Београд – Представљање монографије одржана је 15. децембра 2016. године у 19 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. На промоцији су поред аутора говорили Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, академик Мирјана Живојиновић и проф. др Владимир Мако.
Крипта је била испуњена публиком, што због заинтересованости за ово капитално дело професора Ковачевића, што због превелике љубави према нашој Светој Лаври, одакле српски народ црпи свој идентитет.
Професор Мирко Ковачевић је пола века провео са браћом монасима, делећи са њима свакодневни живот и свакодневна искушења, а при том се, за све ове године бавио свеобухватним приказом манастира Хиландара у његовом укупном трајању, од најстаријих, претхришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора, која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота.Ово је дело које се бави научно-истраживачким радом, проучавајући, како време настанка сваког дела манастира: конака, цркава, параклиса, пиргова, келија, тако и њихов значај у одређеном периоду настанка. Аутор је обухватио својим животним делом, историју Свете Горе са најзнаменитијим манастирима и њиховим оснивачима на првих 100 страница књиге, док је осталих 500 страница посветио манастиру Хиландару. Дело садржи 900 фотографија које је професор начинио лично (изузев неколицине) и које говере свака на свој начин. Аутор је посебан печат оставио, на ово великом капиталном делу и пројекту, бавећи се пре свега архитектуром.
У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и сјајан водич за све оне који се тек упознају са Хиландаром.
Издање је помогла Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије. Књига се може купити у књижари Задужбине на Сењаку у Милована Глишића 1а од 8 до 16 сваког радног дана (тел:0117159141; [email protected])
Коришћен материјал: http://hramsvetogsave.rs/
У наставку доносимо извод из рецензије академика Гојка Суботића и приказ књиге који је написао архитекта Стевица Трипковић, дугогодишњи сарадник проф. Ковачевића у Хиландару.
Извод из рецензије академика Гојка Суботића:
Књига професора Ковачевића јединствена је по свеобухватном приказу манастира Хиландара. Монографија се при томе није ограничила на прошлост монашке заједнице у оквиру бедема. Хиландар је један од највећих манастира на Светој гори, са имањима која су у великој мери део његовог властелинства још од времена Светог Саве. На поседима расутим по Полуострву и око њега, посебно у околини Кареје, налазе се келије из разних епоха, са здањима и уметничким делима, која чине посебна поглавља у историји атонског монаштва. Прегледно и течно писана, живим језиком, са описима и богатим илустрацијама, књига професора Мирка Ковачевића би, приређена у мањем обиму, могла да буде и својеврстан водич, поуздан и драгоцен, посебно што садржи нова сазнања која је овај угледни стручњак стекао током двадесетогодишњег бављења манастиром Хиландаром.
Приказ књиге архитекте Стевице Трипковића:
СВЕТА ЦАРСКА СРПСКА ЛАВРА ХИЛАНДАР НА СВЕТОЈ ГОРИ АТОНСКОЈ –
АРХИТЕКТУРА И ДРУГА ДОБРА
Књига о првом миленијуму развоја градитељске баштине манастира Хиландара у издању Манастира Хиландара на Светој Гори и Задужбине манастира Хиландара у Београду, Београд 2016. године
Прошле године навршило се хиљаду година од најстаријег познатог писаног помена манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Књига Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добра професора др Мирка Ковачевића представља изузетан сажетак овог првог миленијума историје манастира, понајвише са аспекта његове градитељске баштине, али и кроз приказ духовног и уметничког блага које се у њему чува. Књига је такође значајна јер се после дужег времена појављује једна свеобухватна, комплексна и садржајна монографија о Хиландару, која у великој мери допуњује постојеће знање о манастиру. На преко шест стотина страница аутор излаже знање сакупљено током педесетогодишњег периода у коме се на разне начине бавио Хиландаром, од снимања и проучавања до рада на конзервацији и рестаурацији. Текст је праћен стотинама архитектонских цртежа и фотографија који читаоцу илуструју изложену фактографију и ауторове тезе.
Ковачевић започиње излагање описом историјског и просторног контекста Свете Горе и Хиландара. Сажет приказ стварања и карактера монашке државе помаже нам да схватимо околности у којима настају и развијају се светогорски манастири, њих двадесет, од којих је један и Хиландар. У кратким цртама представљени су појединачно сви манастири, као и шест важнијих скитова. После уводног путовања кроз време и простор Ковачевић прелази на детаљан и широк приказ самог манастира и великог броја његових објеката и поседа у ближем и даљем окружењу. Објекте у манастирском утврђењу приказује појединачно, анализира их у погледу настанка, карактеристика, места у оквиру целине и реконструкције процеса који су им дали коначни облик. Детаљно приказане и аргументима поткрепљене фазе изградње од најстаријих делова па до интервенција које су обликовале данашњи изглед објеката дају посебну вредност књизи. Поред архитектуре, за поједине објекте приказане су и фреске, иконе и други предмети од духовне, уметничке и историјске вредности које ови објекти садрже и који су за њих особени. Хиландар је још од времена Светог Саве стицао поседе како широм Свете Горе тако и ван њених граница, на којима су временом настајала здања која су обележила разне епохе хиландарске и светогорске историје. У посебним поглављима књиге представљене су ове грађевине, подељене по групама у објекте ужег и ширег окружења, објекте у Кареји, њеној околини и у остатку Свете Горе, као и објекте на поседима ван Свете Горе, а на грчком тлу.
У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и сјајан водич за све оне који се тек упознају са Хиландаром.
Стевица Трипковић