На празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, у уторак, 30. јула 2024. године, торжествено и саборно прослављен је празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Празнује се као храмовна слава цркве у насељу Кличево код Никшића, као и долазак њене веродостојне копије иконе из манастира Хиландара.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Димитрије, а саслуживали су: Њихова Преосвештенства Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Епархије загребачко-љубљанске Г. Кирило, Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, изабрани Епископ диоклијски Г. Пајсије, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, бројно свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће многобројног верног народа.
Литургијском сабрању присуствовали су председници Општине и СО Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић.
Током Литургије, Епископ Методије рукоположио је у чин ђакона досадашњег ипођакона Дарка Јовановића.
Владика Кирило навео је у проповеди да се у једној молитви Пресветој Богородици каже: „Богородице, ти си извор милосрђа, удостој нас самилости, погледај на људе који сагрешише, покажи као увек моћ своју“, уздајући се у тебе, ми ти, као некад Гаврило архистратиг кличемо: „Радуј се!“.
„Заиста, ми сви заједно овде, јуче и нарочито данас, поводом доласка саме иконе Тројеручице, јер ово, иако је копија, она је добила благодат од Мајке Божје, кличемо Пресветој Богородици: „Радуј се!“. Како је она то и рекла, благодарећи на тој промисли Божјој, да ће је благосиљати и уважавати сви нараштаји људски. Одакле њој таква сила, одакле таква „популарност“ у историји човечанства? Она није никада била члан друштвених мрежа, појављивала се на „Јутјубу“ или „Фејсбуку“, него насупрот, она је скривала своју врлину и о њеном животу готово да ништа не знамо, врло мало података има. Њен живот био је више усмерен на освајање унутрашњих простора, унутрашњих простора срца, где се она и срела са Господом, и кроз тај њен подвижнички живот и стремљење, она се удостојила да буде та двер, Царска двер, кроз коју је у овај наш живот ушао сам Цар небески“.
„Како рече наш игуман Методије хиландарски јуче, не треба никад да будемо задовољни својим духовним стањем, него увек треба да напредујемо, да изучавамо реч Божју, као што се и Марија интересовала, седела код ногу Исусових. И то Мартино служење било је потребно и добро, и она је света, али је ипак похвалу добила Марија, која се свим силама, умним и духовним, трудила да разуме науку Божју, да је спроведе у свом животу. То је тај призив, тај загрљај, са три руке којима нас Мајка Божја призива да и ми имамо удела у том путу, који води у живот вечни, који води у Царство небеско. Игуман хиландарски рекао је такође да смо народ који је веома благословен; нема сваки народ такву лавру на Светој Гори Атонској, том чудесном месту на овој планети, монашкој држави, ретки су ти народи. Нема сваки народ такве светитеље, као што су Симеон, Сава и други, а којих има до Светог Василија, који је покровитељ овог града. Нема сваки народ тако чудесне светиње као што је Пресвета Богородица Тројеручица и друге свете иконе и реликвије, које се чувају у њедрима наше свете цркве светосавске“, констатовао је Епископ Кирило, напомињући да је то велика благодат, али и велика одговорност, јер „коме је више дато, више ће се од њега и тражити“.
Храмовну славу Иконе Пресвете Богородице Тројеручице сабранима је честитао Епископ будимљанско-никшићки Методије. Нагласио је да као за све велике празнике који се дуго славе и за које је наш народ везан и дубоко у свом срцу их чува и њима се моли, тако се и овај празник данима прославља, крунишући га Светом Литургијом у храму у Кличеву.
„Велика се тајна збива са сваким човеком појединачно, а онда и са једним народом и са овим градом, местом и крајем. Бог који нас је из небића и непостојања привео у биће, а онда, када смо отпали, као што каже литургијска молитва, подигао нас је опет, све чини, никад не одустаје док нас не узведе у Царство своје будуће. Тако и овај благослов иконе Пресвете Богородице, која нам је довела и игумана хиландарског са делом братије, а тиме и благослов Свете Горе и Свете царске српске лавре манастира Хиландара, а преко тога и свих Немањића, Светог Симеона и Светог Саве, и Светог краља Милутина, па онда и цара Лазара и Светих мученика Косовских и свих оних који су се на било који начин уградили у ту царску лавру, а онда и свих манастира и свих келија и скитова Свете Горе, до Велике Лавре и Ватопеда Светог Саве и Светог Симеона, и Пантелејмона, руског манастира. Велики благослов за данашњи дан и овај град. Дао је Бог и рукоположење нашег новог ђакона оца Дарка, који ће, ако Бог да, брзо постати свештеник“.
Овај храм, додао је владика, постао је нижи храм јер се изнад њега диже храм који ће бити посвећен икони Пресвете Богородице Тројеручице.
„Речи Пресвете Богородице: „Ево слушкиње Божје, нека ми буде по вољи твојој“, јесу, истакао је владика, позив и порука свима који овде долазе и целивају њену чудотоворну икону, а која је преко Јована Дамаскина и Светог Саве и манастира Хиландара обишла земаљски шар.
Ево, Никшић има благослов да је чува овде у свом наручју. Молим игумана нашег, најмилијег госта, овде су наши Архијереји домаћи, Митрополит Димитрије и владика Кирило, али нам је ретка прилика и никад до сада игуман Методије није долазио у Никшић. Долазио је некад као студент, путујући возом, и пролазио кроз Никшић кад је ишао да се поклони Светом Василију. Сада је Бог дао благослов да дође као Игуман у пратњи Игуманије хиландарске Пресвете Богородице Тројеручице. Хвала игуману што је дошао да нам пренесе све те свете благослове Свете Горе и Царске лавре Хиландара, и молим га да нас благослови“, рекао је владика Методије.
Архимандрит Методије је навео да се празник Пресвете Богородице Тројеручице у Хиландару слави 25. јула по „Новом“, односно 12. јула по „Старом календару“, а у наставку тог празновања дошли су у Никшић.
„Благодарим, владико, на Вашем позиву и оцу Вељу, и благодарим што сте на прави начин рекли шта се данас дешава. Дакле, стигла је хиландарска Игуманија Тројеручица, а ми смо дошли у њеној пратњи. То је наша дужност, да је пратимо када она по њеној вољи долази, а њена је воља да једна њена икона, ми кажемо верни препис, буде у овом храму који ће, надамо се, уз њен молитвени покров, још брже да напредује у градњи, да ће се ускоро потпуно завршити, засијати у пуном сјају. Ова икона нам заиста помаже у многим тренуцима. Ја сам знам када као игуман хоћу нешто да решим, њој се помолим, и одједном неко решење се појави. Управо о томе сам хтео данас да говорим са вама и да поделим то духовно искуство, јер сада ћете и ви имати овде Тројеручицу, верни препис, али у њој је иста она сила, ако ви будете имали веру, као да се молите пред оном самом која се налази у Хиландару“.
„Са благословом владике поделићемо на крају и иконице, које ћете стално имати, али долазићете ви овде често у овај храм, тако да ћете имати прилику да се њој, као Мајци свих хришћана, обратите као живој, да стекнете тај молитвени осећај, а када будете причасници њених чуда, онда неће више бити потребно да вам неко о томе говори, већ ћете сами знати о чему је реч, моћи ћете да научите и друге, и да им објасните на који начин да се њој обраћају са вером. Владика је поменуо чудо када је Господ дошао на језеро где су били Свети апостол Петар и други апостоли који су били рибари, и како је на чудесан начин њихове лађе напунио рибом. Један такав догађај, такво чудо, десило се пре неколико година, а ја сам био сведок томе и зато бих да вам говорим о томе, да видите како Богородица помаже“.
„У граду Ставросу, где долази пуно туриста из Србије, гради се један велики храм и тамошњи свештеник је желео да има један препис иконе Тројеручице у току лета, хтео је само да му дамо једну икону, да би што више људи долазило да се поклањају и да би куповали свеће и помогли градњу храма. Ми смо имали једну Тројеручицу која није била у овим величинама, него је мања од оне оригиналне. Сликао ју је један наш монах и предложили смо да њу пошаљемо и да буде тамо у току лета. Како браћа Грци можда од свих православних народа најбоље чувају то византијско благољепије, онда они нису хтели да то буде обичан долазак иконе, већ, пошто је Ставрос на мору, они су организовали да у једну другу луку уђемо са иконом у рибарски бродић и да тако са мора стигнемо да би било још свечаније. Док смо путовали тим бродићем, оци који су из те митрополије упознали су ме са браћом којa су власници бродића, мало смо разговарали, а мени је имендан, као и нашим владикама, Свети Кирило и Методије, а у грчким морима постоји једна риба која се зове „мајатико“, зато што се лови маја месеца. Обично сам волео да на наш имендан та риба буде на трпези, али није се увек лако могла пронаћи. Онда ја питам ове капетане да се договоримо да сваке године од њих наручујем ту рибу, а овај капетан ми каже да те рибе нема овде, већ у другом мору, да овде она уопште не постоји. Стигли смо у Ставрос, изашли смо из брода са иконом, Грци су направили лепу литију, ушли смо у храм, а они су отишли да лове рибу. Служен је и молебан и вечерња служба, можда два сата, и онда нас је свештеник повео на вечеру. Ту је био и конзул Србије у Солуну и неки оци са Хиландара и у току вечере. Негде око 9 сати, звони телефон свештенику и он рече да га зову они капетани, каже: „Они већ напунили пун брод рибе, зову нас да видимо“. Дошли су били са пуним бродом рибе, ми смо дошли тамо, они је стављају у стиропор са ледом и кажу: „Ово је само због тога што је Богородица Тројеручица била на броду“, рекоше да се ово никад није десило. Док смо ми то гледали, овај капетан ме узе под руку и рече ми: „Али, ниси још све видeо“. Доведе ме на једно место и упита: „Која је ово риба?“ Ја кажем: „Не знам.“ Он каже: „Па то је „мајатико“, питај ове момке што раде, никад ниједну нису уловили“. У недељу смо их спремили на трпези и тада сам на беседи за трпезом рекао: „Наша Богородица Тројеручица, наша игуманија, она нас увек чува, превасходно за потребе духовне, али нас и храни, а ево, сад се то десило и буквално, очигледно ову рибу коју смо данас јели, то је она, на неки начин, чудесно помогла да се улови“. Ето, то је једно чудо које сам видео, тако да чуда нису само она из Светог писма, пре много векова, већ ако имамо веру можемо их видети сваког дана око нас, и баш због тога о тој вери, о тој молитви са вером, о живом односу са Пресветом Богородицом, хтео сам данас да поделим то искуство, и надам се да ће се то и вама овде остварити“.
„На крају да кажем, шаљући позив да дођемо данас и да прославимо са вама овај празник, владика и о. Вељо напоменули су да је њихова жеља да при парохијским објектима који буду поред овог храма, уз њих буде симболично једна хиландарска келија. Ми смо то писмо читали на сабору, и ево, прилика је да кажемо да смо и ми сложни, лепа је прилика да кажемо пред свима. То ће бити једна духовна веза са Хиландаром и, као што сам рекао, имаћемо ту радост да вам поделимо иконице из манастира Хиландара“, казао је игуман Методије, пожелевши да свима Пресвета Богородица буде на помоћи и Свети Василије Острошки који се, како је навео, рачуна и у хиландарске светитеље.
У наставку прославе празника освештани су славски приноси и преломљен је славски колач, а након богослужења уприличена је трпеза љубави и богат културно-уметнички програм.
Извор: https://www.eparhija.me/
Фото: https://www.eparhija.me/