21.02.2024.
Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање деце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.02.2024. следећом објавом: Свети манастир Григоријат У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ „Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи, наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату. „Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука. Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили. Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод. Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство. Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“. Видели смо и...
21.02.2024.
Комисија за Хиландар на седници у Министарству културе размотрила је и усвојила извештај о реализованим радовима и активностима у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар за 2023. годину, као и Програм рада и финансијског плана за 2024. годину. На састанку је констатовано да су током 2023. године реализовани планирани радови на објектима који су изгoрели 2004. године, те да су грађевински радови на објекту Дохије завршени, док је у објекту Игуменарије завршена статичка санација и наставља се са грађевинским радовима. Заменик председника Комисије за Хиландар и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, који је председавао данашњом седницом, након разматрања досадашњих радова, констатовао је да ће закључно са овом годином бити завршени грађевинско-занатски радови на објектима који су страдали у пожару и да ће бити обновљени након две деценије, уз озбиљан рад и уз подршку и помоћ државе. Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић представљајући досадашње радове на обнови Светог манастира Хиландар током 2023. године, прецизирао је да су довршени сви груби грађевински радови на објекту Дохије, као и да је конак Дохије у завршној фази занатских радова и опремања. На састанку је предочено да се на објекту Игуменарије настављају груби грађевински радови узимајући у обзир специфичност објеката, односно чињеницу да је то грађевина у којој је дошло до пожара, а обављају се и сложени радови на параклисима Светог Саве и Светог Димитрија који су такође страдали у пожару. Поред радова на обнови делова манастирског комплекса страдалих у пожару 2004. године, упоредо се наставило са радовима на унапређењу и изградњи инфраструктуре манастира, односно путне, водоводне и канализационе инфраструктуре, противпожарне заштите, грејања, као и изградњи соларног...
19.02.2024.
На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару. Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године. Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено. Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском...
16.02.2024.
Уважени јапански професор историје уметности на Окајама универзитету у Јапану, византолог и велики пријатељ Србије, Сава Сузуки Мичитака, упокојио се у 73. години, на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2024. године. Рођен је 18. октобра 1950. Крстио се у Хиландару и добио име Сава. На званичној страници Универзитета Окајама, на ком је предавао историју уметности и српски језик, пише његово име – Мичитака Сава Сузуки. Проучавао је, између осталог, средњовековни иконопис и фрескопис. Седамдесетих година је први пут дошао у Београд, говорио је: – За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа. Када сам први пут крочио на тло Европе, из Јапана сам дошао бродом, па возом. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А онда сам дошао у Србију и открио да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела.“ Крштење у Хиландару Постао је православни хришћанин пре 20 година у Светој царској српској лаври Хиландару и добио име по његовом ктитору, Светом Сави. Ово је био његов први долазак у српску светогорску светињу. – На Хиландар нисам отишао са планом да се крстим. Али док сам тамо боравио, пожелео сам да то урадим – присећа се Мићитака Сузуки. – Мислио сам да нисам спреман, јер нисам знао молитве, ни да се правилно прекрстим. Ђакон ми је рекао: „Вера у Бога је довољна. Све остало ћеш научити“. На поклон је донео монографију „Хиландар“ Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића коју је превео на јапански језик....
13.02.2024.
У Хиландару је 12. фебруара 2024. одржана годишња седница Председништва Хиландарског лекарског друштва. Седници су присуствовали председник Друштва, проф. др Радисав Шћепановић, чланови Председништва, монах Теодосије Хиландарац, др Веселин Лукић, др Љупчо Манговски, др Предраг Савић и директор Задужбине Хиландара г. Миливој Ранђић. Анализирани су и усвојени извештаји о раду Друштва у протеклој години, као и план рада за 2024. годину. Закључено је да је Хиландарско лекарско друштво успешно наставља своју мисију на пружању здравствене заштите хиландарском братству и свима који у њему...
13.02.2024.
На празник Света Три Јерарха, 12. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије и Високопреподобни архимандрит Методије посетили су Врањску Бању. Повод ове посете био је обилазак „Хиландарског кутка“ у огранку Библиотеке „Бора Станковић“ у Врањској Бањи, који је формиран 2021. године. Игуман Методије је званично уручио вредан поклон библиотеци у књигама. Ово је други пут да Свети манастир Хиландар дарује ову библиотеку. Хиландарска збирка у Врањској Бањи употпуњена је са 529 књига из издавачке продукције Задужбине Хиландара. Новом донацијом хиландарских књига у Врањској Бањи наставља се плодна сарадња и потврђује духовна, културна и просветна улога хиландарске светиње у српском народу. Председник градске Општине Врањска Бања, господин Драган Сентић и директор библиотеке Зоран Најдић су се захвалили манастиру Хиландару на дарованим књигама које ће много значити члановима одељења библиотеке као и мештанима Врањске Бање. Председник Општине уприличио је пријем за архимандрита Методија и Епископа врањског г. Пахомија у општини Врањска Бања и упознао их са даљим плановима развоја општине. У обиласку Врањске Бање обишли су храм Св. пророка Илије. Инфо:...
