Поздравно слово
Манастир и сликар су нераскидиво повезани у српској духовној и културној историји. Манастири су васпитавали српске сликаре, омогућили им да своје племените дарове умноже и завештају будућим поколењима. Стари српски зографи узвратили су украшавајући манастире предивним делима свештене уметности преко којих су подучавали људе домостроју спасења. Њихова ремек-дела данас најбоље говоре о времену када су манастири обасјавали и образовали српски народ, о времену његовог духовног и културног полета, када су наши прародитељи вредновали врлине и предузетништво, поредак и милосрђе.
Ова монографија сведочи о свези савремених српских сликара са манастиром који је јединствени символ српске духовности и културе. Наше уметнике покренула је вест и слика разореног Хиландара после великог пожара 2004. године. Они су организовано и савесно приложили свој таленат у Обнову Хиландара и при томе открили свезу целог нашег поколења са светогорском српском светињом.
Мотиви који су подстакли доброчинство српских сликара не одвајају их од разлога који су десетине хиљада других људи навели да одвоје своје време, труд или иметак за угрожену светињу. Расуђујући о доброчинству не бисмо погрешили када бисмо подстицај приписали солидарности или саосећајности. Међутим, уметничка дела надахнута Хиландаром и дарована за његову Обнову откривају нам посебну, саборно доживљену, тајну у срцу сваког приложника. Дубоко противљење страшном призору разореног Хиландара, крајеугаоног камена нашег идентитета, побуђује символични отпор нашем даљем пропадању. И као што природне, па и друштвене, стихије намећу наизглед неминовност нестанка, тако богочежњиво срце тражи светлост живота и одржања. Као што ће се Хиландар обновити, нараста нада да ће узрасти и Србија. Због тога истрајава подршка Обнови Хиландара у време упитних вредности и наметнутих криза. Зато ова уметничка дела не сликају разорени манастир, нити оплакују његову нарушену лепоту. Без обзира на стил и сензибилитет, без обзира на облик или начин њиховог изражавања савремени сликари Хиландар виде очима његовог вечног смисла. Иако ове слике нису дела свештене уметности њих подједнако инспирише представа Хиландара онаквог какав је заветован у вечности, када историја и њени догађаји протекну.
Немамо могућности да се овде захвалимо поименице свакоме од сликара-приложника, као што немамо могућности да лично заблагодаримо великом мноштву брижних дародаваца Обнове Хиландара. Њихов труд и жртва биће сасвим сигурно забележени у диптиху наше свештене историје, у поменику Светог Саве и Симеона Мироточивог, вековима брижљиво вођеној књизи пожртвовања коју Свети ктитори свесрпске земље чувају пред престолом Цара Славе.
Нашим благословом нека буде забележено да савремени сликари не заостају за својим ликовним претечама, не само лепотом израза њихове уметности, него карактерним и пожртвованим духом који дарују како Хиландару тако и свом љубљеном народу и отаџбини. Учествујући у подизању светиње одбијају дух порицања и самопорицања српског народа и благосиљају свет светлошћу и љубављу за вечним вредностима на којима смо изградили себе.
Са благословом трудољубивом покретачу овог саборног подвига, господину Рајку Каришићу, и сваком уметнику-приложнику, да свој пут наставе у миру, радости, с вером у Бога, и са молитвом за вечни покој и рајско насеље душама оних међу њима, који су сада у наручју Господњем
Игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара
Високопреподобни архимандрит Методије