Недељу дана пре и седмицу после Ускрса нема мајстора у Хиландару, који већ једанаесту годину настоје да манастиру врате некадашњи изглед. Пожар из 2004. није био први у историји ове светиње, ватра је прогутаЛа готово половину манастира давне 1722. „од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа”, како је остало запамћено. Изгорели су тада и параклиси и библиотека. И пошто је библиотека као последња обновљена 1970. на месту где је била два и по века раније, није много прошло до тог 4. марта када је пламен донео нову штету.
Професор др Мирко Ковачевић остао је главни архитекта обнове Свете српске царске лавре Хиландара, иако је пензионисан. Неко ко је готово 45 година одан проучавању и заштити градитељског наслеђа, и посебно Хиландару у који је крочио 1972. као „шегрт” свог професора, и даље сваке године шест месеци проведе на Светој Гори. Виталан, свежег памћења, као да не хаје што је у Нишу рођен 1934, задовољан је што је више од половине обнове завршено или прецизније речено 60 процената. Са тројицом коЛега архитеката он је стручњак „који се пита”, као и сви остали тренутно на поменутом ускршњем одсуству.
1. 3ашто за мајсторе сезона траје шест месеци?
Због празника током године а и летњих врућина за обнову остане отприлике толико, шест месеци. Радници раде неколико недеља па се врате кући на одмор. Кад „упече“ крајем јула и током августа опет се склоне и тако прође време а и нанижу се године. Сећам се да сам први пут у Хиландар стигао 1971. године као члан екипе коју је водио професор Ђурђе Бошковић, а усредсредили смо се тада на прављење документације, планова, мерењима, фотографисали јер манастир никада то раније није имао. Године 1983. запослио сам се у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије и пошто сам добро познавао стање у манастиру наследио сам Слободана Ненадовић у послу којим се до тада бавио.
2. Колико се у обнови слуша мишљење Грка у чијој држави се обнавља светиња?
У тренутку пожара нисам био у манастиру и када сам се сутрадан вратио са колегом Стевицом Трипковићем, игуман ми је „саопштио”: „Професоре, од ваше пензије нема ништа, као што видите морате да наставите!” Планови, цртежи, фотографије срећом су били ту па смо протеклих година могли да све верно обновимо, почев од боја до детаља. Технологија јесте нова, али је изглед остао „стари”.
Када смо први објекат обновили, применили смо такозвани пилот пројекат да бисмо видели како ћемо сарађивати са Грцима који, као што рекох, о свему брину и све надгледају. Да би то успели формирали су службу заштите за Свету Гору КеДАК и ми им се нисмо мешали у надлежност с обзиром нато да се баве местом где се налази 20 манастира и мноштво мањих објеката.
3. Шта је у Хиландару могло лако да се поправи?
Радови на Старом конаку и прелазак на обнову Белог конака
Посао је већ на почетку рађен како ваља, задовољни ми, игуман, Грци. Оно што смо наумили завршили смо и на отварању и освећивању прилази ми један старији господин и пита: „А је л’ ово горело или није?” Имао је утисак да је ушао у простор уређен потпуно исто као некада. Срећна је околност да у пожару нису страдали зидови нигде, сем на Белом конаку коме је једино пала фасада. Кров од камених плоча је свуда ионако мењан с времена на време, па и овом приликом, тако да ни ту није било неких приметних разлика. У конструкцији дрво смо заменили металом, дакле уграђивали смо гвоздене носаче, који се споља не виде, а пошто су стручњаци из КеДАК-а у начелу против употребе бетона, уградили смо га само тамо где смо морали.
4. Ништа није мењано намерно?
Намену просторија смо мењали у складу са савременим потребама. Највећи конак из 1821. године који смо обновили, иначе површине три хиљаде квадрата, можда смо за десет посто изменили. Остатак је веран оригиналу. Фандарик за пријем гостију после службе, где се мало освеже, рецимо није мењан уопште.
5. Да се подсетимо шта је изазвало пожар?
Све је почело од једне пећи и димњака у такозваној игуменарији где је смештен монах који је имао проблема са здрављем, астмом, и пријало му је да и лети и зими, и дању и ноћу, буде иста температура. Зато је све време ложио ватру, и дању и ноћу. Оно што нисмо знали нити је ико могао да претпостави јесте да су зидови напукли а да су у њима биле греде. Када је кроз пукотину у димњаку пламен прешао на греду, лагано се ширио испод малтера, што се споља није видело. Монах је у ноћи између 3. и 4. марта заложио нешто јачу ватру и плануло је. То је цела прича. Никакве инсталације нису криве, поготово није било подметања пожара.
6. Колико је до сада посла завршено?
Обнова параклиса Светог Николе из 1664.
Тешко је то прецизно рећи. Оквирно више од 60 одсто сасвим сигурно, 62 или 64. Обновили смо мали синодик и 2009. године му вратили функцију. Потом средили оних три хиљаде квадрата највећег објекта и ових дана то сасвим окончали. У међувремену смо прешли на улаз и такозвани Стари конак јер су повезани, па су морали да буду рађени у исто време. Управо ових дана то завршавамо и прелазимо на следећи, Бели конак који је највише страдао, коме спољашњи изглед неће бити исти као пре пожара, али ћемо га радити изнова, по документацији и фотографијама које имамо.
7. Може ли неки нови пожар да изненади, не дај боже?
Свуда где је било дрво ставили смо поново дрво, фасаде су у принципу камене и такве ће бити и убудуће, али користећи савремени материјал у ентеријеру успели смо да направимо тростепену заштиту од пожара. Једна је то што смо употребили материјал који не гори, друга заштита је дојава коју смо уградили тако да аларм реагује и на дим цигарете. Треће, уведена је хидрантска мрежа крозсве конаке и саграђен велики резервоар са 600 кубика воде изнад манастира. Тако да су мале шансе да се причини штета попут ове коју смо имали 2004.
8. Трошкови обнове која толико траје нема сумње огромни су, како се новац обезбеђује?
Влада Србије је главни финансијер обнове Хиландара, преко Министарства културе. Г рчка страна је до пре четири године давала један део, али никада колико српска. Првих година после пожара било је више донација, али зато архимандрит Методије, игуман, током посета иностранству сваки добијени долар приложи за поправку. Директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић брине о финансијама и контактима са „државом”, о целој логистици, ми архитекте смо само у обавези да се уклопимо у направљену рачуницу. Процена је да са 17 милиона евра може да се заврши целокупна обнова. Ми смо све ово време у тим оквирима, с тим да су околности у последње две године наметале да се паре за Хиландар преполове. Успорили смо радове, али са мање новца од овог који смо добили последњи пут нерационално је организовати радове. Два и по милиона евра било би идеално да имамо, а ми сада располажемо за 2015. са пола милиона, а лане је то било 700.000 евра. Мајстори су наши, одавде из Србије. Екипа од петнаестак људи која иде на Свету Гору доброје обучена у протеклих пет-шест година и упућена у посао јер није реч о класичним грађевинским радницима. Не би ваљало да их изгубимо, Њима помаже и десетак класичних физикалаца и заједно су уигран тим.
9. Када би могло све да буде завршено?
Радили смо анализу не тако давно и закључили да, чак под условом да имамо средстава колико нам треба, за мање од четири године не бисмо могли да завршимо све испланирано. Манастир живи свој живот, обавља службу, а ми смо се лепо уклопили, одлично сарађујемо са игуманом Методијем, као што смо и са претходним старешином Мојсијем. Питао сам архимандрита Методија недавно колико поклоника прође годишње кроз Хиландар, мислим на оне који се задрже дан-два и чуо да је 2013. забележено 17.000 ноћења. У већини су они који дођу, преспавају и врате се тако да би се могло рећи даје око десет-једанаест хиљадаљуди прошло кроз манастир за једну годину, за прошлу 2014. још нису сређени подаци, колико ја знам.
10. Где се смести толико верника и посетилаца?
Врло брзо после пожара сређен је простор покрај манастира,у некадашњој сенари којаје имала функцију када је транспорт организован уз помоћ мазги. Ту се сада налази педесет лежајева где гости могуда се одморе и преспавају. Када су велики празници, када се окупи и двеста људи, нађе се места за све, импровизује се да би свима било добро. Да ли они остављају неки прилог, не знам, али ниједном поклонику се ништа не тражи, сви су добродошли и радо примљени. Манастир има и једну продавницу икона, крстића и других ситница које израђују монаси и од те продаје се стиче неки мањи приход
ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА ОБНОВИ
Влада Србије главни донатор
Од 2004. до сада за обнову Хиландара Србија или боље речено Влада Србије издвојила је око 8,5 милиона евра. Српска православна црква сакупила је два милиона евра, а из других прилога и донација обезбеђено је још толико. У почетку, током 2004. и 2005. највише пара је потрошено на уређење такозваних економских зграда испред манастирског комплекса због пријема гостију и радника, као и за рашчишћавање рушевина и обезбеђивање смештаја и бољих услова у сачуваном делу манастира. Током 2015. Планиран је завршетак обнове источног крила Великог конака и улазног комплекса. Такође, отвара се ново градилиште- скеле су код Белог конака, грађевине на источном крају изгорелог дела манастира, који је саграђен 1598. године. Брзина радова ће и ове године бити условљена приливом новца из буџета којије потребан за планиране радо
О игуманима и условима
Питали смо нашег саговорника са колико игумана је сарађивао до сада.
– Од 1971, када сам први пут крочио у Хиландар као најмлађи члан екипе професора Бошковића, било их је петорица. Отац Никанор и отац Мојсије били су проигумани. После увођења општежића, што је начин монашког живота, сарађивао сам кратко са оцем Пајсијем, да би га наследио отац Мојсије и остао игуман до пре три године, када је умро. Сада је отац Методије игуман. Није тешко сарађивати са њима, али морате бити спремни да прихватите услове који тамо постоје. Нема изласка са Свете Горе како се коме прохте, поштовање свих постова се подразумева као и распоред обедовања ујутру и увече. Меса нема уопште изузев рибе. мала глад коју човек осети током дана по мени је племенита, а оброк чине углавном поврће као и воће. Кувар Милан то одлично припреми.
Размишљања из келије
– Често када сам у келији мислим о ономе што ме окружује, значи и о здањима и стварима. Више него узбудљива јесте и помисао да недалеко од мене стоји икона Пресвете Богородице пред којом је Немања издахнуо у Хиландару пре 816. година, да је спрат ниже у металном орману Карејски типик који је овде на Светој Гори писао и потписао „всех последњи Сава грешни“. Укратко: да је око мене непроцењиво српско историјско и културно благо. Јесте да оно данас имовински припада Грцима. али они не споре да је Хиландар српско духовно средиште и духовни источник. Све што Света Гора јесте и што на њој постоји, пре свега као наслеђе грчко, помало руско, бугарско и српско.треба ту да остане. На понос Грцима и нама Словенима – сигуран је проф. др Мирко Ковачевић.
– И још нешто о чему често размишљам. У овој старинској и помало дивљој средини, сво то благо је сигурније него да је неким случајем у Србији. Јер по Србији цивилизовани свет често сеје бомбе. За моју 81 годину доживео сам то 1941, 1944. и 1999. године – не заборавља овај велики стручњак за градитељско наслеђе.
Извор: Политикин Магазин, Васкршњи број, 11.04.2015.
О ОБНОВИ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР
Прошло је 11 година од пожара
(10 питања)
Разговор водила Рајна Поповић