Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање деце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.02.2024. следећом објавом:
Свети манастир Григоријат
У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ
„Владари народа сабраше се против Господа
и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“
Христос се поново разапиње у грчком парламенту.
Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу.
На мети је Помазаник Господњи, наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату.
„Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17).
Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука.
Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили.
Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све.
Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви.
Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод.
Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство.
Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“.
Видели смо и преживели страдања совјетског атеизма. Сада подносимо ужасе „беле демоније“ (Свети Николај Охридски).
Али будимо храбри. Христос је рекао: „Ја сам победио свет“. Црква ће постојати у векове векова.
Остаје нам да закон буде поништен у пракси. Да утврдимо нашу децу у врлини и целомудрености. И то ће бити величанствено.
Останимо уз Христа. „Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога нашега.“ (Псалам 19,8). Наша снага је молитва.
На крају крајева, Црква мора да потражи уточиште у „пустињи“. Шта год значила ова пророчка пустиња. Свакако далеко од сапутништва са грешним законима и безаконим законодавцима.
Страх од сиромаштва не треба да утиче на нас, као ни страх од социјалне и психолошке изолације. Прати нас Светлост Васкрсења.
У сличним ситуацијама наши Свети Оци победили су својом храброшћу. Бирали су радије подвиг у врлини а када је било потребно и прогонство, невољу и сиромаштво.
Било да је реч о јеретичким учењима или о етосу противном Јеванђељу.
У Вавилону три младића нису имала на памети лагодан живот, него су имали трпљење у пећи.
Патријарх у Константинопољу, у време Јулијана Одступника, препоручивао је кољиво уместо подметнуте идолске хране на тржници. (Чудо које се прославља на Теодорову суботу – Прим. прев.)
Символ добровољног сиромаштва Христа ради, да би наша савест остала чиста, недирнута кукавичлуком.
Победа припада закланом Јагњету. На крају победиће Христос распети, и сви ми који будемо Христови бићемо распети заједно са Њим.
Он очекује од нас да Га следимо. Зато је рекао: ”Изађите зато из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог” (2 Кор. 6,17), да би остао у нашем животу.
За неколико дана отвара се Триод – ближи се Велики пост. Живот покајања није фолклор, нити притворна побожност.
То је делатно и напорно удаљавање од сваког безакоња. Јер нас чека Васкрсење!
Свети манастир Григоријат