Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току
Хиландар – Главни радови на Обнови Хиландара се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака.
Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њој ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку.
Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године.
О ОБНОВИ ХИЛАНДАРА У ПРОТЕКЛИХ 10 ГОДИНА
Прошло је 10 година од великог пожара у манастиру Хиландару. Тада је ватрена стихија тешко оштетила више од половине манастирских здања која се налазе на северној страни. Укупна површина под објектима манастира је 4602 м2. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78%. Укупно корисне површине у објектима манастир је имао 10500 м2. Изгорело је 5761 м2 или 54.87%. Страдали су конаци и параклиси грађени од 16. до 19. века.
Након пожара, прве две године су спровођене мере на чишћењу и осигурању рушевина. Паралелно је започета израда планских докумената, пројеката и изградња неопходне пратеће инфраструктуре за смештај и спровођење обнове. Обнова изгорелог дела је започета 2006. године. Сви пројекти су усаглашени са Центром за заштиту светогорског наслеђа КЕДАК у Солуну као једином надлежном службом Републике Грчке за одобрење радова ове врсте на Светој Гори.
Програм Обнове и Општи план Обнове донети су 2005. године као кључни и основни документи за даљи рад. Они су усвојени од стране Свештеног сабора манастира који је преузео на челу са игуманом, у складу са грчким законима, руковођење радовима као и самим извођењем. Са тим циљем основана је Техничка служба, ангажовани су инжењери, мајстори и радници. Оперативно руковођење је поверено Задужбини Светог манастира Хиландара, фондацији основаној од стране манастира.
Као највећи донатор Влада Републике Србије, преко Министарства културе и информисања, опредељује годишња средства за Обнову Хиландару. Са циљем усвајања инвестиционих пројеката формирана је Комисија за Хиландар Владе Србије. Њоме председава министар културе а њу чине званичници министарства, епископ као представник СПЦ, представници институција који учествују у Обнови Хиландара, стручњаци и представници Светог манастира Хиландара и његове Задужбине из Београда.
До сада је Влада Србије донирала 8,5 милиона евра. Српска Православна Црква сакупила је 2 милиона евра и још 2 милиона је обезбеђено из других прилога и донација. Укупна процењена вредност Обнове је 22 милиона евра, од чега је 17 милиона потребно за део самог изгорелог дела. Садашњим темпом од 500.000 – 600.000 евра годишње биће потребно још најмање 5 година да се обнови пожаром оштећени северни део манастирског утврђења.
ВЕЋИ ПРОЈЕКТИ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА:
Реконструкција Радничког насеља (2004 – 2006)
Услед потребе за додатним смештајем и простором за рад реконструисани су и дограђени објекти који се налазе у близини манастирских зидина. У оквиру насеља су се нашле радионице са делом за смештај радника, нова пекара, реконструисани ватрогасни дом са архитектонским бироом, котларница са инсталацијама за грејање.
Портарница (2004-2005)
Ради хитне нормализације живота у манастиру стара Портарница уз североисточни зид манастира, на самом главном улазу, одмах након пожара је адаптирана у простор за гостопријемницу и књижару. Постојећи део објекта је реконструисан у потпуности, док је са задње стране, уз сам спољни зид манастира, дозидан простор привременог карактера за смештај чајне кухиње и мокрог чвора. Завршетком Хатларнице и пресељењем књижаре у Конак из 1814. овај простор се користи за канцеларију портара (пријемна служба за поклонике и пошту).
Комплекс за смештај гостију „Сенара“ (2005-2007)
Три објекта: Сенара, Штала и Хатларница, под јединственим називом комплекс „Сенара“ налазе се са северне стране Светог манастира. Објекти су зидани у првој половини 19. века као помоћна економска здања. Пре пожара је израђен пројекат реконструкције и пренамене ових објеката у простор за смештај гостију. Објекти имају укупну површину од нето 854 м2. Ситуација након пожара – губитак конака и немогућност функционалног живота манастира и пријема гостију – актуелизовалису хитну потребу за извођењем радова на реконструкцији. Завршетак комплекса „Сенара“ обезбедио је простор за смештај великог броја гостију, а у појединим деловима целине живели су и монаси све до усељења првих изгорелих објеката унутар зидина манастира.
Обнова Конака из 1814. године (2006 – 2010)
Конак из 1814. године је први изгорели објекат који је реконструисан. Реализација пројекта започела је у октобру 2005. набавком опреме и механизације и припремним радовима. Радови на објекту у пуном обиму су започели маја 2006, да би за Видовдан 2007. године објекат био освештан (осим последњег спрата) и пуштен у употребу.
Последњи (други) спрат објекта (у целини сала Синодика) плански није завршен у истом року јер је зависан од претходне конструктивне санацијепараклиса Св. Николе са којим дели спољни зид. Обнова сале Синодика је издвојена у посебан пројекат. У подруму и приземљу конака се налази књижара, на првом спрату је владичанска келија, док је на другом спрату Синодик, сала за састанке Свештеног сабора манастира.
Обнова Конака из 1816/21 „Велики конак“ (2007 – 2014)
Конак из 1816/21 (познат и као Велики конак) је највећи објекат унутар манастирског утврђења (бруто =4.378,59 m², површина корисног простора =2.776,16 m²). Састоји се од подрума, приземља и два спрата, који су организовани у три крила која по унутрашњем распореду простора и површином представљају готово самосвојне целине, као три засебна објекта.Велики конак је у пожару 2004. претрпео тешка оштећења – практично су преостали само његови спољни зидови.
Обновом Великог конака, манастир ће повратити највећи део смештајно-радног простора и у великој мери обновити свој препознатљиви изглед са северне стране. Значајно ће се смањити оптерећење неизгорелог дела манастира што ће знатно допринети његовом очувању. Због тога се Велики конак обнавња по целинама са циљем да се свака целина у што краћем року преда у употребу: Средишње крило (завршено 2010.), Западно (завршено делимично 2011./ коначно 2012.) и Источно (завршетак 2014.).
Бедемски зид Белог конака (2008 – 2009)
Бели конак је објекат који је највише страдао у пожару 2004. Прве активности на објекту извршене су одмах након пожара и обухватиле су рушење делова зидова склоних паду и рашчишћавање објекта од шута, пепела и др. У току 2006. извршени су радови на подупирању и ојачању преосталих делова објекта. Пројекат санације и ојачања бедемског зида из 14. века израђен је још 2006. али је реализација одлагана до 2008. због недостатка радне снаге. Током 2008 и 2009. године су спроведени санација и ојачање бедемског зида подзиђивањем, уградњом нерђајуће челичне арматуре и анкера, ињектирањем зида масом од ситнозрног агрегата и осталим средствима савремене санације и заштите.
Пирг Св. Георгија (2009 – 2010)
Пирг Св. Георгија са параклисом на његовом врху припада најстаријем делу комплекса Светог манастира. Он потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100. године. У пожару објекат није страдао, али у ранијем периоду није био предмет детаљне реконструкције. Услед дугогодишњег прокишњавања настала су велика оштећења кровне конструкције и био је угрожен живопис датиран у светосавски период (13. век). Пројекат је покренут због хитне заштите живописа и објекта од даљег оштећења. Извршена је потпуна реконструкција кровне конструкције (85% нових елемената), израђена хидроизолација и ојачана купола припрате карбонским влакнима, постављен је кровни покривач; израђени нови прозори на тамбуру; санирани спојеви крова конака Јужне Мале и пирга; извршене су поправке зидова и ињектирање ради ојачања.
Саборна црква (2007/2008 – 2011)
Током великих киша вода са крова продирала је у унутрашњост Саборне цркве, јер су сви прозори на куполама мање или више у лошем стању. Продор кишнице изазива штету у самој цркви: угрожава живопис, али и кровну конструкцију. На бочним зидовима такође су приметна оштећења прозора. Пошто је у питању веома сложен проблем пројекат је осмишљен најпре као истраживање и снимање стања на куполама са израдом одговарајућег елабората из кога треба да потекне и предлог за решавање привремене заштите од продора воде. У складу са тим израђен је елаборат истражних радова са лабораторијским налазима; израђен је предлог техничког решења заштитних конструкција (са цртежима); направљен и постављен пробни узорак привремене заштитне конструкције од плексигласа на разупирућим носачима, израђена је и постављена привремена заштитна конструкција на прозорима купола Саборне цркве.
Противпожарни резервоар са хидрантском мрежом (2011-2012)
Манастир Хиландар је добио још један важан објекат. Изграђен је нови противпожарни резервоар капацитета 440m³. Радови су изведени у склопу обнове Хиландара од последица пожара и оспособљавања и унапређења постојеће инфраструктуре.
Када је реч о инфраструктури, посебна пажња посвећена је свеобухватној противпожарној заштити ширег манастирског комплекса. Један од најважнијих елемената система је противпожарни резервоар за напајање противпожарне мреже. Ради решавања тог проблема, а на захтев Грчке службе заштите, изведени су пројекти снимања стања у свим светогорским манастирима и извршено је пројектовање нових пожарних резервоара где год је то било неопходно. Капацитет воде новог резрвоара је 440 m³. До краја 2014. године планирани су радови на завршетку изолације објекта, изради инсталација и изради развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око њега.
Параклис Св. Архангела (2010-2011)
Кров параклиса Св. Архангела (14. век) оштећен је у пожару, иако је сама црква спашена од ватрене стихије. У оквиру санације извршени су радови на замени кровне конструкције, препокривању крова и куполе и замени прозора куполе. Обновљени су и оштећени делови фасаде.
Света Тројица на Спасовој води (2008/9 и 2011)
На келији Свете Тројице у близини манастира извршени су комплетни радови на реконструкцији подрума и приземља објекта са црквом уз статичку санацију, спољну хидро-изолацију објекта, израду и замену столарије; уређење простора порте са санацијом резервоара и зидова. Урађена је реконструкција кровне конструкције и крова објекта; израђено је ново дрвено степениште и обнова дела фасаде.
Објекат Арсане код Самарије (2010 – 2013)
На месту некадашњег винограда у Савином пољу, 2008. године подигнут је нови виноград на површини око 15 хектара и предвиђена је изградња винарије, са циљем да се производњом врхунског вина обезбеди додатна материјална основу за Обнову Хиландара и будуће одржање манастира. Услед економске кризе изградња нове винарије је одложена. Донета је одлука да се изврши реконструкција економског објекта старе манастирске арсане – пристаништа (18. век) која подразумева његову ревитализацију и пренамену у винарију.
Пирг Св. Василија (Хрусија) (2008-2009)
Положај Пирга Хрусија на самој обали мора као и екстремни временски услови, посебно изражени током зимског периода, стварају велике проблеме цркви Св. Василија као и другим грађевинама у целини. Као веома значајан део хиландарског наслеђа Хрусија је укључена у Програм Обнове, а за њену обнову неопходна је, и предвиђена, израда посебног подплана Општем плану Обнове. Заштита цркве и источног, јединог преосталог, зида палате краља Милутина, мора се предузети као превентивна мера санације. Радови на цркви су реализовани 2008/09. Изведени су и радови на параклису унутар конака. Заштита зида палате је следећи велики приоритет. Остаци палате су већ 15-так година подупрти дрвеном скелом (сада већ иструлелом и нефункционалном).
Трпезарија Св. Краља Милутина (2009-2010)
Манастирска Трпезарија је објекат који није страдао у пожару, али је његово стање изутено озбиљно и у средњорочном року неопходна је њена обнова. Главни проблеми су последица статичке нестабилности југозападног дела манастира, тако да реконструкција може да се планира тек након отклањања овог узрока. Остале проблеме изазива лоше стање кровне конструкције и покривача. На објекту су у 2009. и 2010. вршене интервенције у циљу заштите од продора воде и оштећења зидова. Међутим стање крова је такво да су се накнадно појављивали нови проблеми у односу на претходне интервенције. Актуелан је предлог озбиљнијих радова на превенцији и заштити, који по свом карактеру не одлаже потребу за обновом целог објекта.
Статички проблеми југозападног дела манастира (2007-2012)
Идентификација померања бедемских зидова Игуменарије и Трпезарије као сигурног узрочника пожара из 2004., видљива оштећења на објектима који нису горели (припрата Св. кнеза Лазара, Трпезарија, пирг Св. Георгија) и брига да би у неповољним околностима могло да дође до значајно веће штете на њима (нпр. услед земљотреса већег интензитета), произвели су потребу за систематским тражењем одговора на статичке проблеме југозападне стране. Поред тога, практично је немогуће да се започне обнова изгореле Игуменарије (можда и Дохије) и Трпезарије без претходног решавања статичких проблема јуугозападне стране. Због тога је предузето низ активности у које су укључени грчки и домаћи стручњаци. Спроведено је више истраживања и сондирања, док су још у току вишегодишња мерења непоходна за заузимање коначног става и израду пројекта.
Каваларов пирг (пирг краља Милутина) (2009)
Пирг краља Милутина је у стању које је захтевало да буде укључен у Програм Обнове, али нема приоритет у односу на неопходне радове у манастиру. Након што је у септембру 2005. кров пирга страдао од грома и изгорео његова превентивна санација је била неопходна, али је морала да сачека због недостатка радне снаге. Привремено санирање је извршено 2009. године.
Хиландарски енергетски систем (2010-)
Света Гора није прикључена на енергетски систем Републике Грчке. манастири самостално обезбеђују своје снабдевање електричном енергијом. Свети манастир Хиландар електричну енергију обезбеђује из дизел агрегата који су већ доста истрошени, бучни и испуштају велику количину издувних гасова. При томе њихов капацитете једва да задовољава текуће потребе, док је свако унапређење на новим системима у ризници и на осталим потребним местима немогуће. Због тога је предвиђено да се као основни енергетски извор уведе соларна електрана са помоћном дизел агрегатском станицом. У прилог реализацији овог плана ишла је иницијатива Свештене општине да се обезбеде средства за израду пројеката за обновљиве изворе енергије. До сада је израђен пројекат соларне електране одговарајућег капацитета и пројекат дистрибуције електричне енергије до електране (са новом дизелагрегатском станицом као зимском допуном). У току је обезбеђивање донације за део мреже.
Дигитална ризница – формирање дигиталног фонда хиландарског наслеђа (2005-)
Програм „Хиландарска дигитална ризница” покренут је са циљем да се богато наслеђе Светог манастира Хиландара, које представља духовно и културно добро највишег реда, уписано у листу Светске баштине, забележи у дигиталном облику ради трајног чувања, представљања, истраживања и другог коришћења у широко доступној форми.
Уз помоћ Министарства културе извршена је набавка опреме за дигитализацију и реализовани пројекат снимања и обраде српских повеља и аката, пројекат снимања и обраде грчких, руских и других повеља и аката, пројекат превода српских повеља за припрему студијске монографије.
Предузети су пројекти снимања манастирског архива српског, грчког и турског, несређеног дела архива и архива монаха и келија (97.548 снимака), снимања икона и израде базе података хиландарских икона. У циљу коначног издавања монографије о српским повељама настављена је обрада српских средњовековних аката, а покренут је и паралелни пројекат базе података о српским средњовековним актима. Уз помоћ Телекома Србија, компанија EMC, IBM, RRC и осталих донатора обезбеђена је опрема за складиштење и обраду дигиталних снимака и база података. Пројекат у периоду од 2009. отежано функционише, ниским интензитетом реализације због смањених прихода за његову реализацију.