У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће. О. Атанасије је написао једно писмо хиландарским старцима, где им је пренео расположење Светогораца. Тако је и он умногоме утицао да се и у Хиландару врло брзо донесе одлука о преласку на древни поредак општежића – на дан Преподобне Ангелине српске (30.7/12.8.). Устоличење новоизабраног игумана о. Пајсија било је исте године за Покров Пресвете Богородице (1/14. 10.) На архивској фотографији снимљеној тог дана је о. Атанасије који је служио Свету Литургију, док је са десне стране представник Велике Лавре који предаје игуману Пајсију игумански жезал и представници Свештене Општине.
Након пожара 2004. г. тадашњи умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије је, ради подршке хиландарском братству, те године после Васкрса, боравио неколико седмица у Хиландару, учествујући на свакодневним богослужењима и чак и на неким послушањима, као што је косидба у маслињаку о којој сведоче фотографије тадашњег монаха Доситеја Хиландарца, настале 29. априла 2004. године. Боравак у Грчкој и на Светој Гори је искористио да, од великог броја својих пријатеља које је тамо имао, прикупи и прилоге, како за обнову Хиландара, тако и за помоћ пострадалим косовскометохијским светињама пострадалим у мартовском погрому исте године.
Хиландарско братство се непрекидно моли за покој његове душе, уједно верујући да су добили још једног молитвеног заступника пред Престолом Господњим.
