Пожар великих размера у манастиру Хиландару, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године уништио је и оштетио скоро половину манастирских здања. Убрзо након ватрене стихије, манастирско братство је у најкраћем року покренуло велики број активности за обнову Хиландара. Истовремено са обновом грађевина, које су оштећене пожаром, покренуо се широк подухват реконструкције, рестаурације, изградње и заштите непокретног и покретног наслеђа Хиландара.
„Програм обнове Хиландара”, био је водиља у реализацији обнове, а манастирска установа у отаџбини, „Задужбина Светог манастира Хиландара”, постала је организациони центар који је окупљао и ангажовао стручњаке и сараднике потребне за његово спровођење.
Улога Републике Србије има посебан значај у процесу обнове. У сарадњи са манастиром Хиландаром, 2013. године Влада Републике Србије је формирала „Комисију за Хиландар”, преко које од тог тренутка тече сарадња са установама заштите културног наслеђа Републике Србије. Буџетска средства Републике Србије се, на основу Закона о буџету и Закона о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара (усвојен 2021), додељују сваке године у складу са одобреним пројектима и планом обнове. У процесу „Обнове Хиландара”, по својим надлежностима, учествује и „Центар за заштиту светогорског наслеђа”(КеДАК), установа Републике Грчке.
Значајну помоћ у прикупљању средстава за обнову, од првих дана после пожара, па до данас, пружили су Српска Православна Црква, велики број институција, локалних самоуправа, компанија, српски добротвори и приложници из целог света.
Важно је напоменути да се током радова на обнови Хиландара од почетка водило рачуна да се, што је пре могуће, створе услови неопходни за свакодневни живот манастира, са крајњим циљем постизања одрживог развоја, унапређења економије, при томе, чувајући његов аутентични карактер и вековну улогу.
До сада је завршена комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика (1814), троделног комплекса Великог конака (1816-21) са параклисом Св. Николе (17. век), јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира (17. век) са Старим конаком (14/18. век), као и Белог конака (обновљен 1598. године), који је највише страдао у пожару и изгорео готово до темеља. Изгорели део манастира, који се у протеклом периоду последњи обнављао, представља целину састављену од четири повезана објекта: западног бедемског зида (који је у исто време и масивна западна фасада), манастирске трпезарије (14. век), те изгорелих конака Игуменарија (17. век) и Дохија (17. век).
Радови на објекту Дохија завршени су 2024. године. У току је обнова Игуменарије, као и консолидација темеља манастирског бедемског зида са југозападне стране, који је био предмет вишегодишњих истраживања.
Посебно место у обнови имају и радови на унапређењу путне, водоводне и канализационе инфраструктуре манастирског комплекса. Прошле године је пуштен у погон аутономни хибридни систем за производњу, дистрибуцију и напајање електричном енергијом манастира, који комбинује соларну енергију и дизел агрегате.
У току су значајни конзерваторско-рестаураторски радови на покретном наслеђу, који је непроцењива збирка духовног и културног наслеђа Светог манастира Хиландара и један од најрепрезентативнијих фондова националног блага српског народа.
У плану активности за 2025. годину су конзерваторско-рестаураторски радови, на чему ће радити стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе – Петроварадин, Народне библиотеке Србије, Етнографског музеја и Архива Војводине. Као приоритет у 2025. години планирана је и реконструкција манастирске ризнице и изградња депоа, што је главни предуслов за очување културног богатства Хиландара.
Обновитељски и градитељски подухват у Хиландару ће се наставити и након завршетка обнове изгорелог дела манастирског комплекса. Ово се посебно односи на продужетак вишеструке мисије коју баштини Света царска српска лавра манастир Хиландар, као једно од најзначајнијих изворишта српске културе и духовности, од давне 1198. године, па све до данашњих дана.
Фото: Драгомир Кривокућа
