године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара“. У Бањалуци је основана Комисија за Хиландар, чиме је Република Српска и званично постала ктитор српске светиње на Светој Гори. Комисија за манастир Хиландар Владе Републике Српске биће спона између Српске и Манастира у реализацији подухвата потребних за његову обнову. Формирањем конститутивног тела, по речима председника Комисије Марка Ромића, омогућена је лакша сарадња у погледу спровођења свих манастирских пројеката. Ромић је у разговору са новинарима рекао да је на првој седници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Хиландара из Београда, видети које су то потребе. „На овај начин цела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор Хиландара и свих подухвата који су у току“,...
У недељу, 3. новембра 2024. године, мошти Светог великомученика Пантелејмона донесене су из Хиландарa, на молбу Његовог Високопреосвештенства Митрополита неапољског и ставропољског Г. Варнаве, на поклоњење верном народу ове митрополије. Догађај је уприличен у склопу прославе Сабора Светитеља неапољских. Централно место прославе био је Саборни храм Светог Георгија у Неапољу, где су мошти изложене на поклоњење и целивање верном народу. Мошти Светог Пантелејмона остаће у храму наредних седам дана. Митрополија ове године обележава педесет година од оснивања. Истовремено се навршава и двадесет година од устоличења Митрополита Варнаве, духовног чеда блаженопочившег првог Митрополита неапољског Г. Дионисија, који је био велики добротвор српског народа. Током ратова 90-их његова митрополија је била једна од најактивнијих и најорганизованијих у слању помоћи страдалим Србима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Његовом заслугом, Митрополија неапољска годинама је стипендирала школовање 2.000 српске деце, ратне сирочади. Због великих заслуга одликован је 1995. године Орденом Светог Саве првог реда, највишим признањем Српске Цркве. На територији ове митрополије налази се српско војничко гробље Зејтинлик, на ком почивају српски и остали савезнички војници пострадали приликом пробоја Солунског фронта. Свете мошти је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, донео хиландарски саборски старац и антипросоп, јеромонах Арсеније. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, саслуживао је на Светој архијерејској Литургији у храму Светог Георгија, уз мошти светих угодника Божјих. Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит солунски Г. Филотеј, а служили су и Високопреосвећени Митрополити полиански и килкиски Г. Вартоломеј и неапољски и ставропољски Г. Варнава. Након благосиљања кољива у храму, свештенство и окупљени народ кренули су у свечану литију са иконама светитеља неапољских, њиховим светим моштима и моштима Светог великомученика Пантелејмона,...
(Снимке преноса уживо можете погледати на следећем линку) У Манастиру Светог Прохора Пчињског 30. и 31. октобра 2024. године, под покровитељством Светог Архијерејског Синода и са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Порфирија, одржан је Трећи Светопрохорски монашки сабор. Сабор су организовали Епархија врањска, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита врањског Г. Пахомија и Света царска српска лавра Хиландар. Светопрохорски монашки сабор је духовни, научни и образовни догађај, међуцрквеног карактера, намењен унутрашњој мисији Цркве, односно, пре свега, монаштву Српске Православне Цркве, који се сваке године пред храмовну славу, празник Преподобног Прохора Пчињског (19. октобар / 01. новембар), одржава у овом манастиру. На Сабору су учествовали предавачи и учесници из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Северне Македоније, Русије, Грчке, Велике Британије, Румуније, Аргентине и Гватемале. На скупу су, поред домаћина, Архиепископа и Митрополита врањског Г. Пахомија, као предавачи и гости били присутни и следећи архијереји: Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски Г. Игнатије као изасланик Светог Архијерејског Синода СПЦ, Епископ ваљевски Г. Исихије и Епископ дремвитски Г. Давид. На Трећем Светопрохорском монашком сабору било је укупно 105 учесника из 40 манастира. Сви учесници су на дар од Митрополита Пахомија добили „Зборник радова монашког сабора 2023“. На пленарном заседању, поздравно писмо Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Порфирија прочитао је Митрополит Пахомије, који је као домаћин и председник Организационог одбора Сабора, пожелео добродошлицу присутнима и подвукао да осећа посебну радост и част јер се овогодишњи монашки скуп реализује у склопу обележавања неколико јубилеја везаних за личност Преподобног Аве Јустина Ћелијског и Врањског: стотридесетогодишњице рођења, четрдесетпетогодишњице блаженог уснућа и десетогодишњице преноса његових светих моштију. Његова Светост Г. Г. Порфирије у свом писму...
Пренос уживо можете пратити на https://www.youtube.com/@monaskisabor/streams Програм Сабора на линку У манастиру Преподобног Прохора Пчињског 30. и 31. октобра 2024. године одржаће се, трећи по реду, Светопрохорски монашки сабор. Међуцрквено монашко сабрање организује православна Епархија врањска, уз сатрудништво Светог манастира Хиландара, под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Дводневни програм Сабора подељен је на четири сесије са темама: „Обнова и унапређење монаштва“ „Монашка послушност као начин упознавања и испуњавања воље Божије“ „Значај исихазма за Источно монаштво“ „Монаштво и манастири у земљама у којима не постоји традиција православног монаштва“ Сабор и овога пута потврђује свој међуцрквени карактер, те ће поред предавача из Српске Православне Цркве, своје радове представити и гости из Гватемале, Аргентине, Велике Британије, Русије, Грчке, Румуније и Северне Македоније. Овогодишњем Светопрохорском монашком сабрању присуствоваће око стотину...
У суботу, 19. октобра 2024. године, отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, који ће трајати до 27. октобра. Хиландар је, као и претходних година, излагач на сајму. Сајамској публици ћемо посебно представити нова издања: „Пролеће душа – Тумачење Великог поста“, јеромонаха Макарија Симонопетритског, „Света Гора међу народима“, аутора Грејема Спика и „Хиландарски молитвослов“. Овај широко познати и многима омиљени „Хиландарски молитвеник“ одише благодатним исихастичким духом. У новом издању обогаћен је, између осталог, молитвама: Св. Нектарија Егинског, Св. Григорија Паламе, Св. Исака Сирина, Св. Стефана Првовенчаног, Св. Николаја Жичког и Охридског, Св. Оца Јустина Ћелијског, Св. Саве. О новим хиландарским издањима у интервјуу за Радио „Слово љубве“ говорио је представник Задужбине Драган Јовановић. http://www.hilandar.org/wp-content/uploads/2024/10/Dragan-Jovanovic-intervju.mp3 Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара налази се у Хали 4. Радно време: од 10.00 до 20.00 часова. Добро...
