У свечаној сали Градске општине Звездара 17. априла у 18.00 часова представљена је капитална фотомонографија ”Света Гора и Светогорци”, Славомира Војиновића.
О Светој Гори, Светогорцима, Манастиру Хиландару, књизи и аутору говорили су академик Матија Бећковић, др Бојан Миљковић, виши научни сарадник Визaнтолошког института САНУ, Дејан Ристић, уредник богословских издања Светог Манастира Хиландара, и аутор, који је описао сложеност и захтевност подухвата да би његов дугогодишњи труд резултирао оваквом књигом.
Захваљујући се свим сарадницима и добротворима, посебно је истакао допринос монаха Милутина Хиландарца и г. Владана Сеферовића. Г. Дејан Ристић, из Задужбине Светог Манастира Хиландара, пренео је поздрав и честитке хиландарског игумана и братства:
”Припала ми је изузетна част да, по благослову Игумана архимандрита оца Методија и отаца Светог Манастира Хиландара, учествујем данас у овом свечаном догађају представљања капиталне фотомонографије уваженог фотографа – светлописца г. Славомира Војиновића.
Пре свега преносим свима поздрав и благослов хиландарског Игумана и братства, који честитају аутору и заједно са њим се радују овој квалитетној, садржајној и лепој књизи о перивоју Мајке Божје и његовим житељима.
Света Гора је држава у држави. Владар те јединствене, необичне и чудесне државе је Мајка Божја – жена, благословена међу свим женама, којој је посвећено полуострво Атос. Национална химна ове државе је песма – молитва Богородици Аксион естин, Достојно јест, коју је, по предању, дописао анђео и отпевао је калуђеру коме се јавио, тако да се она до дана данашњег свакодневно пева у Протату, баш онако како је анђео отпевао. Матерњи језик и дисање ове државе је молитва – непрестана, умносрдачна, исихастичка, са трезвеним умом и насладом у срцу, а храна којом се хране њени житељи, и коју износе и нуде свима који дођу у Врт Богомајке, јесте Хлеб Небески, који сиђе са неба, и свако ко од овога Хлеба једе – не умире.
Унутрашњи мистични живот врлине и богољубља, који даје ритам животу и специфичну ноту светогорском етосу и начину живота, одражава се на читав амбијент Свете Горе, на њене грађевине, украшене храмове, осликане трпезарије, стазе и путоказе. Сав простор одише миомирисом, у атмосфери свештеног исцељујућег трепета пред иконама, светим моштима, чудотворним изворима и местима обележеним свештеним догађајима, сусретима, богојављањима и изливима нестворене светлости Божје.
Имајући речено у виду, можемо закључити да је за фотографа у таквом изобиљу и богатству на сваком кораку, са једне стране, лако фотографисати и представити Свету Гору другима који тамо нису били, међутим, нимало није лак посао уочити, фотографисати и посложити све детаље у једну смисаону целину и исприповедати аутентичну вишеслојну причу – што је пошло за руком нашем драгом Славомиру. Није било лако препешачити читаву Свету Гору уздуж и попреко, и толико посвећености и љубави уложити у ово дело, које стоји сада пред нама као најлепши дар и зрели плод дугогодишњег самопрегорног рада. Очигледно да су се благослови светогорских отаца код брата Славомира примили, умножили и уродили плодом.
Верујем да ће свако ко буде прелиставао и читао ову изузетну фотомонографију моћи да предокуси сву лепоту која га чека у Богородичиној држави, у којој је уграђен и најдрагоценији камен темељац наше Цркве и Државе, Свети Манастир Хиландар”.
