Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара.
Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован.
Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти.
Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.
Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу). Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.
У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.
На челу тима који обнавља манастир Хиландар је професор др Мирко Ковачевић, архитекта већ дубоко зашао у осму деценију живота, али стручњак без кога би се српска духовна светиња тешко могла тако верно и квалитетно реконструисати. Као стручњак који је на Хиландару провео четири деценије упознао је такорећи сваки камен, сваку циглу и стекао велико искуство. Драгоцена је и архитектонска документација коју је прикупио. Са академиком Војиславом Кораћем објавио је својевремено књигу „Манастир Хиландар – конаци и утврђења“. Све то, као и неколико хиљада фотографија, увелико се користи за израду пројеката за обнављање задужбине Немањића.
Мирко Ковачевић се још као млад студент заинтересовао за старе споменике, па је и архитектуру почео да студира јер је заволео старе градове и манастире. Радио је у Раваници, на историјском комплексу у Крушевцу, после земљотреса у Црној Гори обнављао је старе градове у Будви, Бару и Улцињу…
Извор: www.spc.rs
