Београд – Две године након великог пожара који је погодио Свети манастиру Хиландар 4. марта 2004. године, у оквиру сталних активности на обавештавању јавности о току Обнове Хиландара, као и представљању свих посебности које одликују овај подухват, Задужбина Светог манастира Хиландара, као један од носиоца Обнове , представља Изјаву о току Обнове Хиландара у времену од 4. марта 2004. до 4. марта 2006. године:
Велики пожар који је погодио Свету српску царску лавру Хиландар, 4. марта 2004. године, поставио је велики изазов пред манастирско братство, али и пред све који деле бригу за очување наше светогорске светиње. У пожару је настрадала целa
северна половина манастира. У пламену је нестало градитељско, уметничко и културно наслеђе које је настајало од краја 16. до средине 19. века.
Од тренутка пожара до данас, када смо на прагу нове радне сезоне 2006. године, активности у Светом манастиру Хиландару су прешле пут од хитних радова до ситематски вођење обнове манастира у најширем смислу. Пожар је уништио или у знатној мери оштетио, 5761м2 од 10500 м2 корисне површине или 54,87% манастирског комплекса и тако непосредно угрозио нормалан живот у њему. Ради превазилажења великих проблема са којима се манастирско братство суочило, имајући у виду и забриност најшире јавности за судбину Хиландара, покренут је и спроведен велики број активности на различитим нивоима.
До јуна 2005. активности у Светом манастиру Хиландару одвијале су се у складу са закључцима које је управа Светог манастира Хиландара донела у циљу отклањања опасности, успостављања нормалног живота манастира, најхитнијих мера заштите наслеђа и обезбеђивања услова за планирање и остваривање обнове. Од јуна 2005. године обнова Светог манастира Хиландара одвија се у складу са основним документом под називом “ Програм обнове Свете српске царске лавре Хиландара после пожара од 20. фебруара / 4. марта 2004. године“, који је усвојио Свештени сабор манастира као његово највише управно тело.
Због веома разуђене структуре пројеката који се одвијају у Светом манастиру Хиландару, у распону од грубих грађевинских радова, преко успостављана сложеног ланца подршке радовима у посебним условима рада на Светој Гори, посредовања и координације између свих субјеката који су укључени у подухват, па све до дигитализације и рашчитавања средњовековних рукописних повеља, све главне активности вам представљамо редом у прилогу који садржи списак активности са додатним приказом шест већих и значајнијих пројеката, како би макар делимично представили сложеност подухвата Обнове Хиландара.
Овом приликом вам представљамо основне податке о активностима које су као носиоци Обнове Хиландара, (као такви дефинисани Програмом Обнове Хиландара), спровели Света српска царска лавра Хиландар, Задужбина Светог манастира Хиландара и Стручни савет за обнову. Подухвати се могу условно поделити на три главне групе:
1. Нормализација живота у манастиру, оспособљавање инфраструктуре, организација функционалног градилишта и омогућавање техничких предуслова за Обнову
2. Пројектовање, извођење и надзор у реконструкцији непокретног хиландарског наслеђа, односно, обнова и заштита јединствене градитељске баштине Хиландара.
3. Заштита и обнова покретног наслеђа Хиландара, духовне, културне и уметничке баштине, као и њихово ваљано представљање стручној и широкој јавности.
Првом групом активности омогућена је основна инфраструктура – вода, грејање, електрична енергија, телефонске везе и сл. Нека од решења су краткорочног карактера и биће трајно уређена у каснијим фазама Обнове. Преуређени су делови конака који нису оштећени како би преузели функцију уништених објеката, све рушевине су рашчишћене и осигуране. Изграђени су и преуређени капацитети за смештај радника, радионица и магацина. Набављен је део опреме и механизације неопходних за радове.
Другом групом активности успостављено је стручно руковођење целокупним подухватом, пројектовање, извођење и надзор радова. Успостављена је сарадња са свим значајним субјектима, дефинисани су принципи администрирања средствима и пракса обавештавања јавности о току Обнове. Предузет је и низ конзерваторско – рестаураторских радова.
Трећа група активности је посвећена заштити, обнови и представљању богате хиландарске ризнице и целокупне уметничке и духовне баштине манастира. Први пројекти обрађују непроценљиво средњовековно рукописно наслеђе.
У процесу Обнове Хиландара успостављена је веома добра стручна сарадња са Министарством културе Републике. Србије, Републичким заводом за заштиту споменика и Народном библиотеком Србије.
Посебно треба нагласити сарадњу са грчким Заводом за заштиту светогорског наслеђа (Ке.Д.А.К.) који је испред Јелинске Републике задужен за надгледање и одобравање свих пројеката на територији Свете Горе. Задужбина Светог манастира Хиландара је посебну пажњу посветила утврђивању правног положаја Светог манастира Хиландара и Свете Горе у Јелинској Републици и у намери да домаћој јавности представи правни оквир у коме се одвија Обнова, приређен је текст на ову тему који је објављен у Гласнику Обнове бр.2 (који је доступан и на интернету на адреси http://www.hilandar.org/pdf/pdfbilteni/biltenobnovehilandarasrbr2.pdf) . Подухват, који је почео као сагледавање практичног проблема, сада прераста у пројекат који се покреће у циљу сагледавања јединственог места које у савременом друштву заузима ова ризница духовног живота и културних вредности универзалног карактера.
Подршку Обнови Хиландара су пружиле и пружају владе Јелинске Републике и Републике Србије, Свештена општина Свете Горе, Српска православна црква, многобројне институције и установе, предузећа и велики број појединаца који се својим донацијама и прилозима несебично одазвали апелима за помоћ.
Пројекти у 2006. години
У периоду који је пред нама, пре свега радној сезони 2006., биће настављени радови на Конаку из 1814. До краја године планиран је завршетак обнове ове прве грађевине унутар самог манастирског комплекса, чиме ће отпочети враћање препознатљивог лика манастирског утврђења.
Биће настављени радови на комплексу Сенара, односно на објектима Штала и Хатларница који би требало да се буду завршени до лета 2006.
У плану је и израда студије, главног пројекта, а уз одговарајућа материјална средства и почетак радова на реконструкцији највећег изгорелог објекта, Конака из 1816-21. Обнова овог објекта допринеће функционалном животу манастира и омогућити растерећење јужног дела комплекса у циљу равномерног распореда свих целина манастирског живота: смештаја административног и економског управљања, гостинског дела, проширења простора за монахе и решавања питања неколико значајних и јединствених манастирских збирки покретног наслеђа.
Током 2006. биће израђен и пројекат поправке и изградње хиландарске луке (арсане) на ближој источној страни, која је оштећена у невремену пре неколико година и која представља лепши и економичнији приступ Хиландару. Остваривање овог пројекта, иако хитно у много чему, вероватно ће морати да сачека наредну годину и обезбеђивање додатних средстава.
Програмом обнове предвиђене су и активности на решавању старих и раније нерешених проблема градитељске баштине у оном делу комплекса који није горео у разорном пожару 2004. У току пролећа завршиће се истраживање темеља бедемског зида Трпезарије Светог краља Милутина, али и саме саборне цркве Светог манастира Хиландара. Озбиљни проблеми са подземним водама проузроковали су улегање тла и на појединим местима су се појавиле пукотине које прете да угрозе спољну припрату саборне цркве (задужбину Св. кнеза Лазара) и Трпезарију.
Први пројекат у оквиру активности на заштити, обнови и представљању покретног наслеђа Светог манастира Хиландара у виду дигитализације, рашчитавања и превода српских рукописних повеља биће реализован такође 2006. године. Надамо се да ће овај подухват имати свој значај за научну, али и ширу духовну и културну јавност и да ће захваљујући поновном откривању овог блага бити све израженије интересовање за подршку формирању дигиталног фонда хиландарске ризнице у Београду. Са своје стране Свети манастир Хиландар је одлучио да преко документационог центра отвори врата нашој јавности ка својој пребогатој ризници свештених и културних драгоцености. У 2006. центар ће почети са скромним радом као саставни део програмских активности Задужбине Светог манастира Хиландара.
Финансирање
На крају, неминовно је говорити и о средствима која треба да омогуће повратак Светог манастира Хиландара у пређашњу лепоту.
У периоду иза нас носиоцима обнове на располагању су била довољна средства. Република Србија је преко Министарства за културу подржала Обнову Хиландара са 2 милиона евра. Буџетска средства пружају велику потпору Обнови Хиландара јер уливају сигурност без које нема могућности планирања и ефикасности у раду.
У подршку Обнови укључили су се и многи други, од деце из предшколских установа и школа у Србији, преко колектива, предузећа и јавних установа и фирми. Свети манастир Хиландар са подједнаком благодарношћу поздравља и најмање прилоге који долазе из социјално најугроженијих слојева нашег народа, као што поздравља донације великих предузећа попут Нафтне индустрије Србије која је са 20 милиона динара највећи појединачни приложник за Обнову.
Сва средства са којима располажу носиоци Обнове реализују се у складу са утврђеном процедуром заснованом на вредностима и принципима који су примерени угледу који Свети манастир Хиландар баштини и чува вековима. Ово на првом месту подразумева наменску и економичну употребу средстава, али и јавност у раду и доступност информација.
Задужбина Светог манастира Хиландара на званичној интернет презентацији Обнове представља годишње и друге потребне финансијске извештаје упоредо са обавештењима и вестима о току активности на Обнови.
У наредном периоду, посебно у другој половини 2006. године, са отварањем нових активности и подухвата, повећаће се и потрошња средстава. Средства која су сада на располагању брзо ће бити утрошена и надамо се да ће у мери могућности Свети манастир Хиландар остати један од најзначајнијих духовних и културних приоритета за подршку у његовој обнови и одржању.