Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландар Миливоj Ранђић потписали су данас у Министарству културеУговор о суфинансирању обнове манастира Хиландар за 2011.годину. у висини од 30 милиона динара. Износ опредељен за ову годину је 60 милиона динара са могућим додатним средствима.
– Овим актом држава Србиjа се обавезуjе да подржи обнову свете српске царске лавре Хиландара на Светоj Гори , jер jе изузетно важно да се не прекида континуитет његове обнове после пожара 2004. године.
Први удар економске кризе jе 2009. године преполовио буџет Министарства, и зато jе скоро застала обнова манастира, али су из буџетских резерви ипак добиjена средства да се радови наставе. Већ прошле године jе обезбеђено 50 милиона динара и резултати нису изостали – истакао jе министар Брадић, похваливши све учеснике у обнови „што су представили шта jе урађено, и то илустровали снимцима, а посебно током прошле године, када jе и завршено средишње крило Великог конака коjи jе наjвише страдао у пожару“.
Миливоj Ранђић jе захвалио Министарству културе и свим осталим институциjама и поjединцима коjи учествуjу у финансирању обнове, а посебно министру Брадићу што jе успео да убеди колеге у Влади да Хиландар не буде избрисан из буџета.
Захваливши се народу у Србиjи и диjаспори што jе стао иза наjважниjег споменика српске баштине из средњег века, коjи jе на UNESCO-ову листу светске баштине уписан заjедно са 19 других манастира Свете Горе, Ранђић jе нагласио да jе “веома важно да Хиландар остане жив“. Он jе навео да “манастирско братство броjи 40 монаха, више него пре пожара, да jе подмлађено. Оно се брине да обезбеди приход и са тим циљем jе засађен виноград и уређена винариjа“.
Ранђић jе рекао и да предрачун за обнову спаљеног дела износи око девет милиона евра, али се jављаjу непредвиђенин трошкови коjи ремете предрачун. Он jе скренуо пажњу на важан моменат да се неки послови завршаваjу и са мање новца од планираног, jер Задужбина улаже посебне напоре да смањуjе трошкове.
На конференциjи за новинаре, организованоj да се презентираjу резултати досадашње обнове манастира и планови за 2011. годину, говорили су и главни архитекта обнове манастира, проф. Мирко Ковачевић, директока Републичког завода за заштиту споменика Вера Павловић Лончарски и директор Покраjинског завода за заштиту споменика Воjводине Зоран Вапа.
Главни архитекта Ковачевић jе констатовао да jе до сада обновљено скоро 30 посто обjеката коjи су изгорели, али то нису jедини радови коjи се изводе у Хиландару, jер обнова обухвата и ревитализациjу, рестарурациjу и конзервациjу постоjећих обjеката.
Реконструкциjа Великог конака реализуjе се у склопу jединственог подухвата “Обнова Хиландара“, као наjвећи инвестициони програм. Започела jе активностима на изради идеjног проjекту у 2006. и 2007. припремама и радовима на испуњењу Елабората о уређењу градилишта, у jесен 2007. године.
У 2008. започели су, а у 2009. настављени радови, на реконструкциjи Средишњег крила обjекта, са циљем да оно у што краћем року буде завршено и предато у употребу. То jе реализовано 2010. године.
У 2009. години започели су, а у 2010. готово довршени груби грађевински радови на Западном крилу обjекта.
Подвукао jе и да jе веома добро што ће средства из буџета стићи на самом почетку године, па неће доћи до прекида радова. “раднике плаћа Задужбина, па добиjена средства могу да се користе за набавку грађевинског материjала”, нагласио jе.
Директорка Републичког завоза за заштиту споменика Павловић Лончарски jе подсетила да jе 2011. година проглашена за Годину живог религиjског наслеђа у свету, и да jе рад на обнови Хиландара српски допринос овоj години. Истакла jе да Завод, као и до сада, организуjе рад на заштити покретног културног наслеђа у Хиландару, али и рестаурациjу зидног сликарства.
Покраjински Завод за заштиту споменика културе jе, према речима директора Вапе, радио на рестаурациjи икона и иконостаса у Испосници Светога Саве и Хиландарском конаку у Кареjи. Он jе изразио “задовољство што стручњаци овог Завода учествуjу у радовима на Атосу, jер то што jе изведено jе на тако високом новоу да им служи на част”.
Извор: http://www.kultura.gov.rs
