Представници светогорских манастира и оци који сте дошли из свих православних крајева, драга браћо, ове године наш манастир слави 825 година од свог оснивања и ево цела година је била посвећена прослави тог јубилеја, а као најлепши украс тог славља била је ова наша слава Ваведење Пресвете Богородице.
Началствовао је наш сабрат, владика Доситеј који је 20 година провео у манастиру Хиландару и имали смо велику духовну радост што је рукоположио у чин јерођакона нашег сабрата оца Партенија.
Нећу вас дуго задржавати, сви смо уморни, само да захвалим владики, ево то му је прва архијерејска Литургија овде у Хиландару на Светој Гори. Надамо се да ће нам поново долазити и да га замолимо да Свјатејшем Патријарху Порфирију пренесе благодарност што је баш њега послао на данашњи дан.
Игуман Јефрем
Ваше Преосвештенство, Високопреподобни игумане, ваша екселенцијо господине амбасадоре, господине директоре полиције, љубљени оци и представници манастира и остали поклоници који сте дошли овде.
Десетине година, као што је геронда рекао, долазимо на овај панигир. Као што други манастири имају бденија и славе овај Богородичин празник Ваведења, наша два манастира имају једну посебну историјску везу која нас веже дуго времена.
На овај празник, чији је значај велики зато што је Богородица са три године ушла у Светињу над Светињама и у њему видимо како је Свети Дух учинио Богородицу сасудом изабраним да се у њој оваплоти Син Божији. То су велике поруке, посебно за нас монахе, колико је велика ствар чистота. Колико је важна ствар нашег васпитања у духовном животу у Христу, и као што каже Св. Григорије Палама, Богородица се учила од Архангела Гаврила. У суштини Архангел Гаврил је био старац Богородице који ју је научио умној молитви и исихастичком животу. Зато су то посебне поруке за нас монахе. И да ми можемо на тај начин да примимо благодат и да пристанемо да будемо примаоци Божије благодати.
Геронда, као што сам рекао, наша два манастира за празнике Ваведења и Благовести, увек се изнова подсећају на наше духовне везе. И да се сетимо, као што су наши претходници дали ово парче земље Хиландару, и данас Срби после Свете Земље имају Хиландар.
Пресвета Богородица да нам помогне и да нам да благодат. У манастиру Хиландару Богородица се налази на месту и владике и игумана и она је централна личност у манастиру. Као што се Богородица Тројеручица у цркви налази на игуманском и епископском трону, овде у трпезарији Богородица такође седи на престолу да нам покаже да је она игуманија и да она управља манастиром.
Ваше Преосвештенство, да се молите да нам помогне Богородица, да издржимо на нашем путу и да њеним молитвама заиста имамо чисто срце.
Владика Доситеј
Високопреподобни оче Јефреме и високопреподобни оче Методије, ваша екселенцијо, драги гости, часни оци Свете Горе Атонске, драги гости ове свештене обитељи, најпре бих желео да искажем радост јер ми је припала велика част да по благослову Свјатејшег Патријарха Вартоломеја и Свјатејшег Патријарха српског кир Порфирија, данас будем овде са вама и узмем учешће у овом великом празнику и торжеству у част Пресвете Богородице и њеног славног увођења у храм.
Високопреподобни оче Јефреме, игумане славног манастира Ватопеда, у којем наш богоносни отац Сава, док је био ваш сабрат, дочека и загрли оца свог телесног и духовног, родоначалника отачаства нашег, Светог Симеона. Овај благословени сусрет оца и сина у вашој светој обитељи определио је даљи ток историје и српске цркве и српског народа. У свештеном загрљају Св. Саве и Св. Симеона и даље су братском љубављу сједињена наша два света манастира.
Свештени саборе отаца светогорских сабраних овде у Лаври хиландарској из свих обитељи, скитова, испосница и келија ове Богом изабране Горе Атонске да празнујемо и узносимо химне и похвале Оној која је род људски на небо узнела.
Нигде се широм васељене не прослављају празници посвећени Пресветој Богомајци тако свечано и са таквом духовном радошћу као овде на Светој Гори. И нигде се њено присуство не осећа тако јасно, њена заштита и покровитељство тако снажно, као овде у Њеном врту. Нема ни једног кутка на овој гори који Она није походила, нема келије у коју она није залазила, нема манастира у којем она није присутна оком своје чудотворне иконе.
Када је Св. Сава подизао Хиландар посветио га је Пресветој Богородици, Ваведењу, празнику увођења Пресвете Богородице у храм и изабравши баш овај Богородичин празник, први архиепископ и учитељ српски желео је да нас поучи и да нам покаже дубљи смисао овог великог празника за спасење рода људског а самим тим и да нас приведе узвишеној тајни личности Пресвете Богородице, коју од детета заволи и као мајци се приљуби.
Света Гора је кошница Пресвете Богородице, из те кошнице некада рој пређе и у друге крајеве да и тамо медоноси светогорским подвигом и молитвом и да и други крајеви и континенти осете радост Исусове Молитве. Тако је у 14. веку Св. Григорије Синаит са својим ученицима, пошавши са Свете Горе, пренео широм Балкана предање умне молитве. У 18. веку Св. Пајсије Величковски прешао је са својим ученицима са Атоса у Молдавију, у манастир Њамц и запалио пламен исихастичке молитве међу Румунима и Русима. У 20. веку њихов подвиг поновили су Св. Старац Софроније Сахаров у Енглеској и блажени старац Јефрем Филотејски и Аризонски на америчком континенту, ученик Светог исихасте Јосифа. Благословом Пресвете Богородице, један од последњих послушника светог исихасте био је и Србин Бранко, потоњи Георгије Витковић чији су скромни почеци били у обитељи хиландарској, који је старца заједно са својим ученицима пред смрт неговао, а старац га је учио умној молитви.
И ја као Хиландарац из ове светоимените Горе, осећам своју дужност и духовну обавезу пред Богом, Пресветом Игуманијом светогорском, Светим Савом и преподобним оцима нашим атонским, да и сада као епископ који у свету носи своје служење Цркви Христовој, проповедам и животом и речју ово узвишено учење свештеног трезвеноумља које нам у духовно наслеђе предадоше оци наши. Верујем да је мисија Свете Горе данас, да квасцем безмолвија и исихастичке молитве, укисели целу васељену и исток и запад и север и југ.
Благодаран сам Пресветој Богородици што ме је удостојила да данас служим први пут као архијереј на њен празник у Светој царској лаври. Опростите ми, али налазећи се у родној обитељи међу оцима и браћом својој не могу а да се не присетим свих доброчинстава Пресвете Матере Божије према мени недостојном. Овде у Хиландару на њен празник Рождества примио сам монашки постриг и постао сам монах Доситеј. Ја бих рекао, засађен сам у ову благословену земљу у градини Пресвете Богородице. Можда због својих слабости и нисам израстао у најмириснији крин њеног врта, али хвала свим оцима и братији који су моју духовну стабљику духовно заливали и неговали молитвом, поукама и сузама. Вашим трудом и подвигом, иако најмањи од браће своје, узрастох и достигох да ме приведете братијо хиландарска на служење најсветијој Православној Цркви коју на крајеугаоном камену Христу утемељи богоносни отац наш Сава у роду нашем православном. Иако сам по вољи Божијој пресађен у земљу нашег отачаства да као епископ послужим Српској Цркви, моји духовни корени су дубоко усађени у ову благословену светогорску земљу. На празник увођења Пречисте Владичице Богородице и ја сам, у хиландарском католикону, уведен у Светињу над Светињама и узведен руком блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина у свештени чин.
Желео бих да изразим своју захвалност и свим светогорским братствима у манастирима, скитовима и келијама на братској љубави и подршци коју сте ми указивали као хиландарском сабрату. Благодарим вам оци Светогорци на заједничким Литургијама, на духовним саветима и поукама, молитвама и трпезама, којима сте увек сведочили и сведочите, да смо једна велика светогорска породица.
Још једном вам преносим поздраве благослове и молитве Свјатејшег Патријарха српског Порфирија. Нека би молитвама Пресвете Игуманије светогорске и свих преподобних отаца наших атонских ова Гора и у векове векова била најсветији олтар православља, неосвојива тврђава подвига и највернији чувар догмата вере православне. Амин.