Солун – Са жељом да јасније и детаљније прикажемо институционалне оквире у којима се одвија Обнова Хиландара, објављујемо интервју са директором “Центра за заштиту светогорског наслеђа“ из Солуна, господином Христосом Лименопулосом.
Христос Лименопулос је од 27.03.2003 директор “Центра за очување светогорског наслеђа“ (Κέντρο Διαφύλαξης Αγιορέιτικης Κληρονομιάς – КеДАК). По образовању је геометар и математичар. У овој јединственој установи ради већ 21 годину.
Када је основан КеДАК и које су његове надлежности?
1981.г. основано је правно лице јавног права под називом “Центар за очување светогорског наслеђа“, којем су придодате и надлежности три министарства: Министарства за урбанизам, Министарства културе и Министарства пољопривреде. То значи да су уједињене надлежности три министарства у једну институцију, што је било веома добро јер је пре тога било тешкоћа у међусобном усаглашавању. Тиме је од 1981.г. КеДАК надлежан за пројекте и радове који би требало да се обаве на Светој Гори, било да се ради о активностима Министарства за урбанизам, Министарства културе или Министарства пољопривреде. На овим основама је установљен КеДАК. Међутим, нисмо успели да у наше тимове укључимо стручњаке за конзервацију и рестаурацију споменика и уметничких дела, као и археолога. Пошто имамо надлежност и над тим радовима, а немамо за то стручни кадар, сарађујемо са 10-им Заводом за заштиту византијских споменика (ΙΣΤ’ Εφορεία Προϊστορικών και Κλασικών Αρχαιοτητών).
Ко су запослени у КеДАК-у и колико их има?
У нашој институцији је запослено 55 људи. Ако одвојимо рачуноводство и руководећи кадар имамо око 40-45 радника свих специјалности: архитекте, грађевинске инжењере, геометре, статичаре и архитекте за реконструкцију. Сви су они факултетски образовани. Поред њих постоји још једна група запослених и то су: руководилац градње (радова), грађевински техничари и пројектанти. Као што можете да приметите, међу особљем нема археолога и стручњака за конзервацију споменика и уметничких дела, те због тога, као што сам споменуо, сарађујемо са 10-им Заводом за заштиту византијских споменика.
Ко сачињава тим стручњака који се бави Светим манастиром Хиландаром и реконструкцијом након пожара?
На Светој Гори имамо двадесет манастира. Сваком манастиру је додељена једна група стручњака коју чине по један архитекта, грађевински и машински инжењер. После катастрофалног пожара у Светом манастиру Хиландару, појачали смо ту групу још неким стручњацима, како би смо убрзали пројекте и њихову реализацију.
У главној групи су: г. Артемиос Стефану – архитекта , г. Константинос Кунтулинас – грађевински инжењер, г. Георгиос Матрапалис – грађевински инжењер, г. Георгиос Атанасиадис – архитекта, г. Георгиос Канелис –архитекта. Руководилац тима је г. Лукас Хаџијоану.
Какав је план КеДАК-а за Свету Гору и посебно за Свети манастир Хиландар, сада након катастрофалног пожара?
У складу са нашим оснивачким законом, да би се било који радови изводили на Светој Гори, потребна је сагласност између светих манастира и КеДАК-а. Ниједан свети манастир не може самостално да изводи радове без сагласности КеДАК-а. Та сагласност се добија од Управног одбора. Али и ми као центар, када уочимо потребу за радовима у неком од Светих манастира, не можемо сами да вршимо те радове без сагласности манастира. На основу те сарадње КеДАК-а и Светих манастира израђују се трогодишњи или четворогодишњи програми, унутар којих се заједнички договарамо који радови ће се изводити и када. Те програме финансира КеДАК, односно Влада Хеленске Републике, те се због тога прате пројекти и радови од стране нашег центра. То је оквир у коме смо деловали, и по коме ћемо радити и у будућности.
Верујемо да смо одмах након пожара, од првог тренутка, усмерили пажњу ка Светом манастиру Хиландару и успели да пружимо директну помоћ у висини од 1.500.000 €, како би се спречило даље рушење већ оштећених зидова од пожара, односно да би се извели радови на уклањању опасности. Упоредо са тим одвијао се други део радова на уклањању рушевина. Тако се завршио први круг радова. Паралелно са првим кругом радова започели смо разговоре са Светим манастиром о приоритетима у редоследу радова, у којима ми нисмо преузели иницијативу. Чекали смо да Свети манастир Хиландар сам одлучи који су му приоритети у спровођењу обнове и након тога да помогнемо њихово спровођење.
Заједничка одлука је била да радови почну од Конака из 1814.године. Успостављена је добра сарадњаи одлучено је каква ће бити обнова тог Конака и свих осталих споменика у Светом манастиру Хиландару који су уништени у пожаром, како би био враћен њихов првобитни изглед. После поступка који је трајао 2-3 месеца, Управни одбор Ке.Д.А.К.-а је одлучио на који начин ће се одвијати реконструкција.
Сада Свети манастир Хиландар, ослањајући се на ту одлуку, може да изради пројекат за Конак из 1814.г., који пре реализације мора бити одобрен од стране Управног одбора. Тек после тога се може приступити његовој реализацији. Имајући у виду одлуке Управног одбора по питању Конака из 1814.г., Свети манастир Хиландар упоредо може правити пројекте за даљу реконструкцију Светог манастира, како би она текла брже. КеДАК покушава да обезбеди додатне приходе за Свети манастир Хиландар и тако помогне, колико је то у његовој моћи, бржу реконструкцију Светог манастира.
У јавном мњењу у Србији има мишљења да се радови у Светом манастиру Хиландару одвијају спорије од очекиваног.
Чули смо и ми у Ке.Д.А.К да постоји извесни немир у Србији и мишљења да радови касне. Ми верујемо да са наше стране не постоји никакво закашњење. Просто мислимо да је могуће да не постоји одговарајућа обавештеност о томе шта се тачно дешавало. Свети манастир Хиландар је доживео такву катастрофу која се никада раније није догодила на Светој Гори и не могу да замислим да ће се десити у будућности. Пошто је катастрофа била велика и проблеми са којима смо се суочили били су велики. Као што сам и раније рекао, сви ми смо стручњаци, и кад смо видели катастрофу једног споменика као што је Свети манастир Хиландар, били смо чврсти у намери да повратимо манастиру првобитан изглед без икаквих измена. Управо око ове тезе у случају реконструкције Конака из 1814.г., дошло је до различитих ставова.
Колеге из Светог манастира су дошле са предлогом за коришћењем неких материјала као што је бетон, у изградњи конака, иако он од тога првобитно није био изграђен. Тако је почео разговор из два различита угла, те је због тога дошло до закашњења у доношењу коначног решења. После многобројних састанака и разговора, увидели смо да неки материјали ипак треба да се користе, али у минималној количини. Имајући ове закључке у виду, Свети манастир може да настави са израдом даљих пројеката. Могу да кажем да је то био велики проблем, међутим он је превазиђен. Све ово сам вам изложио да бих образложио наше мишљење да закашњење не постоји. Као што сам вам већ раније рекао, ми смо као КеДАК повећали тим стручњака који се бави реконструкцијом Светог манастира Хиландара, а тражили смо и додатне приходе да би смо могли да помогнемо још више.
Које је Ваше мишљење о сарадњи КеДАК-а и стручњака Светог манастира Хиландара?
Последња 2-3 месеца имали смо веома добру сарадњу захваљујући којој смо успели да пронађемо једно заједничко решење, које је обострано прихватљиво. Мислим да ако будемо сарађивали као што смо то радили последњих месеци, што значи да имамо сталне међусобне контакте, постићи ћемо веома добар резултат.
Какву би сте поруку упутили српским читаоцима?
Нисам баш најбољи у тим темама, али ћу покушати… То што хоћу да кажем у име КеДАК-а и у име Грка, јесте да нас је веома потресла ова катастрофа која је задесила Хиландар у коме живе православни Срби које сматрамо својом браћом. Радили смо и радићемо докраја, све што је у нашој моћи, како би смо ускоро могли да угледамо Свети манастир Хиландар онакав какав је првобитно био.
Како видите Свету Гору у будућности?
Ми смо увек, као КеДАК, заступали став да Света Гора није музеј него да је жив споменик. Тако је било, тако јесте и тако ће бити. Света Гора има историју дугу хиљаду година и верујем да ће је настави и у наредним вековима. Ми једноставно, имамо обавезу да помогнемо у заштити тих споменика и да монасима који ту живе обезбедимо боље услове за живот. Сви ти манастири чине део наше културне баштине.
