Београд – Задужбина манастира Хиландара је објавила зборник чланака и проповеди Архиепископа Аверкија (Таушева) Џорданвилског, великог проповедника и неуморног пастира Руске заграничне цркве.
Животни пут архиепископа Аверкија водио је од Казања у Русији, где је рођен 1906. године, преко Бугарске, Закарпатске Украјине, Југославије и Немачке, па све до САД где се и упокојио 1976. Зборник садржи чланке и проповеди настале од 1951. до 1975. године.
У наставку доносимо ауторов увод у први том зборника:
УВОД У ПРВИ ТОМ
Након објављивања зборника мојих чланака и беседа под насловом Истинито Православље и савремени свет, верујући Руси ван граница наше отаџбине поново су почели да ме упорно моле да објавим и друге своје проповеди, беседе и чланке, по могућности сабране у посебном зборнику. Овим молбама прикључиле су се и жеље многих наших свештенослужитеља да буде објављен потпуни годишњи богослужбени круг мојих проповеди као руководни приручник пастирима почетницима.
Излазећи у сусрет свим овим молбама и жељама, ја сам се најзад одлучио да, упркос својим немоћима, сакупим уједно све што сам рекао и написао у виду понуђеног новог зборника под насловом Савременост у светлости Речи Божије, називом који највише одговара свему што је овде сабрано уједно.
Све што овде приносимо моје су црквене проповеди и беседе изговорене приликом разних свечаних сабрања, као и чланци написани у периоду почев од 1951. године – године мог доласка у САД и почетка мог слу жења Ру ској заграничној цркви у Манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, прво у архимандритском чину, а за тим у епископском (од 1953. године) и архиепископском чину (од 1961. године).
Потпуно исто што сам написао у предговору раније изданом зборнику могу написати и о садр жају овог збор ника. Увек сам говорио и писао само оно што сам у дубини своје душе осе ћао и доживљавао, што сам током многих година чувао и одстрадао у најсветијем скривеном кутку свога срца и што сам, по природном осећању пастирске дужности, жудео да предам и препору чим свој пастви, повереној мом ду ховном старању. Ко ће исказати за мисли Божије, јер како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови! (Рим 11, 33). Током ових последњих година двапут сам се налазио изме ђу живота и смрти и не знам колико ми је предодређено да још живим по свему ром и свеблагом промислу Божијем. И зато бих хтео да, док још живим, излазећи у сусрет молбама које ми стижу, понудим пажњи свих верујућих Руса који искрено траже спасење само једно потребно (Лк 10,42), што је потпуно у складу са учењем Речи Божије, без икаквих сопствених домишљања и, сада тако помодних, човечијих мудровања, што сам свагда сматрао најважнијим и најнеопходнијим за вечно спасење, уз исто времено указивање на, за нас погубну, погрешност лажних путева којима данас љу ди тако често иду, спотичу се и пропадају…
Живи пример погубности свих лажних путева, противних учењу Речи Божије – пред нашим је очима. То је жалосна судбина која је задесила нашу несрећну отаџбину, некада Свету Рус. Овај ужасан пример опасности од скретања на лажне путеве нека свима нама буде страшна опомена за будућност. Не само за нас Русе него и за све савремене људе који живе по свему свету, коме сада тако очигледно прети свеопшта страшна катастрофа. Нажалост, мало ко то види и правилно разуме. Треба усрдније да молимо Господа да Он отвори ду ховне очи свима слепима, почев од нас сâмих.
Архиепископ Аверкије