13.01.2024.
Светогорски манастири, током своје, преко хиљаду година међусобно испреплетане историје, пролазили су кроз успоне и падове, помажући се међусобно а понекад и долазили у сукобе због поседа и статуса. Манастире Каракал и Хиландар везује личност Светог Саве Српског који је у одсутном тренутку помогао Каракалу да опстане, откупивши манастирске дугове. Пројављујући ову древну везу, на позив игумана Светог манастира Каракала архимандрита Филотеја, хиландарски игуман архимандрит Методије, началствовао је панигиром ове свештене обитељи. Поред храмовне славе – Петровдана, манастир празнује и Преподобномученика Гедеона Каракалског (празнује се 30.12. по старом календару). У Каракалу се налази део моштију Преподобномученика Гедеона, који је у њему и замонашен. Мученички је пострадао исповедивши веру Христову, 1818. године у месту Турнову у Тракији. У својој беседи добродошлице игуману хиландарском, архимандрит Филотеј је навео део житија Светог Саве које је написао Свети владика Николај, у коме се описује догађај када је Свети Сава помогао братији њиховог манастира. Изразио је дубоку захвалност и потврдио да ће се сећање на ово доброчинство заувек помињати у Светом манастиру Каракалу. СЛОВО ДОБРОДОШЛИЦЕ АРХИМАНДРИТУ МЕТОДИЈУ ИГУМАНУ СВЕШТЕНОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА Поводом славе Преподобномученика Гедеона Каракалског Свети Игумане дичног и часног, свештеног, светогорског, великог Манастира Хиландара, који је похвала православне вере, Српске земље и народа, господине Методије. Желимо Вам добродошлицу и са највећом радошћу дочекујемо Вас у овом, такође светогорском, Свештеном манастиру Каракалу. Топло Вам благодаримо, Свети Игумане, јер сте радо прихватили наш смирени позив да началствујете на званичној слави Свеславног Преподобномученика Гедеона Каракалског, који је похвала овог Свештеног Манастира и братства, које светло слави свештени спомен овог Мученика, као своју другу славу. Обавештавамо Вас, иако Ви то знате, да наш Свештени манастир Каракал...
07.01.2024.
Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја, Тебје клањатисја, Солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти Востока, Господи, слава тебје! Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава...
06.01.2024.
Поштовани посетиоци наших интернет страница, Желимо вам радостан празник Рођења Господа Исуса Христа, као и благословено наступајуће лето Господње 2024. У предвечерје рођења Сунца Правде и јединог Обновитеља целе васељене, захваљујемо вам се на љубави, бризи и подршци. (илустрација: Рођење Христово, детаљ, Диптих краља Милутина, венецијански рад, око 1300, изложбени део хиландарске...
22.12.2023.
Годишњу награду Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године за научни рад из области архивистике и историје додељена је др Срђану Пириватрићу, др Смиљи Марјановић Душанић и др Даници Поповић, уредницима тематског зборника „Свети краљ Милутин: владар на раскршћу светова” у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Жири за доделу награде био је у следећем саставу: Др Мира Радојевић, дописни члан и управник Архива САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института. Образложење за доделу награде прочитала је председница жирија, проф. др Мира Радојевић, која је и уручила награде добитницима. Књигу можете купити онлајн на Ананас...
20.12.2023.
Свештена општина Свете Горе позвала је грчку владу да се уздржи од доношења закона о истополним браковима и усвајању деце од стране истополних парова. У понедељак 18. децембра 2023. године, издала је саопштење у вези са намером владе да донесе овакав закон, који је у супротности са јеванђељским системом вредности. Прочитајте комплетно саопштење у наставку: После недавних расправа у вези са предлогом грчке владе да се легализују бракови истополних парова и њихово потенцијално усвајање деце, наша Свештена општина изражава дубоку забринутост коју имају сви светогорски оци. Света Гора, место молитве и подвизавања, усрдно се моли за све људе, као иконе Божије. Ипак, изражавамо дубоку забринутост и жаљење у вези са предложеним законским одредбама. Овим саопштењем желимо да нагласимо да је за нас неприхватљив сваки облик брака или усвојењa који је у супротности са јеванђељским учењима и вековним предањима нашег благочестивог народа, посебно у погледу светости традиционалне породице. Искрено апелујемо на грчку владу да преиспита најављени закон, јер се супротставља јеванђелским учењима. Молимо се Пресветој Богородици, покровитељки наше отаџбине и Свете Горе, за Њено заштупништво код Господа нашег Исуса Христа, да све приведе покајању и животу у складу са божанском светлошћу Јеванђеља и Његовог учења Сви представници и настојатељи присутни на заједничком сабрању двадесет свештених...
20.12.2023.
Друго издање књиге “Додир”, које је објављено са благословом Сабора стараца Манастира Хиландара, од недавно је у продаји. Књигу „Додир“, хиландарског монаха Теодосија, можете наћи у следећим књижарама: Задужбина Светог манастира Хиландара, Милована Глишића 1а, Сењак, Београд Продавницама СПЦ у Београду Делфи Службени Гласник Библос, Риге од Фере 2, Београд Алиса у земљи књига, Трг Јована Цвијића 12б, Лозница Ризница, Тржни центар Видовић, Јеврејска бб, Бања Лука Доступна је и за поручивање преко интернета: delfi.rs biblos.rs spcprodavnica.rs „…Отуда писац-монах, Отац Теодосије Хиландарац, рекло би се са зачуђујућом лакоћом исписа странице својих ДОДИРА, спајајући своја два живота, који се у Светогорском брују вертикално узвисују. Радоснотворна туга неометено путује и секуларним и манастирским ноћима и данима. Она је Теодосијево узглавље меко, његова бројаница, његов врт у коме све исприповедано живи, болује и радује се. Ни монах ни писац нису нашли мир, већ препознав жуђено-болну тачку ослонца, путују светом, који је смештен у простор између неба и земље, српски ХИЛАНДАР. Благо онима који повероваше а не видеше.“ Академик Светислав Божић (из Предговора)...
