Бијељина – У сусрет Видовдану, крсној слави Трећег пјешадијског / Република Српска / пука Оружаних снага БиХ и војног храма у Бијељини, 18.6.2015. године, у порти Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, у касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, одржано је предавање на тему: „ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА – чувар мира и безбједности грађана“.
Православно душебрижништвo Српске православне цркве у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ организовало је ово предавање како би нас подсјетило и указало да је у дугој државно-правној историји српског народа законским прописима истакнута важност очувања мира и безбиједности грађана.
Примјерак свечаног издања Душановог законика које је према сачуваним светогорским преписима, Свети манастир Хиландар штампао у ограниченом тиражу, даровао је овом војном храму некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић на Богојављење 2015. године.
Колико је Душанов законик значио за средњевјековну српску државу и њен положај у Европи, како је настао, који су му извори, како је утицао на друштвено и државно уређење, како је регулисао односе цркве и државе, колико је доприњео каснијем развоју правне државе поставивши темеље данашњем начелу подјеле власти на законодавну, извршну и судску, биле су теме овог предавања.
У двочасовном програму учествовали су Његово Преосвештенствo Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, православни војни епископ у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ, Миладин Драгичевић, савјетник предсједника Републике Српске, проф. др Драгомир Кесеровић, декан Факултета за безбједност и заштиту Бања Лука и генерал Војске Републике Српске, доц. др Миле Шикман, начелник Управе за полицијско образовање МУП-а Републике Српске, мр Радислав Јовичић, министар унутрашњих послова Републике Српске 2013. и 2014. године, генерал-мајор Мирко Тепшић, замјеник начелника Заједничког штаба ОС БиХ, Никола Дробњаковић испред Задужбине Светог манастира Хиландара и протонамјесник Васо Ј. Поповић, православни војни свештеник.
У уводном обраћању, Радислав Јовичић упозорио је да Република Српска никада није била безбједносно угроженија него сада, како тероризмом, тако и свим облицима криминалитета. „Сви грађани, заједно са институцијама Српске, морају кренути у одлучну борбу против свих пријетњи, јер нам је интерес да Српска опстане, да живи и да траје и другим генерацијама, а не само онима који су је стварали“. Он је оцијенио да је одсудан тренутак који захтијева јединство свих политичких фактора и свих грађана у Републици Српској.
Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и православни војни епископ Атанасије рекао је на свечаности у бијељинској касарни да је Душанов законик документ из којег се може извући наук и за садашње вријеме. „Он је израз целосног српског бића, душе и тијела, изражава симфонију сарадње државе и цркве које живе заједно и имају заједничко бреме живота. Душанов законик изражава разумност, хуманост и праведност, те одражава једно здраво стање са духовног и правног аспекта“, истакао је епископ Атанасије.
Савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, цитирајући 172. члан из Душановог законика: „Сваки судија да суди по закону, право, како пише у Законику, а да не суди у страху од цара“, указао је на темеље онога што данас у модерној Европи називамо слобода и независност судства. Примјењујући то на данашње вријеме, Драгичевић је подсјетио да се на суђењима за ратне злочине примјењују закони који нису на снази, него су по вољи налогодаваца, унутрашњих или страних моћника, и не примјењује се слово закона.
Начелник Управе за полицијско образовање МУП-а Републике Српске Миле Шикман рекао је да је стварање правне државе одлика великих народа и да је цар Душан, доношењем овог Законика, стварао законодавство и на тај начин српски народ сврстао у ред великих народа који су писаним правилима настојали да регулишу односе у друштву.
Никола Дробњаковић из Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду истакао је на свечаности да је у војној цркви изложена једна од копија Душановог законика и да је ријеч о луксузном фототипском издању. „Душанов законик показује како је српски народ увек био део европске културне баштине и део Европе и да му за то није потребна нека посебна потврда неких административних органа такозване Европе“, рекао је Дробњаковић. „Нажалост, оригинал Законика благовернога цара Стефана, који је донесен на два законодавна сабора 1349. и 1353/1354. године, није сачуван. Штавише, није сачуван ниједан примерак преписа Законика из времена царства. Најстарији, али и најлошије сачувани рукопис – Струшки – потиче из последње деценије 14. века. Осталих 25 рукописа, са знатним разликама у склопу и садржини, настали су у раздобљу од 15. до 18. века, при чему, по броју сачуваних преписа последњи век носи апсолутну превагу. Због тога је Свештени Сабор стараца Светог царског манастира Хиландара донео одлуку да се приреди свечано издање Душановог законика према сачуваним светогорским преписима“.
Предавање су слушали припаднице и припадници Оружаних снага БиХ, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Граничне полиције БиХ, Територијалне ватрогасне јединице у Бијељини, као и студенти правних факултета у Бијељини.
/Свјетлана Марковић/
