Игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије саслуживао је 8. септембра 2024. године у Саборном храму Светог Саве у Београду на Светој архијерејској Литургији и свечаном чину хиротоније изабраног и нареченог Високодостојног архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је Светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније.
Његовој Светости Патријарху саслуживали су Високопреосвећена господа митрополити: жички Јустин, браничевски Игњатије, банатски Никанор, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније; као и Преосвећена господа Епископи: пакрачки и славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, западноевропски Јустин, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Нектарије, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, јенопољски Никон и умировљени канадски Георгије.
На торжественој Литургији у заветном храму српског народа, Његовој Светости Патријарху саслуживали су и: Високопреподобни архимандрити Пајсије, изабрани Епископ диоклијски; Серафим, изабрани Епископ костајнички; Методије, игуман хиландарски; Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Јаков из манастира Жиче; Сава, секретар Митрополита жичког; Симеон, игуман манастира Доње Бишње; Козма, игуман буковски; Нектарије, игуман манастира Папраће; архимандрит Евстатије; као и протосинђели Теоктист, игуман сопоћански; Гаврило из манастира Ђурђевих Ступова; Мардарије, игуман погановски; и Рафаило, игуман подмаински.
Саслуживали су и протојереји-ставрофори: Слободан Марковић, Димитар Луковић, Владимир Вукашиновић и Далибор Милаковић; протојереји Михаило Чиквин из Пољске Православне Цркве, Радоја Сандо, Никола Пејовић, Александар Бојовић, Ђорђе Лазаревић, Предраг Шћепановић, Владе Капларевић, Дејан Трипковић, Арсеније Арсенијевић, Сава Шмигић, Вукман Петровић, Далибор Милаковић и Александар Бојовић; јеромонаси Никон из Румуније, Павле, Сергије и Нектарије Дечанац; протојереји Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; Зоран Ранковић, декан Православног богословског факулета у Београду; Петар Савчик и Павел Бобек из Словачке; Михаило Чиквин из Пољске; јереји Петар Сорока, Мирољуб Попадић, Иван Радовановић, Дејан Марковић, Иван Пауновић и Бојан Чоловић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакон Ђорђе Петровић.
Свечаном чину хиротоније присуствовали су г. Никола Селаковић, министар културе; генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; као и представници културног, политичког и јавног живота престонице.
Упућујући очинску поуку новом архијереју Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије истакао је:
„Драга браћо архијереји, изволи се Духом Светим и нама да изаберемо архимандрита студеничког Тихона и хиротонишемо га за Епископа моравичког. Браћо и сестре, Епископ је ἐν τόπῳ καὶ τύπῳ Χριστοῦ, како каже Свети Игнатије Богоносац, а то значи на месту и по образу Христовом. Једноставним речима то значи да је Епископ онај који врши службу Христову и зато треба да има ум Христов, реч Христову, дела Христова. Зато у Епископу не треба да постоји ништа његово појединачно, индивидуалистичко, што је управо супротно духу модерног човека. У Цркви је да врши службу Христову, да Христом мисли, да Христом гледа, да Христом слуша, да Христом говори, да Христом куца његово срце, а то је опет једноставна ствар: да му све буде Јеванђеље, да све буде измерено и одмерено, оцењено и процењено речју Христовом, речју Јеванђеља. Драги владико, пуноћа наше Цркве јесте управо то да Ваша служба буде служба Христом, а то значи да Христос буде алфа и омега, узрок и циљ, да буде мера свега онога што треба да буде Ваша служба. Из тога разлога, ја Вам у име Сабора дајем овај жезал да напасаш поверено ти стадо Христово, послушнима да буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне да упућујеш, карањем и добрим васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем. Достојан!“
Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон је, између осталог, рекао:
„Ваша Светости, догађало се да Свети Архијерејски Сабор бира за Ваше викаре младе и перспективне људе који ће, под Вашим старањем, пројављивати своје дарове и стицати искуство за своју будућу службу. Овог пролећа мојим избором, десило се нешто донекле необично. Сабор је за Вашег викара изабрао старца. При овоме не мислим на своје године, већ на време бављења студеничком светињом, њеним потребама и њеним братством. Проведох у манастиру двадесет осам година. Свакако да сам кроз тешкоће за светињу донекле и огрубео. Зато сам себе назвао старцем. Нисам тиме мислио на неке стечене способности расуђивања, мада ни овај аспект није сасвим искључен. Не знам како ће моје служење изгледати, али имам одређено искуство у многим начинима бриге за кућу, за светињу. Морам да будем искрен и да признам – превише сам огрубео да бих могао показати усхићење. На уму су ми стихови Шестопсалмија које читамо на јутарњој служби, а који гласе: „Ја сам на ударце спреман и бол је мој свагда преда мном.“ Ако ће моје служење подразумевати да се трпи и истрајава за корист Цркве, осмелићу се да кажем: Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи Вашој“.
Извор и фото: spc.rs
